Letovanje u Italiji- Čarobna Sicilija iz ugla turističkog vodiča (Intervju sa Nikolom Ćućuzom)

Photo credit:  Sve fotografije objavljene kao ilustracije u ovom intervjuu su iz privatne kolekcije Nikole Ćućuza

Raditi kao profesor i prevodilac znači raditi s ljudima i upoznavati ljude najrazličitijih profila. Naročito kroz nastavu. S nekim učenicima krećemo od nule, pratimo ih dok usvajaju nove jezičke veštine, sve do dostizanja naprednog nivoa znanja. Takav učenik je Nikola Ćućuz, tridesetdvogodišnji licencirani turistički vodič. Tema neće biti nastava italijanskog, već upoznavanje Sicilije kroz njegovo profesionalno i lično iskustvo. 

 

Zastava Sicilije

Letnja sezona je pri kraju, danas je Nikola na aerodrumu dočekao poslednju grupu srpskih turista, koji letuje na ovom čarobnom ostrvu. Juče je imao pune ruke posla, pošto je jedan turista završio u bolnici zbog srčanog urada, ali je tokom noći našao vremena da mi odgovori na pitanja, rado prihvativši ideju da intervju s njim objavim na blogu. 

Nikola Ćućuz je diplomirani turizmolog, već 10 godina radi kao turistički vodič, specijalizovan za zemlje Zapadne, Južne i Centralne Evrope, mada mu je sad da se u budućnosti oproba i na interkontinentalnim putovanjima. „Sicilija me je naučila da život ne može da se planira, nego da se živi sa onim što u tom trenutku imaš kao resurs – partnera, porodicu, prijatelje i novac.“ Kaže Nikola. 

Već drugu godinu provodiš celo leto na Siciliji kao „domaćin“ srpskim turistima. Budući da imaš bogato iskustvo kao turistički vodič, možeš li da kažeš, da li je Sicilija po meri naših turista? S kakvim predznanjima dolaze i u kojoj meri ti, kao domaćin i vodič, možeš da ih upoznaš sa lokalnim znamenitostima i probudiš njihova interesovanja za neke aspekte koji su im manje poznati?

Nikola: Sicilija je mesto po meri apsolutno svakog turiste bez obzira na uzrast, pol, starost ili pripadnost određenom narodu. Uglavnom je našim turistima nepoznata, mistična i ne znaju šta od nje da očekuju... i po pravilu joj se uvek vraćaju. Ne osvaja svakog na prvu loptu i dokaz je da se prvi utisak itekako može promeniti. Uvek su iznenađeni njenom veličinom, misle da je puno manja i posle par dana shvate da i ako je svaki dan obilaze, da nju prosto ne mogu uhvatiti... Sicilija je najčarobniji deo Italije i u stanju je da svaku svoju manu pretvori u vrlinu. Ona je duša Italije. Što se tiče predznanja prosečnog turiste, ona se uglavnom svode na Etnu i mafiju, ali  vrlo brzo shvate da je Sicilija mnogo više od toga. Sicilija je i divlja i pitoma i svaki njen gost joj se prilagođava. Ove godine mi je bila jedna gošća koja je pisac i koja mi je na aerodromu rekla u odlasku da posle info sastanka nije verovala da je Sicilija toliko autentična, da se danas mnoga mesta na svetu prodaju kao autentična jer je to u eri masovnog turizma postalo popularno, ali da vas ovde jednostavno na ulici sačeka život. Sicilija je ista sa i bez turista.

Doručak na Siciliji s pogledom na more

Da li je moguće spojiti odmor more i kulturu, budući da Sicilija nudi i jedno i drugo? 

Nikola: Upravo to i jeste poenta Sicilije. Imamo 3 mora, 3 metropole i ogroman broj spomenika što iz grčkog, što iz arapsko-normanskog perioda, što iz perioda posle velikih zemljotresa i erupcija. Ako tome dodamo aktivne vulkane, eksplozije istih i apsolutno fenomenalnu hranu, more, dobijamo ceo paket u kome prosto ne može nešto da vam se ne svidi.

Nakon impresija turista, moram te pitati da nam dočaraš tvoj subjektivni doživljaj Sicilije. Pošto tamo provodiš četvrtinu godine, a možda i više, da li si usvojio neke njihove običaje i saživeo se s lokalnim stanovništvom?

Nikola: Apsolutno... njih ne možeš da pobediš, možeš samo da im se priključiš. Patlidžan mogu da jedem i dan i noć, tikvice isto, rikotu, sabljarku, kaponatu... Sve je to ušlo na listu nečega bez čega ne mogu da funkcionišem. O poslastici kanoli da ne govorimo. Najmanje 3 kafe na dan. Naučio sam da zastanem, da usporim, da odvojim bitno od nebitnog i da poštujem nekog sa kim radim bez obzira ako neko drugi nudi nešto bolje, jeftinije i slično. Jedina stvar koju ne mogu je da jedem sladoled sa hlebom i da ujutro jedem granitu od kafe sa šlagom i da u sve to umačem slatko pecivo, mislim da bih se prevrnuo od šećera. Ali sam zato gladan u 12 i tada ručam. Doduše posle 14h više i nema ništa u restornima. 

Ragusa, Sicilia

Polako se budi interesovanje i za destinacije u Pulji. Ipak, utisak je da tamošnje cene nisu u skladu sa mogućnostima nekog srednjeg sloja, koji najčešće letuje u Grčkoj. Kakve su tvoje prognoze po tom pitanju?

Nikola: Bez uvrede, Italija nije za svakoga, pri tom ne mislim na novac, već na stil života i životnu filozofiju. Ja bih pre bio gladan 3 dana u Italiji nego sit 15 dana u Grčkoj. Mnoge zemlje imaju lepša mora, bolje usluge, hotele, ali niko od njih i dalje nije u Italiji i to je kraj priče. Pulja je lepa i skupa, kao i Sardinija. Sicilija je pristupačna. Mišljenja sam da će ljudima pre ili kasnije dosaditi rizorti, odmor nije rezervat, odmor je da izađeš iz svoje svakodnevnice, da se upoznaš sa nečim drugačijim, da nešto pojedeš i popiješ, upoznaš nekog ko živi drugačije od tebe i ima drugačije poglede na svet... Hvala Bogu, živimo u vremenu gde svako sebi može da izabere šta mu prija. Ja sam srećan što u jednoj nedelji tokom sezone imamo 2 čartera za Kataniju, 1 za Palermo, 1 za Kalabriju i 1 za Rimini. Dakle to je 5 aviona za letovanje u Italiji sa malog tržista kao što je Srbija, tako da, zašto da ne, da u budućnosti krene i Pulja, Sardinija...

Cannoli

Od aranžmana za Italiju vrlo su popularne i školske ekskurzije, odnosno kraće ekskurzije prilikom kojih se obilaze destinacije na Severu. Budući da je Milano odlično povezan sa svim okolnim mestima, o čemu je pisala nedavno Danijela u svom putopisu, koju bi ti destinaciju preporučio ljudima da obiđu na tom potezu?

Nikola: U Italiji bih preporučio sve. Za Sever postoji mnogo aranžmana... Ja lično uživam na putovanju u Cinque terre, a to je predivan nacionalni park i preporučujem ga van velikih praznika ili na jezerima kao što su Garda, Komo, Mađore... Milano je dobra polazna tačka. Što se tiče đačkih ekskurzija, one u najvećoj meri zavise od stava škole i profesora, da li će to biti edukativno putovanje sa elementima zabave ili odlazak od tačke A do tačke B uz pokušaj da svi ostanu na broju.  Kod takvih putovanja vodič ima samo jednu mogućnost a to je da se prilagodi grupi i njenim interesovanjima i da kod dece izazove zainteresovanost za Italiju. Nove generacije su brze, kratka im je koncentracija i informacija mora biti sažvakana, obrađena i jasna, a sva sreća teme koje tinejdžerima drže pažnju u Italiji su brojne. Afere u kalču, modi, mafiji, Berluskonijevim ženama i slično su teme kojima im se privlači paznja, a onda uz to se provlače i ozbiljnije teme i upoznavanje sa zemljom. Ukoliko toj publici počne prva priča o nečemu što im je dosadno, stavljaju slušalice u uši i više ih nemaš kao publiku. Zato dobar vodič mora da ima svakoj grupi drugačiji pristup.  

Kada kiša iznenadi na ekskurziji u Veneciji

  

Koliko je bitno da turistički vodič zna jezik zemlje u koju vodi turiste? Možeš li nam reći iz iskustva, da li je zaista engleski „lingua franca“ i na putovanjima kroz Italiju, Francusku, Španiju ili je neophodno bar imati neko osnovno znanje italijanskog, španskog i francuskog?

 

Nikola: Vodiči ne mogu da govore sve jezike zemalja kroz koje putuju ali je poželjno da poznaju osnovne reči i fraze. Putnici više veruju vodičima koji govore ili se služe jezikom lokalne zemlje. Da ne govorimo o situacijama koje su sastavni deo posla, a to su bolnice, policijske stanice i slično. Što se tiče Italije, potpuno je drugačiji pristup Italijana nekome ko govori jezik. Sve je mnogo lakše. 

 

Isole Eolie

Nikola, tečno govoriš engleski, italijanski i španski, a francuski razumeš kada pročitaš. Koliko ti je pomoglo naše „školsko“ znanje u praktičnim situacijama?

Nikola: Pomoglo mi je mnogo, zato što mnoge stvari koje smo učili kroz knjige, vežbe i konverzaciju su bile i situacije u kojima sam se nalazio u svakodnevnici u Italiji.

 

Za kraj, koji su tvoji saveti za turiste koji kreću put Italije, kako da planiraju odmor i koje prioritete da postave, u želji da sami taj odmor maksimalno iskoriste? 

Nikola: Neka ne planiraju avgust...Šalim se, lep je i avgust, ima čari kada je 40 miliona Italijana na plaži. Ali tada nema gužve u velikim gradovima. Prioritet je kao i u svemu u životu da odrediš šta je to što tebi prija, a za ostalo će se pobrinuti Italija. Italija ima najlepše gradove na svetu i najbolju hranu. Gde god da odu neće pogrešiti.

Kao hrana iz italijanskog restorana

Dragi čitaoci, ovog puta vam neću govoriti kao to Italijani rade u Italiji. Ranije sam pisala kakve su njihove svakodnevne prehrambene navike. Neću loviti greške u prevodima ili nesrećno napisanim menijima italijanskih restorana kod nas. Tom temom ću se baviti u skorijoj budućnosti. Pokušaću da sa vama podelim neka svoja iskustva i da vam dam korisne savete kako da pripremite hranu koja liči na onu iz Italije.

Zašto sam odabrala baš ovu temu? Razlog je jednostavan- najveća stavka u mesečnom budžetu svake porodice je hrana. Poređenja radi, iznos koji prosečna porodica potroši na prehranu za dva dana jednak je iznosu koji plati za struju za mesec dana. Naravno, ne želim da ukažem kako je kod nas struja jeftina, već koliko je hrana skupa. Reći će te da to nije ništa novo, jer se u poslednje dve decenije snabdevamo na pijacama hranom iz Mađarske. S dolaskom velikih marketa počeli smo da jurimo popuste i molimo Boga da nešto bude na akciji, jer po redovnoj ceni mnogo toga ne možemo da kupimo. Bezobrazno visoke cene uvoznih namirnica poput maslinovog ulja suvišno je komentarisati (svi znamo da se ti isti proizvodi na pijaci prodaju upola jeftinije). 
Takođe, na ovim prostorima polovina stanovništva praktikuje kojekakve dijete i prati savremene trendove u ishrani, dok druga polovina smišlja kako da zakrpi rupe u budžetu i od ničega napravi nešto. 

Photocredit: http://www.improntaunika.it

U želji da se gladni nahrane (u našem slučaju ona druga polovina stanovništva iz prethodne rečenice) nastala je mediteranska dijeta, koja je, po mnogim nutricionistima, razlog dobrog zdravlja i dugovečnosti naroda s rubova Mediterana, odnosno, većeg dela Italije, posebno Juga, gde se vekovima živi prilično skromno i konzumiraju namirnice koje se tu i proizvode. O ovoj dijeti pisane su brojne studije, možete naći mnogo literature na raznim jezicima i naučnih ispitivanja u kojima se objašnjava zašto baš taj način ishrane dobar za zdravlje. Ali, pošto ja nisam nutricionista, već „leteća domaćica“, odnosno zaposlena osoba- profesionalac, profesor i prevodilac, i kao većina savremenih žena, trudim se s manje ili više uspeha da balansiram između posla i kuće i svih drugih obaveza koje s tim u kompletu idu, uključujući i upravljanje kućnim budžetom.
 

Photocredit: http://www.inran.it

I odmah da vam kažem, ja nisam pod pritiskom da moram da se dokažem kao domaćica, neću i nemam vremena da sate provodim u kuhinji, nisam čarobnica s varjačom i oklagijom (istu imam u kući za ne daj Bože kao hladno oružije) i moji „specijaliteti“sa Instagrama ne izgledaju kao na profi fotografijama na Pinterestu ili reklamama, jer mi nije cilj da potrošim na hiljade dinara da bih napravila nešto „vrhunsko“ (uz to masno, hiperkalorično i nezdravo), već želim da sa malim budžetom zadovoljim nutritivne potrebe i da istovremeno to što pripremim bude ukusno. Kako u tome uspeti, uči se iz sopstvenog iskustva i od drugih. Kako u vezi s kuvanjem, tako i o upravljanju budžetom, naučila sam mnogo baš tokom studija u Italiji. Doprinos ovoj temi dale su i koleginice blogerke. Druge blogove čitam i filtriram, te sam na taj način pronašla one iz čijeg sadržaja mogu puno da naučim i čije su mi preporuke i recepti uvek od koristi, poput Mirne koja daje savete kako da uštedite novac, Gage koja deli divne, zdrave i maštovite recepte, Dore- koja zaslužuje posebno da je istaknem, jer nam svima daje odličan primer kako napraviti nedeljni plan ishrane za celu porodicu i Gordane, autorke „Kuhinjskih priča“, koja o svemu ovome govori sa dozom skandinavske jednostavnosti i rasterećenosti.

Sigurna sam da će svako od vas, uz malo inspiracije, pronaći sopstvenu magičnu formulu, možda baš uz malu pomoć i mojih saveta. Daću vam neke konkretne preporuke za kupovinu, ali naglašavam da je to moj sopstveni izbor, a ne reklama za proizvode ili proizvođače. 
Nedavno sam shvatila da je odlazak u velike supermarkete uzaludno gubljenje vremena i novca, jer većinu namirnica mogu da kupim u „komšijskim“ prodavnicama u svojoj ulici, a ako pratim akcije u Univerexportu, Maxi Diskontu i Mikromarketu, mogu i da uštedim. Takva kupovina je mnogo „društvenija“ nego u velikim lancima, jer se uvek sretnu ljudi iz kraja, prozbori sa prodavcima, razmene mišljenja i saveti. 
U pomenutim objektima često je moguće kupiti Barilla testeninu po sniženoj ceni, ali i domaće marke poput Sentella i Renesansa, koje su, po meni, veoma dobre. 

Photocredit: http://www.agrodolce.it/

Kod izbora testenine, opredelite se za najviše tri oblika i tri proizvođača, da ne biste bili u nevolji jer vam je u svakoj kesi ostalo po malo i da ne možete da ih iskoristite. U mom slučaju to su penne rigate, fusilli i s vremena na vreme spaghetti ili tagliatelle, odnosno Renesansa široki rezanci, kad ih nađem.

Uz testeninu je neizbežan pradajz sos. Lično ne volim one industrijske iz teglice, radije kupujem Tomatello iz tetrapaka ili, tokom leta, svež sok koji ljudi cede i pradaju na licu mesta na brojnim lokacijama u gradu. Onda kada vam je dostupno sveže povrće, uz malo vremena i dobre volje, napravite sami sos ili pripremite testeninu sa svežim paradajzom. Uz dodatak maslina, badema, oraha, bosiljka, začinske paprike ili nekog drugog sastojka po volji, dobićete ukusan i lako svarljiv obrok. 

Photocredit: http://www.upsocl.com

Ako mislite da  se od testenine goji,  Italijani će vam reći da to nije tačno, jer se ne goji od same testenine, već od gurmanskih preliva, koji uz nju idu. Zato izbegavajte svaki sos za koji je potrebno više od tri sastojka. Isto važi i za mnoga druga jela, uključujući i slatkiše, jer što je manje sastojaka potrebno, to je lakša i brža priprema. Za slatkiše ne morate da tražite neke posebne recepte, dovoljno je da se setite šta su vaše bake pripremale, kada nije bilo svega kao danas.

Godišnji odmor obavezno iskoristite da se snabdete maslinovim uljem, naročito ako putujete u Grčku, gde kantica od 5 litara ekstra devičanskog ulja dobrog kvaliteta košta između 23 i 30 evra. Sada vam je jasno zašto nas ovde prave budalama u velikim marketima, gde je litar italijanskog ulja između 11 i 15 evra, koje je neuporedivo lošije od grčkog! 

Photocredit: Pinterest.com

U periodu kada sveže povrće nije dostupno po normalnim cenama, kupujem u lokalnoj piljarnici zaleđeno povrće, kako rinfuzno, tako i već upakovane mešavine, od kojih mi je omiljeni Baby mix sa mini šargarepama, brokolijem i karfiolom. Samo malo dalje, u drugoj piljarnici prodaju domaće krompire i jaja. 
Šetajući kroz ulicu Cara Dušana u prodavnici mlečnih proizvoda pronašla sam i sir „Čarnok“ koji se proizvodi u Vrbasu i odlična je zamena za parmezan! 

Od Italijana sam naučila i to da je najbolji proizvod onaj koji se prodaje na 0 kilometara od kuće, dakle, kupovinom od lokalnih proizvođača pomažete njihov razvoj i poslovanje, a idealne prilike da pronađete takve proizvođače su poljoprivredni sajmovi. Naravno, morate da napravite razliku između proizvoda koji su samo „za turiste“ i pravih domaćih.

O svemu ovome mogla bih da pišem naširoko, ali bih više volela da se vi nadovežete i podelite vaša iskustva. Do tada, napravila sam listu praktičnih saveta koju možete zalepiti na frižider ili negde u kuhinji:

1- Pripremite onoliko hrane koliko ćete pojesti. Ako kuvate na više, hranu podelite u više delova i zamrznite, dobro će vam doći kada ne budete imali vremena za kuvanje.

2- Pre velikih nabavki ili kad vam je budžet pri kraju, potrošite ono što već imate u kući i pripremajte obroke isključivo od sastojaka koje već imate.

3- Kupujte „lokalno“ jer ćete na taj način štedeti i vreme i novac. Tačno ćete znati gde šta kupujete i gde se to nalazi, za razliku od velikih marketa gde se doslovno izgubite i provedete par sati tražeći desetak namirnica. 

4- Ako vam dolaze gosti, umesto slanih grickalica pripremite „bruschette“- tostirajte hleb i začinite ga sitno iseckanim svežim paradajzom, maslinama, maslinovim uljem i bosiljkom.

5- Zasejte začinske biljke u saksije. Ako nemate strpljenja za to, saksije sa već izraslim začninskim biljem prodaju se u Mikromarketu.

6- Ako su vam dosadili grašak i pasulj, isprobajte sočivo. Nije skupo, hranljivo je, brzo se priprema a veruje se i da donosi novac onom ko ga jede.

7- Kada ne znate šta da pripremite, ukucajte u Google pretragu sastojke koje imate na raspolaganju (na primer „pomodoro, olive, pane“). Rezultat pretrage će vam dati brojne upotrebljive ideje.

9- Ne kreirajte ishranu prema trendovima, već prema sopstvenim nutritivnim potrebama i finansijskim mogućnostima, uz maksimalno iskorišćenje resursa koje imate.

10- Nemojte težiti da dostignete profesionalne kuvare, jer njima je to posao, a vama verovatno potreba ispred zadovoljstva. Uživajte u malim stvarima i ne zaboravite krilaticu Modestia est virtus. 

Toliko od mene za sada. A za recepte sa Instagrama, slobodno mi pišite preko kontakt formulara!