Kao hrana iz italijanskog restorana

Dragi čitaoci, ovog puta vam neću govoriti kao to Italijani rade u Italiji. Ranije sam pisala kakve su njihove svakodnevne prehrambene navike. Neću loviti greške u prevodima ili nesrećno napisanim menijima italijanskih restorana kod nas. Tom temom ću se baviti u skorijoj budućnosti. Pokušaću da sa vama podelim neka svoja iskustva i da vam dam korisne savete kako da pripremite hranu koja liči na onu iz Italije.

Zašto sam odabrala baš ovu temu? Razlog je jednostavan- najveća stavka u mesečnom budžetu svake porodice je hrana. Poređenja radi, iznos koji prosečna porodica potroši na prehranu za dva dana jednak je iznosu koji plati za struju za mesec dana. Naravno, ne želim da ukažem kako je kod nas struja jeftina, već koliko je hrana skupa. Reći će te da to nije ništa novo, jer se u poslednje dve decenije snabdevamo na pijacama hranom iz Mađarske. S dolaskom velikih marketa počeli smo da jurimo popuste i molimo Boga da nešto bude na akciji, jer po redovnoj ceni mnogo toga ne možemo da kupimo. Bezobrazno visoke cene uvoznih namirnica poput maslinovog ulja suvišno je komentarisati (svi znamo da se ti isti proizvodi na pijaci prodaju upola jeftinije). 
Takođe, na ovim prostorima polovina stanovništva praktikuje kojekakve dijete i prati savremene trendove u ishrani, dok druga polovina smišlja kako da zakrpi rupe u budžetu i od ničega napravi nešto. 

Photocredit: http://www.improntaunika.it

U želji da se gladni nahrane (u našem slučaju ona druga polovina stanovništva iz prethodne rečenice) nastala je mediteranska dijeta, koja je, po mnogim nutricionistima, razlog dobrog zdravlja i dugovečnosti naroda s rubova Mediterana, odnosno, većeg dela Italije, posebno Juga, gde se vekovima živi prilično skromno i konzumiraju namirnice koje se tu i proizvode. O ovoj dijeti pisane su brojne studije, možete naći mnogo literature na raznim jezicima i naučnih ispitivanja u kojima se objašnjava zašto baš taj način ishrane dobar za zdravlje. Ali, pošto ja nisam nutricionista, već „leteća domaćica“, odnosno zaposlena osoba- profesionalac, profesor i prevodilac, i kao većina savremenih žena, trudim se s manje ili više uspeha da balansiram između posla i kuće i svih drugih obaveza koje s tim u kompletu idu, uključujući i upravljanje kućnim budžetom.
 

Photocredit: http://www.inran.it

I odmah da vam kažem, ja nisam pod pritiskom da moram da se dokažem kao domaćica, neću i nemam vremena da sate provodim u kuhinji, nisam čarobnica s varjačom i oklagijom (istu imam u kući za ne daj Bože kao hladno oružije) i moji „specijaliteti“sa Instagrama ne izgledaju kao na profi fotografijama na Pinterestu ili reklamama, jer mi nije cilj da potrošim na hiljade dinara da bih napravila nešto „vrhunsko“ (uz to masno, hiperkalorično i nezdravo), već želim da sa malim budžetom zadovoljim nutritivne potrebe i da istovremeno to što pripremim bude ukusno. Kako u tome uspeti, uči se iz sopstvenog iskustva i od drugih. Kako u vezi s kuvanjem, tako i o upravljanju budžetom, naučila sam mnogo baš tokom studija u Italiji. Doprinos ovoj temi dale su i koleginice blogerke. Druge blogove čitam i filtriram, te sam na taj način pronašla one iz čijeg sadržaja mogu puno da naučim i čije su mi preporuke i recepti uvek od koristi, poput Mirne koja daje savete kako da uštedite novac, Gage koja deli divne, zdrave i maštovite recepte, Dore- koja zaslužuje posebno da je istaknem, jer nam svima daje odličan primer kako napraviti nedeljni plan ishrane za celu porodicu i Gordane, autorke „Kuhinjskih priča“, koja o svemu ovome govori sa dozom skandinavske jednostavnosti i rasterećenosti.

Sigurna sam da će svako od vas, uz malo inspiracije, pronaći sopstvenu magičnu formulu, možda baš uz malu pomoć i mojih saveta. Daću vam neke konkretne preporuke za kupovinu, ali naglašavam da je to moj sopstveni izbor, a ne reklama za proizvode ili proizvođače. 
Nedavno sam shvatila da je odlazak u velike supermarkete uzaludno gubljenje vremena i novca, jer većinu namirnica mogu da kupim u „komšijskim“ prodavnicama u svojoj ulici, a ako pratim akcije u Univerexportu, Maxi Diskontu i Mikromarketu, mogu i da uštedim. Takva kupovina je mnogo „društvenija“ nego u velikim lancima, jer se uvek sretnu ljudi iz kraja, prozbori sa prodavcima, razmene mišljenja i saveti. 
U pomenutim objektima često je moguće kupiti Barilla testeninu po sniženoj ceni, ali i domaće marke poput Sentella i Renesansa, koje su, po meni, veoma dobre. 

Photocredit: http://www.agrodolce.it/

Kod izbora testenine, opredelite se za najviše tri oblika i tri proizvođača, da ne biste bili u nevolji jer vam je u svakoj kesi ostalo po malo i da ne možete da ih iskoristite. U mom slučaju to su penne rigate, fusilli i s vremena na vreme spaghetti ili tagliatelle, odnosno Renesansa široki rezanci, kad ih nađem.

Uz testeninu je neizbežan pradajz sos. Lično ne volim one industrijske iz teglice, radije kupujem Tomatello iz tetrapaka ili, tokom leta, svež sok koji ljudi cede i pradaju na licu mesta na brojnim lokacijama u gradu. Onda kada vam je dostupno sveže povrće, uz malo vremena i dobre volje, napravite sami sos ili pripremite testeninu sa svežim paradajzom. Uz dodatak maslina, badema, oraha, bosiljka, začinske paprike ili nekog drugog sastojka po volji, dobićete ukusan i lako svarljiv obrok. 

Photocredit: http://www.upsocl.com

Ako mislite da  se od testenine goji,  Italijani će vam reći da to nije tačno, jer se ne goji od same testenine, već od gurmanskih preliva, koji uz nju idu. Zato izbegavajte svaki sos za koji je potrebno više od tri sastojka. Isto važi i za mnoga druga jela, uključujući i slatkiše, jer što je manje sastojaka potrebno, to je lakša i brža priprema. Za slatkiše ne morate da tražite neke posebne recepte, dovoljno je da se setite šta su vaše bake pripremale, kada nije bilo svega kao danas.

Godišnji odmor obavezno iskoristite da se snabdete maslinovim uljem, naročito ako putujete u Grčku, gde kantica od 5 litara ekstra devičanskog ulja dobrog kvaliteta košta između 23 i 30 evra. Sada vam je jasno zašto nas ovde prave budalama u velikim marketima, gde je litar italijanskog ulja između 11 i 15 evra, koje je neuporedivo lošije od grčkog! 

Photocredit: Pinterest.com

U periodu kada sveže povrće nije dostupno po normalnim cenama, kupujem u lokalnoj piljarnici zaleđeno povrće, kako rinfuzno, tako i već upakovane mešavine, od kojih mi je omiljeni Baby mix sa mini šargarepama, brokolijem i karfiolom. Samo malo dalje, u drugoj piljarnici prodaju domaće krompire i jaja. 
Šetajući kroz ulicu Cara Dušana u prodavnici mlečnih proizvoda pronašla sam i sir „Čarnok“ koji se proizvodi u Vrbasu i odlična je zamena za parmezan! 

Od Italijana sam naučila i to da je najbolji proizvod onaj koji se prodaje na 0 kilometara od kuće, dakle, kupovinom od lokalnih proizvođača pomažete njihov razvoj i poslovanje, a idealne prilike da pronađete takve proizvođače su poljoprivredni sajmovi. Naravno, morate da napravite razliku između proizvoda koji su samo „za turiste“ i pravih domaćih.

O svemu ovome mogla bih da pišem naširoko, ali bih više volela da se vi nadovežete i podelite vaša iskustva. Do tada, napravila sam listu praktičnih saveta koju možete zalepiti na frižider ili negde u kuhinji:

1- Pripremite onoliko hrane koliko ćete pojesti. Ako kuvate na više, hranu podelite u više delova i zamrznite, dobro će vam doći kada ne budete imali vremena za kuvanje.

2- Pre velikih nabavki ili kad vam je budžet pri kraju, potrošite ono što već imate u kući i pripremajte obroke isključivo od sastojaka koje već imate.

3- Kupujte „lokalno“ jer ćete na taj način štedeti i vreme i novac. Tačno ćete znati gde šta kupujete i gde se to nalazi, za razliku od velikih marketa gde se doslovno izgubite i provedete par sati tražeći desetak namirnica. 

4- Ako vam dolaze gosti, umesto slanih grickalica pripremite „bruschette“- tostirajte hleb i začinite ga sitno iseckanim svežim paradajzom, maslinama, maslinovim uljem i bosiljkom.

5- Zasejte začinske biljke u saksije. Ako nemate strpljenja za to, saksije sa već izraslim začninskim biljem prodaju se u Mikromarketu.

6- Ako su vam dosadili grašak i pasulj, isprobajte sočivo. Nije skupo, hranljivo je, brzo se priprema a veruje se i da donosi novac onom ko ga jede.

7- Kada ne znate šta da pripremite, ukucajte u Google pretragu sastojke koje imate na raspolaganju (na primer „pomodoro, olive, pane“). Rezultat pretrage će vam dati brojne upotrebljive ideje.

9- Ne kreirajte ishranu prema trendovima, već prema sopstvenim nutritivnim potrebama i finansijskim mogućnostima, uz maksimalno iskorišćenje resursa koje imate.

10- Nemojte težiti da dostignete profesionalne kuvare, jer njima je to posao, a vama verovatno potreba ispred zadovoljstva. Uživajte u malim stvarima i ne zaboravite krilaticu Modestia est virtus. 

Toliko od mene za sada. A za recepte sa Instagrama, slobodno mi pišite preko kontakt formulara!

ITALIJANSKA KUHINJA: kada kuva profesorka italijanskog (ovvero: ITALIANO IN CUCINA)

U prethodnim tekstovima koje sam objavila o nastavi i kursevima italijanskog jezika, pomenula sam da su se motivi učenika da odaberu ovaj jezik kroz vreme izmenili. Poslednjih godina motiv broj 1 za odabir učenja italijanskog je Njeno visočanstvo Italijanska kuhinja. Nisam ni prva ni poslednja koja će govoriti o ovoj temi, štaviše, u mnogim svetskim gradovima postoje škole stranih jezika, koje nude i praktične kurseve kuhinja zemalja u kojima se ti jezici govore. Kada je italijanski jezik u pitanju, ja poznajem dve takve škole, jedna je u Beogradu (Contatto), a druga u Brazilu ili je njen osnivač jedna profesorka iz Brazila. Brazilska škola je objavila i spostveni udžbenik italijanskog za strance kroz kuhinju, koji ja, nažalost, ne mogu da naručim jer živim u Srbiji gde kupovina preko interneta možda jeste moguća, ali vas dostava paketa košta nekoliko puta više od vrednosti naručene stvari.

Neću govoriti o italijanskim restoranima ili onima koji sebe tako nazivaju (mogao bi se napisati seminarski rad o pravopisnim greškama prisutnim u njihovim menijima), već ću vam u slici i reči pokazati mojih ruku delo (pa nek se onda priča po čaršiji da ne znam da kuvam, svojevremeno su kružile takve glasine). Kraljica naše današnje priče je Cucurbita Pepo, u Italiji poznata kao Zucchina u raznim oblicima i varijacijama.

Priča počinje pre nekoliko godina na Futoškoj pijaci (za ljude koji nisu iz Novog Sada, to je najsnabdevenija pijaca u gradu), jedna baba prodaje tikvice, lepe, tamnozelene. Pitam je: "Pošto su tikvice", ona meni odgovara "Nisu to tikvice, to su cukini". Ma daj baba, nije šija nego vrat! U stvari, u pitanju jesu italijanske vrste tikvica, karakteristične po tamnozelenoj boji, čije se seme odnedavno može kupiti i kod nas. Prošle godine u našoj porodičnoj bašti bile su totalni uspeh, a ove godine sam otišla korak dalje i nabavila nekoliko različitih sorti, koje se uzgajaju u Italiji:

1. Zucchina nera di Milano- zapravo je tamno zelene boje, prošle godine dala je odličan prinos.
2. Zucchina romanesca- pomalo bodljikava i malo čudnog oblika, ali, ako pročitate tekst do kraja, saznaćete da ima najbolji ukus, pa vam je toplo preporučujem.
3. Zucchina tonda- trebalo je da bude u obliku loptice, ali kod mene je izrasla u obliku valjka, što se može videti na fotografiji ispod.

I tako, odlučila sam da upotrebim svoje kulinarsko umeće i sama pripremim nešto u čemu će uživati ljudi koji zaista to cene, a da ima veze sa italijanskom kuhinjim. Na italijanskim web-sajtovima sam našla na stotine kreativnih ideja šta napraviti od tikvica. Moja kreacija je dobila naziv "torta parmigiana alle zucchine". Upotrebljene su Nera di Milano i Romanseca, dok je Tonda ostala u frižideru do sledeće kulinarske ideje. Pošto ovo nije klasični recept, ovde vam neću pisati sastojke, već ću ih postepeno otkrivati onim redom kako sam ih dodavala u recept. Idemo redom:

- Prvi korak- iseći tikvice na krugove ne previše tanke, staviti ih u dublju posudu, posoliti vegetom ili nekom varijacijom iste i ostaviti da stoje bar 3-4 sata, kako bi otpustile vodu.

- Drugi korak: ocedite tikvice, nemojte ih dodatno soliti i uvaljajte ih u prezle. Nikako u brašno, jer prezle daju hrskavost, a od brašna će postati ljigave i imaćete utisak da se nisu dobro ispkle. U okruglu vatrostalnu tepsiju, prethodno premazanu maslinovim uljem ređajte tikvice, tako da se obloži dno i rubovi tepsije, jer one imaju funkciju kao kora za tortu. Tako poređane ih stavite u prethodno zagrejanu rernu da se krčkaju oko 10 minuta. Ako vam je preteklo tikvica, ne bacajte ih, već ih sačuvajte za finalni deo.

- Treći korak: dok su tikvice u rerni, umutite mikserom 4 jaja sa 4 kašike milerama. Možete posoliti po želji. Ja sam radi boljeg ukusa dodala pola kašičice karija i čilija i pola kašičice neke mešavine začina (origano, majoran, bosiljak). Zatim sam na tanke listove isekla oko 100 grama mocarele. Kod nas nećete naći italijansku mocarelu, već slobodno mogu reći, njene neuspešne pokušaje. Ovo što sam ja upotrebila nosi to ime, ali je bolje da kažem pizza sir koji proizvodi Niška Mlekara, čija se prodavnica nalazi na Ribljoj Pijaci. Ukusan je, sa manje masnoće i nije preterano slan, a odlično se topi i razvlači. Uglavnom na pijacu kupujem sireve iz Mađarske (namerno sam napisala "pijac" jer se tako govori u mom rodnom kraju), ali u letnjem periodu preferiram one u specijalizovanim radnjama mlečnih proizvoda. Radnice su ljubazne i rado će vam preporučiti nešto što je dobro.

Potom sam na sitne listove isekla nešto što je pravo otkriće ili delikates, a što se takođe može kupiti na Ribljoj Pijaci: pileći rolovani dimljeni batak, izbor je i ovde pao jer je u pitanju polu-prerađeni proizvod. Ako ste u mogućnosti, kupujte piletinu na Ribljoj Pijaci rano ujutru, jer proizvođači svakodnenevno donose sveže meso, koje je mnogo boljeg kvaliteta nego ono u prodavnicama. Kilogram ovoga je 700 dinara, možete kupiti i manje, jer nije vakumiran.

- Četvrti korak: vadimo tepsiju sa tikvicama iz rerne (obezbedite se da ne dobijete opekotine zbog nepažljivog rukovanja istom). Prelijte umućenim jajima sa začinima, koja će sama zbog visoke temperature početi da prijanjaju za tikvice, a potom ih obložite najpre redom dimljene piletine i vratite u rernu da se peče narednih 10 minuta. Nemojte potrošiti sva umućena jaja, već neku trećinu smese ostavite za finalni deo.

Postupak zahteva vreme i angažovanje, jer nije kao kod drugih recepata gde smućkate sve i stavite u rernu da se peče, ali i konačni rezultat je vredan toga. Na sreću, moj šporet ima štopericu koja olakšava pripremu hrane jer se vreme programira i kad istekne zadati period, šporet se sam isključi.

- Peti korak je da dosadašnju smesu prekrijete listovima sira i vratite u rernu na još 5 minuta.

 - Finalni deo: formiramo sloj koji će se naći na vrhu. U preostala umućena jaja dodajemo oko 50-80 grama pizza sira iseckanog na kockice i tikvice koje nismo upotrebili za prvi sloj i njih isečemo na kockice. Na kraju dodajemo tajni sastojak: 2 kašike nečega što se zove "capperi", a što daje fenomenalan ukus! Ovog puta je originalni italijanski proizvod, kupljen na Kvantaškoj pijaci! I obavezan je sastojak pizze napoletana, a svi oni koji nisu u Italiji probali ovu pizzu, sigurno će se iznenaditi jer njeni sastojci uopšte nemaju veze sa onima koji se u našoj zemlji koriste za "pizzu napoletana".

I njih sam sitno isekla i pomešala u crvenoj plastičnoj posudi sa ostalim sastojcima, koje sam kasnije sipala na površinu tepsije i vratila u rernu da se peče još 15 minuta.

I evo, konačno smo stigli do kraja! Rezultat: ukusan letnji specijalitet koji po sastojcima pripada mediteranskoj kuhinji i koji može da se služi kao "piatto unico". Moji dragi degustatori će čitati ovaj recept na mojoj stranici na Facebook-u i moćiće lično da napišu svoje komentare. U slici to ovako izgleda:

I za kraj, savet za moje drage učenike, ako želite da isprobate slične recepte, a uz to da proširite znanje iz italijanskog, kliknite ovde. Ako želite da spojite lepo i korisno i pohađate kurs italijanskog jezika i kuhinje, ono što vam ja mogu ponuditi je udžbenik "Italiano a tavola", izdavača Mondadori,iz sekcije "Italijanski za strance". Ideje koje nudi su kreativne i svako sa "jakim A2" znanjem bi mogao da se upusti u ovakvu avanturu.
U međuvremenu, izvela sam još jedan eksperiment, na Futoškoj pijaci sam kupila 7 malih tikvica, onih koje sam pominjala pod nazivom le zucchine tonde. Na sreću, pronašla sam mlade i sveže, pa je zadatak bio napuniti ih i ispeći u rerni. Ništa lakse- izdubila sam ih najpre koristeći nož a potom i kafenu kašičicu, kako bih odstranila što veći deo pulpe, koja se ni ovde ne baca. Izdubljene tikvice i pulpu stavila sam da omekšaju i otpuste višek vode, uz dodatak vegete. Potom sam izdubljenu pulpu stavila u super-secka, dodala jedno jaje, dimljenog sira i šunke po ukusu (možda nekih 50-100 grama i jednog i drugog) i sve zajedno izmiksirala i napunila šupljine tikvica. Time ste završili proces pripreme, ostaje samo da stavite u tepsiju u rernu i povremeno kontrolišete temperaturu na kojoj se peče. Jednostavno, brzo i sa malo sastojaka, a vrlo lepo i ukusno u letnjem periodu. Mali savet: prilikom pečenja vodite računa da na dnu tepsije uvek ima vode, koju možete povremeno dosipati, kako tikvice ne bi izgorele.

Moja kuhinja je mala, ali je trpeza velika da se za njom okupe svi dobronamerni ljude koji mi žele dobro.
Voli vas vaša profesorka italijanskog