Kreativna saradnja- Collaborazione creativa

U ovom novom oglašavanju na blogu neću se obraćati učenicima sa savetima kako lakše da savladaju italijanski. Pripremila sam i to, biće mnogo korisnih tabela i "direktnih instrumenata" za prvu pomoć pri komunikaciji, pripremanju ispita, prevođenju. Uz malo strpljenja, čitaćete sve već u sledećem tekstu. Ovog puta pišem blog o blogu, odnosno, šta pisanje bloga može da donese jednom profesoru italijanskog jezika?

Profesori italijanskog jezika na seminaru Alma Edizioni u Beogradu

- Pre svega prepoznavanje i "identitet" u virtualnom svetu, društvenim mrežama, grupama. Nedavno sam bila na seminaru na kojem je Chiara Sandri, autor udžbenika izdavačke kuće Alma Edizioni predstavila tečajeve "Chiaro" i "Parla con me". Na seminaru održanom u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu bile su prisutne mnoge koleginice s kojima se "poznajem" baš preko ovih online sredstava komunikacije. Ipak, neposredni kontakti su uvek lepši i nekada takvi susreti mogu motivisati na nove ideje iz kojih se rađaju nove saradnje.

Ja jesam realna, vaša profesorka

- Kontakt sa budućim učenicima. I u ovom slučaju reč "identitet" ima specifičnu težinu, a taj identitet da bi ciljnoj grupi bio zanimljiv, mora biti realan, originalan i bez stereotipa. Učenje italijanskog individualno ili u grupi zahteva interakciju sa nastavnikom, a to nisu sve one lepe razglednice italijanskih gradova, nostalgična muzika i ponovo niz stereotipa o melodičnosti i lakoći učenja italijanskog jezika. Nastavnik je ličnost, živo biće sa svim vrlinama i manama, ima ime i prezime, odraz u ogledalu, nastavnik italijanskog jezika nije personifikacija Italije i kao takav može nekome da se svidi ili ne. Iz tih razloga saradnju uspostavljam tako što neko, ko me već poznaje preko bloga ili stranice na facebook-u, ima priliku da me upozna lično i prisustvuje probnom/besplatnom/demo času da bi se uverio da to što pišem zaista sprovodim u praksi.

- Kontakti sa poslovnim partnerima, koji mogu na biti poslodavci, klijenti ili neko s kim možemo uspostaviti odnos koji se naziva: "affiliazione" (engleski: affiliate) a koji podrazumeva razmenu banera, article marketing ili "gostujuće članke" na sajtu ili blogu. U želji da "otvorim" ovaj blog ka većoj publici i proširim mogućnosti za povezivanje i saradnju, odlučila sam da svoj prostor otvorim onima koji žele da razmenjujemo članke, linove, banere ili koji, ukoliko smatraju da će im takv vid reklame biti efektniji, zakupe prostor na mojim stranicama ili daju neki svoj doprinos nastavnim aktivnostima i promociji učenja italijanskog jezika.


Zato pozivam na saradnju:

1 - Izdavačke kuće koje objavljuju udžbenike za italijanski jezik i njihove distributere u našoj zemlji. Takva saradnja bi mogla da bude zaista plodonosna, jer danas, većina učenika želi sebi da priušti originl knjige a ne da uči iz fotokopija.

2 - Italijanska preduzeća i preduzetnike koji imaju aktivnosti na teritoriji Srbije. Mogućnosti saradnje na ovom polju su velike, počev od promocije proizvoda italijanskih kompanija Made in Serbia, mogućnosti distribucije, ali i stvaranje HR baze, usluge pismenog i usmenog prevođenja i posredovanja u proširenju aktivnosti, što bi bilo najbolji pokazatelj da osobe koje uče  italijanski jezik mogu da ga koriste za potrebe sopstvene karijere.

3- Turističke agencije: cilj ovog povezivanja je predstavljanje turističkih potencijala Italije koje naši turisti mogu da iskoriste u vidu letovanja, ekskurzija, škola jezika. S moje strane mogu da ponudim specijalizovani tečajevi italijanskog jezika za turističke operatere, uz preporuke zadovoljnih polaznika s kojima sam prethodnih godina uspešno sarađivala.

Kakve veze imaju italijanska hrana i Pinokiov nos?

4- Restorane, barove/kafiće, prodavnice koje imaju proizvode MADE IN ITALY. Posebno može biti zanimljiva saradnja sa restoranima, jer polaznici kurseva pokazuju veliko interesovanje za italijansku kuhinju, vino i gastronomsku tradiciju uz veliku želju da se časovi izmeste iz uobičajenih učionica i održe na mestu prikladnom temi o kojoj se govori. U prošlosti smo već imali nekoliko takvih susreta, koji su bili korisni, pozitivni i inspirativni. 





Zato bih od vas, dragi čitaoci, koji ste moja verna publika i moji verni pratioci u svim mojim poduhvatima, tražila i zamolila bih vas, da upravo ovaj tekst prosledite svima koji spadaju u neku od gore opisanih ciljnih grupa, jer nam je svima cilj da se povezujemo sa kvalitetnim saradnicima koji žele dugoročnu i fer saradnju. 

Moj novi sajt, koji je u pripremi i na kojem promovišem usluge prevoda sudskog tumača za italijanski, nudi puno prostora za nove sadržaje i želim da se razvija u smeru pozitivnih saradnji i novih prilika za sve nas.



Hvala vam što pratite moje aktivnosti i pažljivo čitate moje ideje!
Vaša profesorka italijanskog jezika

Prevod sudskog tumača: poezija

Možda niste navikli na ovako duge pauze na mom blogu. One su posledica angažovanja na drugim poljima, svakodnevnog rada i offline aktivnosti, ali evo me ponovo da podelim s vama moje nove misli i ideje. Tekst koji sledi je nešto drugačiji od prethodnih. Baviću se prevođenjem poezije. Hoću li nekada zaista dobiti priliku da stav im svoj prevodilački potpis na neko književno delo? Nismo li se baš za to školovali mi koji imamo zvanje profesora italijanskog jezika i knjževnosti? Hoćemo li nekada ta znanja koja smo stekli iz predmeta italijanske književnosti preneti na druge, iako nismo izabrali univerzitetsku karijeru? Mnogo hipotetičkih pitanja na koja su odgovori negativni, nažalost. 

Zar sve pročitane knjige, prevedeni i analizirani tekstovi i svaki detalj koji smo morali da znamo na ispitima iz italijanske književnosti da nam služi kao pokazatelj opšte kulture i ničega više? Volela bih da mi odgovore na to pitanje ljudi koji su pravili studijske programe na fakultetu i da mi neko pruži mogućnost da nekome držim nastavu italijanske knjževnosti a da to ne bude na Katedri za italijanistiku, jer kako sam napisala ne spadam u one koji su odabrali univerzitetsku karijeru. 

Osim što sam profesor italijanskog jezika i književnosti ja sam i prevodilac, štaviše sudski prevodilac za italijanski jezik ili kako se to u svakodnevnom jeziku kaže, sudski tumač. Ja radim u firmi kao prevodilac, jer obezbediti egzistenciju kao profesor u školi jezika ili kao privatni profesor je nešto teži poduhvat. Ja svakog dana prevodim na italijanski, ponekad i na srpski, ali znatno ređe. Šta prevodim? Ugovore, delove zakona, podzakonske akte, regulative, pravilnike, tehničku dokumentaciju. Tokom svoje karijere imala sam brojna angažovanja i kao usmeni prevodilac i bila su to zanimljiva iskustva. Ali kakva je situacija sa prevođenjem književnih tekstova? Da li se posle fakulteta završava svaki kontakt s njima? Za one koji ne znaju, dok sam ja studirala, prevodi su bili sastavni deo ispita iz jezika i tada nismo prevodili ugovore ili uputstva za upotrebu kombajna, već književne tekstove, odlomke iz dela poznatih pisaca. 

Desilo se da pre dve godine neki gospodin zove sve novosadske škole stranih jezika i da traži prevodioce koji bi neki njegov roman preveli na različite jezike. Koga je izabrao na kraju- ne znam. Jedini kriterijum je bio što niža cena. Takav „paket“ ponudila mu je neka izdavačka kuća. Ok, svako ima svoje kriterijume. Ista priča i kada sam radila kao „correttore di bozze“ jednog prevoda za poljoprivredni fakultet, čiji je cilj bio da se italijanska tehnologija u proizvodnji sira primeni i kod nas. Prevod koji sam dobila na korekturu bio je odvratan. Imala sam utisak da je neko jednostavno provukao tekst kroz automatski prevodilac i tako ga predao nalogodavcu. Pretpostavljate i ovde je finansijski faktor bio presudan, jer zašto bi neko novac predviđen biznis planom dao prevodiocu, kada može sam da ga potroši. Dešava mi se i sada da me pojedini ne pitaju ni da li imam kvalifikacije i znanje da prevedem neki tekst, ni kakve reference imam od ranije, već prvo pitaju za cenu a da mi prethodno i ne pokažu šta bi zapravo trebalo da prevodim. Uglavnom ljudi koji misle da je uraditi prevod isto kao prekucati tekst sa papira u word dokument. Svako ima slobodu izbora i lične kriterijume, to se ne osporava.

S druge strane, tu su brojne saradnje kojih se rado sećam i klijenti s kojima uvek rado poslujem, poput kompanije Zepter, pozorišta Madlenianum i jednog gospodina koji je prevode doveo do najprofesionalnijeg nivoa (bar među onima koje ja poznajem). Njegovo ime je Čedomir Pušica, on takođe piše korisne tekstove na svojim blogovima a stranicu www.lingvista.rs trebalo bi da prouči svako ko namerava da se profesionalno bavi prevodilačkim radom.

U naletu inspiracije želela sam da nahranim svoj poetski duh i da za razliku od dosadašnjih poslova prevedem nešto što mi verovatno niko neće tražiti da prevedem. Prevela sam na italijanski pesmu muzičkog projekta Despot koja je prenekoliko dana premijerno emitovana na radio i TV stanicama. Objavljena je u momentu kada je tema koju obrađuje više nego aktuelna. O muzičkoj vrednosti ove pesme pisaću recenziju za neku drugu web stranicu kada preslušam ceo materijal, ovog puta pokretač mog uspavanok književno-prevodilačkog duha bio je tekst. Lep i dubok. Direktan, koncizan, bez suvišnih alegorija. Epski. Zašto ga prevoditi na italijanski? Jednostavno zato što ima i u Italiji onih koji bi voleli da znaju šta reči znače nakon što čuju pesmu „Tamo (gde vukovi samuju)“. Možda i zato što sam posle prvog slušanja pomislila da bi tu pesmu sjajno otpevao Fabio Lione, ali sam potom shvatila da ovako ima dublji epski karakter i da bi sa lirskim tenorom poput Fabia sve bilo tipično i već viđeno. 

 

Fabio? Ne, ovog puta ne on.

I tako, odlučila sam da, umesto uobičajenih saveta o učenju i nastavi italijanskog jezika, podelim sa vama ovaj prevod. Verovatno nije savršen, ali je moj. Prevodilac, da bi preveo književno delo, mora se saživeti sa autorom, ući u njegov način razmišljanja, uživeti se u emociju koju delo nosi. U suprotnom, bio bi to samo tehnički prevod, korektan i tačan, savršen i bez emocija. Da li sam uspela u nameri ili sam otišla u dobok ofsajd, prosudite sami. Prihvatiću kritike. I pohvale, ako ih bude.

Vaš profesor i prevodilac, u virtualnom svetu poznata pod pseudonimom Oljafiore.....

Tamo gde zima je surova Tamo gde jesen je sumorna Tamo gde čudni su vetrovi Tamo su orlovi leteli Tamo gde carstva su padala Tamo gde nada se rađala Tamo gde stari su zaspali slobodno nebo sanjali Kao molitva širi se glas čekamo spas, slavimo Carstvo Nebesko Kao Božji dar nosimo krst slavimo mir, čekamo Carstvo Nebesko   Tamo gde samuju vukovi Tamo gde bistri su izvori Tamo gde vatra je iskonska Tamo gde pravda je Božija Tamo gde drveće šapuće vekova prošlih legende vapaj o kamen se odbija Nebeska vrata otvara Kao molitva širi se glas čekamo spas, slavimo Carstvo Nebesko Kao Božji dar nosimo krst slavimo mir, čekamo Carstvo Nebesko Tamo gde gase se ognjišta Tamo gde prazna je kolevka Tamo gde suvi su kondiri Tamo gde cvetaju božuri

Lì dove l’inverno è rigido, Lì dove l’autunno è plumbeo, Lì dove son strani i venti, Lì dove volaron le aquile. Lì dove caddero gli imperi, Lì dove naque la speranza, Lì dov’anziani s’addormentarono, Il cielo libero sognarono. Come una preghiera si espande la voce, Aspettiamo la salvezza, celebriamo il Regno dei Cieli, Come un dono di Dio portiamo la croce, Celebriamo la pace, aspettiamo il Regno dei Cieli. Lì dov son i lupi solitari, Lì dove i sorgenti son limpidi, Lì dove il fuoco è primordiale, Lì dov’è la giustizia divina. Lì dove sussurran gli alberi Leggende sui passati secoli, Il pianto che una pietra respinge, la porta dei Cieli si apre. Come una preghiera si espande la voce, Aspettiamo la salvezza, celebriamo il Regno dei Cieli. Come un dono di Dio portiamo la croce, Celebriamo la Pace, aspettiamo il Regno dei Cieli. Lì dove i focolari si spengono, Lì dove la culla è vuota, Lì dove son asciutte le brocche, Lì dove fioriscon le peonie.

Sudski tumač za italijanski jezik

Poštovani čitaoci, 

Dugo se nisam oglašavala na sopstvenom blogu. Mogu vam sada reći da sam imala valjan razlog za to: bila sam zauzeta oko pripremanja ispita za sudskog tumača, koji sam s uspehom položila 11. februara 2013. godine. Konkurs je bio oglašen za teritoriju Vojvodine. Nakon objavljivanja konačnih rezultata, 4.3.2013. odlukom pokrajinskog sekretara imenovana sam da budem sudski tumač za italijanski jezik pri Višem Sudu u Zrenjaninu. 

Srećna sam zbog svega ovoga, jer je moje znanje, iskustvo i vredan rad (mnogi će reći) zasluženo krunisan i ovom titulom. Ono što sledi su procedure oko upisa u registar sudskih tumača, izrada pečata, polaganje zakletve...O svemu tome ćete biti obavešteni na ovom blogu, uz fotografije i ilustracije. 

Pošto su mnogi bili zbunjeni činjenicom da sam dobila Sud u Zrenjaninu, obaveštavam vas da ću i dalje živeti i raditi u Novom Sadu, na istim pozicijama kao i do sada, da ću vam držati tečajeve italijanskog jezika i da ću uvek biti raspoložena da vam odgovorim na sva pitanja, jer je moja najiskrenija želja da steknete kvalitetno znanje, na zanimljiv način i da naši tečajevi budu samo uvod u neke velike stvari koje će vam se desiti u budućnosti.

Pošto je ovo „lični post“ i tiče se mene, vas i meni bliskih ljudi, kao ličnost bih želela da se obratim onima koji zovu i interesuju se za časove, a nemaju hrabrosti da dođu na besplatan čas i na licu mesta vide kako sve ovo što pišem na blogu izgleda. Što je mnogo, mnogo je i prelazi granice dobrog ukusa. Zdrava konkurencija može da deluje motivaciono, ali onakvo špijuniranje, izmišljanje najrazličitijih priča (na primer: „hoću da idem u Italiju da radim, pa me zanima to interaktivno učenje“ ili „ne mogu da vam ostavim broj mobilnog, zvaću ja vas...a šta sadrži taj nivo A1...kada ste vi u školi?“) jasno je kao dan: nekome je očigledno stalo da prikupi informacije. Prema tome, od sada ću o detaljima pričati sa svima lično, a telefonskim putem se možemo dogovriti za susret, test i informacije o terminima nastave. 

Za sada toliko, uskoro nove teme i nove ideje za vas.

Sve vas pozdravlja: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti i sudski tumač za italijanski jezik

Časovi italijanskog jezika po vašoj meri

Dragi čitaoci bloga,

U poslednje vreme sam dosta razmišljala o tome kako poboljšati kvalitet nastave i polaznicima  ponuditi programe u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, a da sve to za sobom ne povlači dodatne troškove i ne zahteva neki poseban napor. Postavićete pitanje: zar udžbenici koji su nam dostupni nisu dovoljni za to, zar već ne nude obilje materijala iz svih oblasti, lepo upakovanih u didaktičke jedinice? Da, tačno je, ali od viška glava ne boli, što bi se u narodu reklo. Koliko god udžbenici bili inovativni, ponekada polaznici pokazuju slabije interesovanje za određene teme, ili način na koji su predstavljeni sadržaji ne odgovaraju njihovim afinitetima, o čemu sam već pisala dajući predloge za uspešan čas konverzacije.

Da li biste želeli da vaša učionica za italijanski jezik izgleda ovako?

 
Uzmimo za primer drugu didaktičku jedinicu iz udžbenika Arrivederci 3, koja govori o volontiranju, učešću u humanitarnim organizacijama, društvenoj odgovornosti. Iako su autori sjajno obradili pomenutu temu, očigledno da je za nju interesovanje u našem društvu malo, te ponekad nedostaju ideje i odgovori na pitanja. Čak i odbojnost od strane učenika, jer se "mladi kod nas suočavaju sa drugačijim problemima nego njihovi vršnjaci u Italiji". I ne samo to, neprobojni zid između predavača i učenika stvara se i kada su na programu neke teme koje su aktuelne u Italiji, ali su našim građanima malo poznate, a odnose se na istoriju (školski predmet koji smo učili pre mnogo godina uglavnom radi dobre ocene), književnost (nedovoljna popularnost savremenih italijanskih pisaca kod nas i ne velika želja za čitanjem) ili na nešto što se po tradiciji vezuje za Italiju i italijanski jezik, ali "današnjim generacijama" to više nije zanimljivo (istorija umetnosti, lirska opera, pojedina razdoblja u istoriji književnosti). Kako postupiti u takvim situacijama? Da li je potrebno da se držimo programa po kojem radimo ili da pojedine didaktičke jedinice zamenimo nekim drugim, za koje će učenici pokazati više interesovanja? Ako neko uči italijanski jezik, da li mora po svaku cenu da voli i da se interesuje za sve ono što se po tradiciji i stereotipima vezuje za Italiju? Zavisi od nastavnika i slobode koju želi da dozvoli sebi i polaznicima kursa, ali uvek u okvirima komunikativnih funkcija i gramatičkih sadržaja koji su planirani.

Kiosk gde se prodaju novine na italijanskom se zove "edicola". Verovatno se sećate vremena kada su italijanski časopisi mogli da se kupe i kod nas, a uz njih ste često dobijali i zanimljive poklone. I Italiji je i danas tako, po pristupačnim cenama na kioscima možete nabaviti knjige, DVD, turističke vodiče, kalendare, rečnike...

Sloboda nema granice ako se pod njom podrazumeva aktivno učešće učenika u kreiranju nastavnih sadržaja. Štaviše, poželjna je, jer za razliku od državnih škola gde se mora raditi po propisanom programu od strane prosvetnih organa, u privatnim školama stranih jezika polaznici su u centru pažnje (znanje je važnije od ocene!), mi smo tu zbog njih i njihove ideje i sugestije su dokaz njihovog aktivnog učešća, zainteresovanosti i želje da prošire znanja, jer ako neko odluči da polaže neki od zvaničnih ispita (Plida, CELI; CILS), mora pokazati i široko opšte znanje i razumevanje u teme iz svih oblasti života i društva.Tako je nastala ideja da preispitam interesovanja polaznika na kurseve italijanskog i dam im mogućnost da sami odaberu materijale i teme koje ih interesuju. Zahvaljujući internetu, na raspolaganju nam je doslovno sve.

Šta je potrebno da uradite? 

- Najpre da posetite stranicu sa koje je moguće besplatno skinuti najnovije italijanske časopise. Nekada smo mogli da ih kupimo i kad nas na kioscima, poslednjih godina njihov izbor je dosta ograničen i svodi se na svega par naslova koji su stari mesecima. Pomenuta stranica se ažurira svakodnevno i zaista nudi za svakoga po nešto: od priča iz života italijanskog džet seta (takozvana "stampa rosa"), do stručnih magazina o medicini, nauci, tehnologiji, biznisu.
- Pronađite nekoliko časopisa koji odgovaraju vašim interesovanjima (maksimalno 3) i prateći link za download skinite ih na vaš kompjuter. Zatim ih pažljivo "prelistajte" i izdvojite tekstove koji bi po vašem mišljenju mogli da se obrade na časovima italijanskog jezika.
- Tekstovi ne smeju biti predugi, idealno bi bilo da su na jednoj strani, sa ilustracijama maksimalno na dve.
- Odabrane tekstove prosledite autorki ovog bloga, koja će ih pretvoriti u nastavne materijale.
- Ako niste sigurni kako identifikovati tekstove, možete pratiti sledeći primer: tekst o tome kakav je radni ambijent u sedištu Google-a.  Pretpostavljam da je zanimljiv kako polaznicima opštih kurseva, tako i  za poslovni italijanski.

Ostali resursi- kako pronaći materijale bez prethodnog downloada?

Pojedini sajtovi nude online čitanje, za pojedine materijale dozvoljen je i download. Osim toga, na njih možete postvaiti i svoje materijale i tako olakšati njihovu dostupnost. Na adresi http://issuu.com/ ukucajte ključne reči za pretrgu "riviste italiane", a potom sami filtrirajte rezultate. Slično je i sa sajtom http://www.slideshare.net/, gde možete pronaći već napravljene multimedijalne prezentacije u Power Point formatu. Ako ste već kliknuli na pomenuti link, iskoristite priliku da skinete materijal o ličnim zamenicama, ponekad je korisno obnoviti ih, bez obzira na vaš nivo.

Kakvi bi to bili časovi italijanskog ako se ne govori o hrani?

Multimedijalni pristup i odgovornost prema životnoj sredini

Živimo u tehnološkoj eri, ali ne zanemarujemo ni prirodne resurse. Sledeći primer izdavačke kuće Edilingua, čije udžbenike štampane na recikliranom papiru rado koristimo u nastavi, apelujemo na vas da štampate samo ono što je zaista neophodno. Iskoristite tehničke mogućnosti koje vam se nude, umesto gomile papira ponesite svoje note book i lap top uređajena časove (možda neko ima sreću i da poseduje tablet), smartphone koji u nedostatku drugih uređaja može biti odlično sredstvo za reprodukciju video i audio materijala. Naravno, tu su i sve čari bežičnog interneta. Ipak, ne zaboravite svesku i olovku, jer uvek je korisno ponešto i na papir zapisati (ako želite može biti Eco friendly, a na linkovanoj reči je još jedan tekst koji može biti tema za konverzaciju).

Da  li ste znali da je italijanski brend Pigna Nature Eco Friendly?

Otkriće u ovoj sferi je i sajt koji nudi mogućnost pravljenja multimedijalnih postera. Predstavljam vam jedan na temu sujeverja kod Italijana!


Sada je red na vas! Pokažite svoju kreativnost i šaljite sve što vam se učini interesantnim i primenljivim u nastavi! Vaše ideje biće pretočene u inovativni multimedijalni priručnik.
E-mail: oljafiore@yahoo.com je otvoren za vas!

Vaša profesorka :)