Časovi italijanskog: najbrže do rezultata

Poštovani učenici i prijatelji,

Oglašavam se nakon dužeg vremena na sopstvenom blogu. Daleko od toga da nisam imala šta da kažem ili podelim s vama, razlozi za neobjavljivanje novih tekstova su sasvim drugi: nakon napornog leta i septembra, u oktobru mi je pao imunitet i to se odrazilo na moju efikasnost. A tu je bilo i prevoda, sa i bez overe sudskog tumača. Sada, nadam se, da se sve sredilo i da ću moći normalno da obavljam svoje poslove.

Ovog puta ću pokušati da dam odgovor kako savladati italijanski jezik za što kraće vreme. Ako neko želi, recimo, da putuje u Italiju kroz mesec dana i za kratko vreme mora da savlada osnove tog jezika, često je u nedoumici kakav tečaj da odabere, da li da se opredeli za individualne časove ili rad u grupi i po kojem programu da uči. Šta se može postići za mesec dana intenzivog rada?

Dati generički odgovor na ova pitanja je teško, jer, pre svega, rezultat zavisi od sposobnosti savladavanja i usvajanja novih sadržaja. Vid i dinamika nastave takođe zavise od potreba i mogućnosti polaznika. Šanse da se napravi dobar ili loš izbor su podjednake, mada, kao i za sve ostalo, ako ste potencijalni učenik, i u ovoj situaciji bolje je da se obratite iskusnom ekspertu nego da sami tragate za "privremenim" rešenjima, kupujete "priručnike stranog jezika za turiste" ili one koji vam obećavaju da ćete "za 20 dana i bez nastavnika savladati strani jezik". Znanje i prepoznavanje nisu isto, a realne komunikativne situacije sa "živim" sagovornikom su jedine u kojima možete da proverite da li zaista funkcioniše ono što ste naučili.

U pokušaju da izađem u susret odraslim učenicima da za što kraće vreme savladaju osnove italijanskog jezika i da steknu bogat i upotrebljiv vokabular, a ne samo "školsko znanje", odlučila sam da u grupnu nastavu uvedem udžbenik koji već neko vreme koristim u individualnoj nastavi i koji na početnim nivoima A1-A2 daje zaista odlične rezultate. U pitanju je udžbenik "Piazza Navona", izdavačke kuće Black Cat- Cideb, koja na našem tržištu nema distributera, pa verovatno zbog toga i nije popularna, ali nudi odlične materijale za učenje italijanskog jezika. Njihov katalog možete pogledati na ovom linku. 

Udžbenik Piazza Navona ima 14 didaktičkih jedinica, po temama koje pokrivaju većinu zahteva odraslih polaznika kurseva italijanskog i uvodnu lekciju, u kojoj upoznajemo osnovne pojmove vezane za Italiju: gradove, kulturno-istorijske spomenike, događaje, proizvode i na kraju koje se vrlo korisne rečenice za komunikaciju, odnosno, postavljaju se prva pitanja na italijanskom i daju se odgovori na njih. Završava se alfabetom i srećemo se sa onim što se u Italiji zove "alfabeto telefonico", koji je svuda prisutan, a nekim čudom izostavljen iz drugih udžbenika, ili bar onih koje ja posedujem.

Didaktičke jedinice su vrlo dinamične, obiluju komunikativnim materijalima, vežbama slušanja, korisnim informacijama o svakodnevnom životu u Italiji, institucijama, navikama, snalaženju u raznim situacijama. Gramatičke jedinice se uvode postepeno, nisu "servirane" unutar same lekcije sa nizom primera i pravila, već sam program zahteva od nastavnika da ih objasni i sopstvena objašnjenja "ugradi" u postojeće teme i materijale. I to bih okarakterisala kao prednost, jer lično volim da objašnjavam gramatiku na svoj način i ukažem učenicima na one probleme koji su tipični govornicima srpskog/hrvatskog jezika. Ipak, nakon objašnjenja nastavnika, učenici često imaju zadatak da u knjizi popune gramatička pravila na italijanskom jeziku i na taj način ih nauče, a ako propuste bilo šta, mogu nadoknaditi na kraju lekcije, gde najpre imaju na raspolaganju gramatičku karticu "Scheda grammaticale", zatim izuzetno korisni "Test di ripasso" i na kraju "Portfolio" u kojem beleže sopstveni napredak, utvrđuju ranije gradivo i određuju sopstvene lingvističke ciljeve za period koji sledi.

Zašto sam izabrala knjigu "Piazza Navona"?

- Zato što je svaka lekcija dinamična, originalna, bogata s leksičke tačke gledišta.
- Zato što su dijalozi interesantni, vrlo prirodni i često se u njima može "čuti" i prepoznati po koja regionalna karakteristika (italiano parlato regionale).
- Zato što pokriva zahteve odraslih koji uče strani jezik i vrlo je korisna i za osobe koje već imaju neko predznanje ili pasivno znanje jezika.
- Zato što su polaznici već od prvog časa prinuđeni da komuniciraju na italijanskom.

Korisne informacije za učenike: 

- Program pokriva nivoe A1-A2, dakle, jedan jedini udžbenik sadrži sve ono što će vam biti potrebno za najmanje 2 semestra učenja stranog jezika.

- Učenik ne prati radna sveska, vec su sve vežbe u okviru didaktičkih jedinica.

- Na kraju knjige postoji transkripcija audio fajlova, koja se ponekad radi i u okviru časova, radi prepoznavanja novih komunikativnih funkcija i usvajanja novog vokabilara.

- Na sajtu izdavačke kuće ovu knjigu prate online vežbe i dodatni materijali, koji se mogu koristiti van nastave ili na nastavi, ukoliko postoji potreba za tim. 

Kome preporučujem program "Piazza Navona"

- Osobama koje već imaju neko predznanje (koje su imale neki kontakt sa italijanskim jezikom) ali ne poznaju njegova gramatička pravila

- Osobama koje imaju predznanje ali imaju problem da "progovore" na italijanskom

- Apsolutnim početnicima

- Stručnjacima koji moraju u što kraćem roku preći osnove- A1 i A2 nivo, da bi potom nastavili sa nekim stručnim kursom (linguaggi settoriali), poput ekonomije, medicine, turizma, istorije umetnosti, muzike.

- Osobama kojima je za kratko vreme potreban nivo "sopravvivenza" (intenizvni kursevi).

Korisne informacije za nastavnike

- Ukoliko učenici imaju teškoće u savladavanju gramatičkih jedinica, kao dodatne materijale možete koristiti radnu svesku koja prati tečaj "Nuovo Progetto Italiano 1" i online video- kurs "Italiano in famiglia".

- Nažalost, ne postoji nastavak ove knjige koji bi pokrio nivoe B1-B2, pa ukoliko učenici žele da nastave baš onde gde su stali nakon četrnaeste lekcije iz knjige "Piazza Navona", moj savet je udžbenik "L'italiano all'Università 2".

- Ako podučavate osobe kojima srpski nije maternji, toplo bih vam preporučila ovu knigu (već neko vreme po njoj radim sa Japankom koja je udata za Italijana, a upisala je početni kurs bez ikakvog predznanja i nakon 3 meseca veoma je zadovoljna postignutim rezultatima, iako radimo samo 2x45 minuta nedeljno).

Ukoliko učenici i nastavnici imaju dodatna pitanja vezana za program "Piazza Navona" mogu me slobodno kontaktirati preko kontakt forme na blogu, putem e-maila: oljafiore@yahoo.com ili putem stranice na Facebook-u Italijanski jezik u Novom Sadu. Stojim vam svima na raspolaganju,

Vaša profesorka

PS. na samom kraju poklanjam vam fotografiju rimskog trga po kojem ovaj program za učenje italijanskog nosi ime: Piazza Navona!

ITALIJANSKA KUHINJA: kada kuva profesorka italijanskog (ovvero: ITALIANO IN CUCINA)

U prethodnim tekstovima koje sam objavila o nastavi i kursevima italijanskog jezika, pomenula sam da su se motivi učenika da odaberu ovaj jezik kroz vreme izmenili. Poslednjih godina motiv broj 1 za odabir učenja italijanskog je Njeno visočanstvo Italijanska kuhinja. Nisam ni prva ni poslednja koja će govoriti o ovoj temi, štaviše, u mnogim svetskim gradovima postoje škole stranih jezika, koje nude i praktične kurseve kuhinja zemalja u kojima se ti jezici govore. Kada je italijanski jezik u pitanju, ja poznajem dve takve škole, jedna je u Beogradu (Contatto), a druga u Brazilu ili je njen osnivač jedna profesorka iz Brazila. Brazilska škola je objavila i spostveni udžbenik italijanskog za strance kroz kuhinju, koji ja, nažalost, ne mogu da naručim jer živim u Srbiji gde kupovina preko interneta možda jeste moguća, ali vas dostava paketa košta nekoliko puta više od vrednosti naručene stvari.

Neću govoriti o italijanskim restoranima ili onima koji sebe tako nazivaju (mogao bi se napisati seminarski rad o pravopisnim greškama prisutnim u njihovim menijima), već ću vam u slici i reči pokazati mojih ruku delo (pa nek se onda priča po čaršiji da ne znam da kuvam, svojevremeno su kružile takve glasine). Kraljica naše današnje priče je Cucurbita Pepo, u Italiji poznata kao Zucchina u raznim oblicima i varijacijama.

Priča počinje pre nekoliko godina na Futoškoj pijaci (za ljude koji nisu iz Novog Sada, to je najsnabdevenija pijaca u gradu), jedna baba prodaje tikvice, lepe, tamnozelene. Pitam je: "Pošto su tikvice", ona meni odgovara "Nisu to tikvice, to su cukini". Ma daj baba, nije šija nego vrat! U stvari, u pitanju jesu italijanske vrste tikvica, karakteristične po tamnozelenoj boji, čije se seme odnedavno može kupiti i kod nas. Prošle godine u našoj porodičnoj bašti bile su totalni uspeh, a ove godine sam otišla korak dalje i nabavila nekoliko različitih sorti, koje se uzgajaju u Italiji:

1. Zucchina nera di Milano- zapravo je tamno zelene boje, prošle godine dala je odličan prinos.
2. Zucchina romanesca- pomalo bodljikava i malo čudnog oblika, ali, ako pročitate tekst do kraja, saznaćete da ima najbolji ukus, pa vam je toplo preporučujem.
3. Zucchina tonda- trebalo je da bude u obliku loptice, ali kod mene je izrasla u obliku valjka, što se može videti na fotografiji ispod.

I tako, odlučila sam da upotrebim svoje kulinarsko umeće i sama pripremim nešto u čemu će uživati ljudi koji zaista to cene, a da ima veze sa italijanskom kuhinjim. Na italijanskim web-sajtovima sam našla na stotine kreativnih ideja šta napraviti od tikvica. Moja kreacija je dobila naziv "torta parmigiana alle zucchine". Upotrebljene su Nera di Milano i Romanseca, dok je Tonda ostala u frižideru do sledeće kulinarske ideje. Pošto ovo nije klasični recept, ovde vam neću pisati sastojke, već ću ih postepeno otkrivati onim redom kako sam ih dodavala u recept. Idemo redom:

- Prvi korak- iseći tikvice na krugove ne previše tanke, staviti ih u dublju posudu, posoliti vegetom ili nekom varijacijom iste i ostaviti da stoje bar 3-4 sata, kako bi otpustile vodu.

- Drugi korak: ocedite tikvice, nemojte ih dodatno soliti i uvaljajte ih u prezle. Nikako u brašno, jer prezle daju hrskavost, a od brašna će postati ljigave i imaćete utisak da se nisu dobro ispkle. U okruglu vatrostalnu tepsiju, prethodno premazanu maslinovim uljem ređajte tikvice, tako da se obloži dno i rubovi tepsije, jer one imaju funkciju kao kora za tortu. Tako poređane ih stavite u prethodno zagrejanu rernu da se krčkaju oko 10 minuta. Ako vam je preteklo tikvica, ne bacajte ih, već ih sačuvajte za finalni deo.

- Treći korak: dok su tikvice u rerni, umutite mikserom 4 jaja sa 4 kašike milerama. Možete posoliti po želji. Ja sam radi boljeg ukusa dodala pola kašičice karija i čilija i pola kašičice neke mešavine začina (origano, majoran, bosiljak). Zatim sam na tanke listove isekla oko 100 grama mocarele. Kod nas nećete naći italijansku mocarelu, već slobodno mogu reći, njene neuspešne pokušaje. Ovo što sam ja upotrebila nosi to ime, ali je bolje da kažem pizza sir koji proizvodi Niška Mlekara, čija se prodavnica nalazi na Ribljoj Pijaci. Ukusan je, sa manje masnoće i nije preterano slan, a odlično se topi i razvlači. Uglavnom na pijacu kupujem sireve iz Mađarske (namerno sam napisala "pijac" jer se tako govori u mom rodnom kraju), ali u letnjem periodu preferiram one u specijalizovanim radnjama mlečnih proizvoda. Radnice su ljubazne i rado će vam preporučiti nešto što je dobro.

Potom sam na sitne listove isekla nešto što je pravo otkriće ili delikates, a što se takođe može kupiti na Ribljoj Pijaci: pileći rolovani dimljeni batak, izbor je i ovde pao jer je u pitanju polu-prerađeni proizvod. Ako ste u mogućnosti, kupujte piletinu na Ribljoj Pijaci rano ujutru, jer proizvođači svakodnenevno donose sveže meso, koje je mnogo boljeg kvaliteta nego ono u prodavnicama. Kilogram ovoga je 700 dinara, možete kupiti i manje, jer nije vakumiran.

- Četvrti korak: vadimo tepsiju sa tikvicama iz rerne (obezbedite se da ne dobijete opekotine zbog nepažljivog rukovanja istom). Prelijte umućenim jajima sa začinima, koja će sama zbog visoke temperature početi da prijanjaju za tikvice, a potom ih obložite najpre redom dimljene piletine i vratite u rernu da se peče narednih 10 minuta. Nemojte potrošiti sva umućena jaja, već neku trećinu smese ostavite za finalni deo.

Postupak zahteva vreme i angažovanje, jer nije kao kod drugih recepata gde smućkate sve i stavite u rernu da se peče, ali i konačni rezultat je vredan toga. Na sreću, moj šporet ima štopericu koja olakšava pripremu hrane jer se vreme programira i kad istekne zadati period, šporet se sam isključi.

- Peti korak je da dosadašnju smesu prekrijete listovima sira i vratite u rernu na još 5 minuta.

 - Finalni deo: formiramo sloj koji će se naći na vrhu. U preostala umućena jaja dodajemo oko 50-80 grama pizza sira iseckanog na kockice i tikvice koje nismo upotrebili za prvi sloj i njih isečemo na kockice. Na kraju dodajemo tajni sastojak: 2 kašike nečega što se zove "capperi", a što daje fenomenalan ukus! Ovog puta je originalni italijanski proizvod, kupljen na Kvantaškoj pijaci! I obavezan je sastojak pizze napoletana, a svi oni koji nisu u Italiji probali ovu pizzu, sigurno će se iznenaditi jer njeni sastojci uopšte nemaju veze sa onima koji se u našoj zemlji koriste za "pizzu napoletana".

I njih sam sitno isekla i pomešala u crvenoj plastičnoj posudi sa ostalim sastojcima, koje sam kasnije sipala na površinu tepsije i vratila u rernu da se peče još 15 minuta.

I evo, konačno smo stigli do kraja! Rezultat: ukusan letnji specijalitet koji po sastojcima pripada mediteranskoj kuhinji i koji može da se služi kao "piatto unico". Moji dragi degustatori će čitati ovaj recept na mojoj stranici na Facebook-u i moćiće lično da napišu svoje komentare. U slici to ovako izgleda:

I za kraj, savet za moje drage učenike, ako želite da isprobate slične recepte, a uz to da proširite znanje iz italijanskog, kliknite ovde. Ako želite da spojite lepo i korisno i pohađate kurs italijanskog jezika i kuhinje, ono što vam ja mogu ponuditi je udžbenik "Italiano a tavola", izdavača Mondadori,iz sekcije "Italijanski za strance". Ideje koje nudi su kreativne i svako sa "jakim A2" znanjem bi mogao da se upusti u ovakvu avanturu.
U međuvremenu, izvela sam još jedan eksperiment, na Futoškoj pijaci sam kupila 7 malih tikvica, onih koje sam pominjala pod nazivom le zucchine tonde. Na sreću, pronašla sam mlade i sveže, pa je zadatak bio napuniti ih i ispeći u rerni. Ništa lakse- izdubila sam ih najpre koristeći nož a potom i kafenu kašičicu, kako bih odstranila što veći deo pulpe, koja se ni ovde ne baca. Izdubljene tikvice i pulpu stavila sam da omekšaju i otpuste višek vode, uz dodatak vegete. Potom sam izdubljenu pulpu stavila u super-secka, dodala jedno jaje, dimljenog sira i šunke po ukusu (možda nekih 50-100 grama i jednog i drugog) i sve zajedno izmiksirala i napunila šupljine tikvica. Time ste završili proces pripreme, ostaje samo da stavite u tepsiju u rernu i povremeno kontrolišete temperaturu na kojoj se peče. Jednostavno, brzo i sa malo sastojaka, a vrlo lepo i ukusno u letnjem periodu. Mali savet: prilikom pečenja vodite računa da na dnu tepsije uvek ima vode, koju možete povremeno dosipati, kako tikvice ne bi izgorele.

Moja kuhinja je mala, ali je trpeza velika da se za njom okupe svi dobronamerni ljude koji mi žele dobro.
Voli vas vaša profesorka italijanskog

Časovi italijanskog jezika po vašoj meri

Dragi čitaoci bloga,

U poslednje vreme sam dosta razmišljala o tome kako poboljšati kvalitet nastave i polaznicima  ponuditi programe u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, a da sve to za sobom ne povlači dodatne troškove i ne zahteva neki poseban napor. Postavićete pitanje: zar udžbenici koji su nam dostupni nisu dovoljni za to, zar već ne nude obilje materijala iz svih oblasti, lepo upakovanih u didaktičke jedinice? Da, tačno je, ali od viška glava ne boli, što bi se u narodu reklo. Koliko god udžbenici bili inovativni, ponekada polaznici pokazuju slabije interesovanje za određene teme, ili način na koji su predstavljeni sadržaji ne odgovaraju njihovim afinitetima, o čemu sam već pisala dajući predloge za uspešan čas konverzacije.

Da li biste želeli da vaša učionica za italijanski jezik izgleda ovako?

 
Uzmimo za primer drugu didaktičku jedinicu iz udžbenika Arrivederci 3, koja govori o volontiranju, učešću u humanitarnim organizacijama, društvenoj odgovornosti. Iako su autori sjajno obradili pomenutu temu, očigledno da je za nju interesovanje u našem društvu malo, te ponekad nedostaju ideje i odgovori na pitanja. Čak i odbojnost od strane učenika, jer se "mladi kod nas suočavaju sa drugačijim problemima nego njihovi vršnjaci u Italiji". I ne samo to, neprobojni zid između predavača i učenika stvara se i kada su na programu neke teme koje su aktuelne u Italiji, ali su našim građanima malo poznate, a odnose se na istoriju (školski predmet koji smo učili pre mnogo godina uglavnom radi dobre ocene), književnost (nedovoljna popularnost savremenih italijanskih pisaca kod nas i ne velika želja za čitanjem) ili na nešto što se po tradiciji vezuje za Italiju i italijanski jezik, ali "današnjim generacijama" to više nije zanimljivo (istorija umetnosti, lirska opera, pojedina razdoblja u istoriji književnosti). Kako postupiti u takvim situacijama? Da li je potrebno da se držimo programa po kojem radimo ili da pojedine didaktičke jedinice zamenimo nekim drugim, za koje će učenici pokazati više interesovanja? Ako neko uči italijanski jezik, da li mora po svaku cenu da voli i da se interesuje za sve ono što se po tradiciji i stereotipima vezuje za Italiju? Zavisi od nastavnika i slobode koju želi da dozvoli sebi i polaznicima kursa, ali uvek u okvirima komunikativnih funkcija i gramatičkih sadržaja koji su planirani.

Kiosk gde se prodaju novine na italijanskom se zove "edicola". Verovatno se sećate vremena kada su italijanski časopisi mogli da se kupe i kod nas, a uz njih ste često dobijali i zanimljive poklone. I Italiji je i danas tako, po pristupačnim cenama na kioscima možete nabaviti knjige, DVD, turističke vodiče, kalendare, rečnike...

Sloboda nema granice ako se pod njom podrazumeva aktivno učešće učenika u kreiranju nastavnih sadržaja. Štaviše, poželjna je, jer za razliku od državnih škola gde se mora raditi po propisanom programu od strane prosvetnih organa, u privatnim školama stranih jezika polaznici su u centru pažnje (znanje je važnije od ocene!), mi smo tu zbog njih i njihove ideje i sugestije su dokaz njihovog aktivnog učešća, zainteresovanosti i želje da prošire znanja, jer ako neko odluči da polaže neki od zvaničnih ispita (Plida, CELI; CILS), mora pokazati i široko opšte znanje i razumevanje u teme iz svih oblasti života i društva.Tako je nastala ideja da preispitam interesovanja polaznika na kurseve italijanskog i dam im mogućnost da sami odaberu materijale i teme koje ih interesuju. Zahvaljujući internetu, na raspolaganju nam je doslovno sve.

Šta je potrebno da uradite? 

- Najpre da posetite stranicu sa koje je moguće besplatno skinuti najnovije italijanske časopise. Nekada smo mogli da ih kupimo i kad nas na kioscima, poslednjih godina njihov izbor je dosta ograničen i svodi se na svega par naslova koji su stari mesecima. Pomenuta stranica se ažurira svakodnevno i zaista nudi za svakoga po nešto: od priča iz života italijanskog džet seta (takozvana "stampa rosa"), do stručnih magazina o medicini, nauci, tehnologiji, biznisu.
- Pronađite nekoliko časopisa koji odgovaraju vašim interesovanjima (maksimalno 3) i prateći link za download skinite ih na vaš kompjuter. Zatim ih pažljivo "prelistajte" i izdvojite tekstove koji bi po vašem mišljenju mogli da se obrade na časovima italijanskog jezika.
- Tekstovi ne smeju biti predugi, idealno bi bilo da su na jednoj strani, sa ilustracijama maksimalno na dve.
- Odabrane tekstove prosledite autorki ovog bloga, koja će ih pretvoriti u nastavne materijale.
- Ako niste sigurni kako identifikovati tekstove, možete pratiti sledeći primer: tekst o tome kakav je radni ambijent u sedištu Google-a.  Pretpostavljam da je zanimljiv kako polaznicima opštih kurseva, tako i  za poslovni italijanski.

Ostali resursi- kako pronaći materijale bez prethodnog downloada?

Pojedini sajtovi nude online čitanje, za pojedine materijale dozvoljen je i download. Osim toga, na njih možete postvaiti i svoje materijale i tako olakšati njihovu dostupnost. Na adresi http://issuu.com/ ukucajte ključne reči za pretrgu "riviste italiane", a potom sami filtrirajte rezultate. Slično je i sa sajtom http://www.slideshare.net/, gde možete pronaći već napravljene multimedijalne prezentacije u Power Point formatu. Ako ste već kliknuli na pomenuti link, iskoristite priliku da skinete materijal o ličnim zamenicama, ponekad je korisno obnoviti ih, bez obzira na vaš nivo.

Kakvi bi to bili časovi italijanskog ako se ne govori o hrani?

Multimedijalni pristup i odgovornost prema životnoj sredini

Živimo u tehnološkoj eri, ali ne zanemarujemo ni prirodne resurse. Sledeći primer izdavačke kuće Edilingua, čije udžbenike štampane na recikliranom papiru rado koristimo u nastavi, apelujemo na vas da štampate samo ono što je zaista neophodno. Iskoristite tehničke mogućnosti koje vam se nude, umesto gomile papira ponesite svoje note book i lap top uređajena časove (možda neko ima sreću i da poseduje tablet), smartphone koji u nedostatku drugih uređaja može biti odlično sredstvo za reprodukciju video i audio materijala. Naravno, tu su i sve čari bežičnog interneta. Ipak, ne zaboravite svesku i olovku, jer uvek je korisno ponešto i na papir zapisati (ako želite može biti Eco friendly, a na linkovanoj reči je još jedan tekst koji može biti tema za konverzaciju).

Da  li ste znali da je italijanski brend Pigna Nature Eco Friendly?

Otkriće u ovoj sferi je i sajt koji nudi mogućnost pravljenja multimedijalnih postera. Predstavljam vam jedan na temu sujeverja kod Italijana!


Sada je red na vas! Pokažite svoju kreativnost i šaljite sve što vam se učini interesantnim i primenljivim u nastavi! Vaše ideje biće pretočene u inovativni multimedijalni priručnik.
E-mail: oljafiore@yahoo.com je otvoren za vas!

Vaša profesorka :)

Multimedijalni pristup nastavi italijanskog jezika- Uz muziku se najbolje pamti

„Italijanski jezik je melodičan i lep, ali nemamo dovoljno dodira s njim van nastave“- kažu često polaznici kurseva kao opravdanje za to što sporije usvajaju nove reči i imaju poteškoće u konverzaciji i oralnoj produkciji. Kako im pomoći i vratiti im poljuljano samopouzdanje koje su imali kada su se upisali na početni kurs italijanskog? Ima li načina da se usvoje i složenije gramatičke strukture što prirodnije i kada ne živimo u sredini u kojoj je strani jezik koji učimo zvanični jezik? Naravno, sve što je potrebeno je malo mašte i kreativnosti. „Živa reč“ najlakše se usvaja uz muziku, a zahvaljujući internetu materijali za vežbu su besplatni i svima na raspolaganju. Nastavnik će vam pomoći da odaberete one prave- prilagođene vašem nivou, gramatičkim jedinicama i komunikativnim funkcijama koje želite da poboljšate.

Prvi susret sa italijanskom muzikom

Retko ko nema u svojoj muzičkoj kolekciji poneki CD sa najvećim hitovima italijanske muzike, koji uglavnom sluša u onim prilikama kada želi da dočara atmosferu leta, Mediterana, ljubavi, romantike. Mi se takvom muzikom ovog puta nećemo baviti. Ne želimo da ponavljamo ono što ste na stotine puta već čuli. Predstavićemo vam kantautore koji su možda kod nas nepoznati, dok u Italiji prave koncerte na fudbalskim stadionima, a njihove pesme predstavljaju simbole i obeležja novijih generacija. Približićemo vam jednostavne ali efektne tekstove pesama izviđača poput Vaska Rosija, Karmen Konsoli, Đovanotija, upoznaćemo vas takođe sa kantautorima iz prošlosti, ali nećemo zapostaviti ni klasičnu muziku, zbog tradicije i njenog velikog značaja, iako je jezik operskih arija prilično arhaičan i može se razumeti samo ako veoma dobro vladate savremenim jezikom. 

Zašto se uz muziku najbolje pamti i uči?

Muzika za vreme nastave veoma pozitivno utiče na motivaciju, pomaže vam da se bolje skoncentrišete na aktivnosti slušanja, budi emocije. Osim toga, muziku svi vole i svako će prema sopstvenim afinitetima pronaći omiljeni žanr, dok se nastavnicima pruža prilika da kroz pesme objasne gramatiku na opušten i zabavan način. Reči koje se često ponavljaju ostaće vam u sećanju, a ako pokušate i sami da pevate, u školi ili kod kuće, možete poboljšati izgovor i intonaciju, a uz prepoznatljive melodije, naučićete i nove reči. Sve pesme su priče za sebe i kroz njih se možete upoznati i sa kulturološkim sadržajima, koji u nastavku mogu poslužiti kao odlična tema za konverzaciju. Podrška i pomoć nastavnika biće dobrodošle i ukoliko neko poželi da se oproba kao prevodilac i prepeva pesmu na naš jezik.

Osim o muzičkim žanrovima, pri izboru pesama neophodno je voditi računa i o njihovoj „godini proizvodnje“, naročito ako su polaznici na kursu različitih generacija. Možete se poslužiti specijalizovanim udžbenicima za italijanski kroz muziku ili vežbe i aktivnosti koje su možete primeniti na pesme koje vi odaberate. Najbitnije je da jezik pesama bude prilagođen realnom nivou znanja polaznika. 

A1- Vasco Rossi- Vivere

1-      Pesmu preslušajte 1 ili 2 puta, pokušajte da zapišete glagole u infinitivu koje čujete, a zatim uradite sledeći close test.

2-      Vasco Rossi je najomiljeniji rock pevač u Italiji i njegove pesme su postale himne mnogih mladih generacija. Pokušajte da saznate koji su njegovi najveći hitovi.

Po uzoru na stihove koje ste čuli, pokušajte da napišete svoj stih i svoja razmišljanja na temu "Vivere".

A2-  Paolo Meneguzzi- Non Capiva Che L'Amavo

Preslušajte pesmu 1 ili 2 puta i pokušajte da prepoznate glagole u imperfektu. Nakon toga, nastavnik će podeliti polaznicima close test, sa zadatkom da se u prazna polja po sećanju upišu imperfekti. Treće slušanje biće i provera rezultata.

B1- Elisa e Ligabue- Gliostacoli del cuore

Ovog puta nastavnik daje učenicima oštampan tekst pesme, a njihov zadatak je da isprave greške koje se u njemu nalaze. Tokom prvog slušanja zadatak je da se greške uoče, a tokom drugog slušanja isprave. Za treće slušanje i konačnu proveru savetujemo vam karaoke verziju ili video sa tekstom, koji može da se zaustavi i konačna verzija uporedi sa odgovorima koje su dali učenici.

B2- Mina- Sono come tu mi vuoi

Idealna pesma za učenje konjuktiva prezenta i imperfekta. Učenici dobijaju najpre papir sa close testom, a u prazna polja, pre slušanja, imaju zadatak da upišu sledeće glagole: accorgere (2 puta), baciare, potere (3 puta) u odgovarajućem vremenu i načinu. Zatim sledi slušanje kao provera.

C1- Jovanotti- Tutto l’amore che ho

1-      Pogledajte zvanični spot za ovu pesmu ali bez tona i pokušajte da pretpostavite o čemu autor peva.

2-      Poslušajte pesmu bez teksta i proverite da li su vaše pretpostavke bile tačne.

3-      Uz naredno slušanje uradite zadatke koji se nalaze na ovoj stranici.

Učenici u ulozi nastavnika ili kantautora

Ako vreme i dinamika kursa dozvle, trebalo bi pružiti priliku polaznicima da na ovaj način predstave svoje omiljene pesme i autore koji pevaju na italijanskom, uz analizu vokabulara i gramatičkih sadržaja. U toj fazi učenik bi trebalo da ima potpunu slobodu, bez sugestija i pomoći nastavnika. Poslednja faza je faza produkcije, kada na osnovu stečenog znanja i po uzoru na pesme omiljenih autora učenici pišu svoje pesme. Ukoliko je grupa veća, umesto individualnog rada preporučuje se rad u parovima ili grupama po troje. Na kraju svi glasaju za pesmu koja im se najviše svidela od onih koje su polaznici predstavili kao svoje omiljene ili sami napisali i tako se bira „himna grupe“ ili „himna nivoa“. 

Ocena uspešnosti nastave kroz muziku

Da li je „muzička“ nastava dala rezultate ili ne lako je proveriti putem anonimne ankete, u kojoj polaznici odgovaraju na pitanja poput:

Koliko vam je ovakav vid nastave pomogao kod: a) učenja novih reči, b) poboljšanja izgovora, c) razumevanja nepoznatih audio sadržaja;

Kako ocenjujete izbor obrađivanih pesama i autora?

Da li želite da ponovite „muzičku nastavu“ na sledećem nivou? Itd..

Veliko finale

Ako rezultati ankete pokažu entizijazam i interesovanje za italijansku muziku, ideja bi mogla biti da organizujete muzičko veče, na kojem bi polaznici kursa pevali italijanske pesme pred publikom, što može biti mali korak ka nekim novim velikim projektima.