Letovanje u Italiji- Čarobna Sicilija iz ugla turističkog vodiča (Intervju sa Nikolom Ćućuzom)

Photo credit:  Sve fotografije objavljene kao ilustracije u ovom intervjuu su iz privatne kolekcije Nikole Ćućuza

Raditi kao profesor i prevodilac znači raditi s ljudima i upoznavati ljude najrazličitijih profila. Naročito kroz nastavu. S nekim učenicima krećemo od nule, pratimo ih dok usvajaju nove jezičke veštine, sve do dostizanja naprednog nivoa znanja. Takav učenik je Nikola Ćućuz, tridesetdvogodišnji licencirani turistički vodič. Tema neće biti nastava italijanskog, već upoznavanje Sicilije kroz njegovo profesionalno i lično iskustvo. 

 

Zastava Sicilije

Letnja sezona je pri kraju, danas je Nikola na aerodrumu dočekao poslednju grupu srpskih turista, koji letuje na ovom čarobnom ostrvu. Juče je imao pune ruke posla, pošto je jedan turista završio u bolnici zbog srčanog urada, ali je tokom noći našao vremena da mi odgovori na pitanja, rado prihvativši ideju da intervju s njim objavim na blogu. 

Nikola Ćućuz je diplomirani turizmolog, već 10 godina radi kao turistički vodič, specijalizovan za zemlje Zapadne, Južne i Centralne Evrope, mada mu je sad da se u budućnosti oproba i na interkontinentalnim putovanjima. „Sicilija me je naučila da život ne može da se planira, nego da se živi sa onim što u tom trenutku imaš kao resurs – partnera, porodicu, prijatelje i novac.“ Kaže Nikola. 

Već drugu godinu provodiš celo leto na Siciliji kao „domaćin“ srpskim turistima. Budući da imaš bogato iskustvo kao turistički vodič, možeš li da kažeš, da li je Sicilija po meri naših turista? S kakvim predznanjima dolaze i u kojoj meri ti, kao domaćin i vodič, možeš da ih upoznaš sa lokalnim znamenitostima i probudiš njihova interesovanja za neke aspekte koji su im manje poznati?

Nikola: Sicilija je mesto po meri apsolutno svakog turiste bez obzira na uzrast, pol, starost ili pripadnost određenom narodu. Uglavnom je našim turistima nepoznata, mistična i ne znaju šta od nje da očekuju... i po pravilu joj se uvek vraćaju. Ne osvaja svakog na prvu loptu i dokaz je da se prvi utisak itekako može promeniti. Uvek su iznenađeni njenom veličinom, misle da je puno manja i posle par dana shvate da i ako je svaki dan obilaze, da nju prosto ne mogu uhvatiti... Sicilija je najčarobniji deo Italije i u stanju je da svaku svoju manu pretvori u vrlinu. Ona je duša Italije. Što se tiče predznanja prosečnog turiste, ona se uglavnom svode na Etnu i mafiju, ali  vrlo brzo shvate da je Sicilija mnogo više od toga. Sicilija je i divlja i pitoma i svaki njen gost joj se prilagođava. Ove godine mi je bila jedna gošća koja je pisac i koja mi je na aerodromu rekla u odlasku da posle info sastanka nije verovala da je Sicilija toliko autentična, da se danas mnoga mesta na svetu prodaju kao autentična jer je to u eri masovnog turizma postalo popularno, ali da vas ovde jednostavno na ulici sačeka život. Sicilija je ista sa i bez turista.

Doručak na Siciliji s pogledom na more

Da li je moguće spojiti odmor more i kulturu, budući da Sicilija nudi i jedno i drugo? 

Nikola: Upravo to i jeste poenta Sicilije. Imamo 3 mora, 3 metropole i ogroman broj spomenika što iz grčkog, što iz arapsko-normanskog perioda, što iz perioda posle velikih zemljotresa i erupcija. Ako tome dodamo aktivne vulkane, eksplozije istih i apsolutno fenomenalnu hranu, more, dobijamo ceo paket u kome prosto ne može nešto da vam se ne svidi.

Nakon impresija turista, moram te pitati da nam dočaraš tvoj subjektivni doživljaj Sicilije. Pošto tamo provodiš četvrtinu godine, a možda i više, da li si usvojio neke njihove običaje i saživeo se s lokalnim stanovništvom?

Nikola: Apsolutno... njih ne možeš da pobediš, možeš samo da im se priključiš. Patlidžan mogu da jedem i dan i noć, tikvice isto, rikotu, sabljarku, kaponatu... Sve je to ušlo na listu nečega bez čega ne mogu da funkcionišem. O poslastici kanoli da ne govorimo. Najmanje 3 kafe na dan. Naučio sam da zastanem, da usporim, da odvojim bitno od nebitnog i da poštujem nekog sa kim radim bez obzira ako neko drugi nudi nešto bolje, jeftinije i slično. Jedina stvar koju ne mogu je da jedem sladoled sa hlebom i da ujutro jedem granitu od kafe sa šlagom i da u sve to umačem slatko pecivo, mislim da bih se prevrnuo od šećera. Ali sam zato gladan u 12 i tada ručam. Doduše posle 14h više i nema ništa u restornima. 

Ragusa, Sicilia

Polako se budi interesovanje i za destinacije u Pulji. Ipak, utisak je da tamošnje cene nisu u skladu sa mogućnostima nekog srednjeg sloja, koji najčešće letuje u Grčkoj. Kakve su tvoje prognoze po tom pitanju?

Nikola: Bez uvrede, Italija nije za svakoga, pri tom ne mislim na novac, već na stil života i životnu filozofiju. Ja bih pre bio gladan 3 dana u Italiji nego sit 15 dana u Grčkoj. Mnoge zemlje imaju lepša mora, bolje usluge, hotele, ali niko od njih i dalje nije u Italiji i to je kraj priče. Pulja je lepa i skupa, kao i Sardinija. Sicilija je pristupačna. Mišljenja sam da će ljudima pre ili kasnije dosaditi rizorti, odmor nije rezervat, odmor je da izađeš iz svoje svakodnevnice, da se upoznaš sa nečim drugačijim, da nešto pojedeš i popiješ, upoznaš nekog ko živi drugačije od tebe i ima drugačije poglede na svet... Hvala Bogu, živimo u vremenu gde svako sebi može da izabere šta mu prija. Ja sam srećan što u jednoj nedelji tokom sezone imamo 2 čartera za Kataniju, 1 za Palermo, 1 za Kalabriju i 1 za Rimini. Dakle to je 5 aviona za letovanje u Italiji sa malog tržista kao što je Srbija, tako da, zašto da ne, da u budućnosti krene i Pulja, Sardinija...

Cannoli

Od aranžmana za Italiju vrlo su popularne i školske ekskurzije, odnosno kraće ekskurzije prilikom kojih se obilaze destinacije na Severu. Budući da je Milano odlično povezan sa svim okolnim mestima, o čemu je pisala nedavno Danijela u svom putopisu, koju bi ti destinaciju preporučio ljudima da obiđu na tom potezu?

Nikola: U Italiji bih preporučio sve. Za Sever postoji mnogo aranžmana... Ja lično uživam na putovanju u Cinque terre, a to je predivan nacionalni park i preporučujem ga van velikih praznika ili na jezerima kao što su Garda, Komo, Mađore... Milano je dobra polazna tačka. Što se tiče đačkih ekskurzija, one u najvećoj meri zavise od stava škole i profesora, da li će to biti edukativno putovanje sa elementima zabave ili odlazak od tačke A do tačke B uz pokušaj da svi ostanu na broju.  Kod takvih putovanja vodič ima samo jednu mogućnost a to je da se prilagodi grupi i njenim interesovanjima i da kod dece izazove zainteresovanost za Italiju. Nove generacije su brze, kratka im je koncentracija i informacija mora biti sažvakana, obrađena i jasna, a sva sreća teme koje tinejdžerima drže pažnju u Italiji su brojne. Afere u kalču, modi, mafiji, Berluskonijevim ženama i slično su teme kojima im se privlači paznja, a onda uz to se provlače i ozbiljnije teme i upoznavanje sa zemljom. Ukoliko toj publici počne prva priča o nečemu što im je dosadno, stavljaju slušalice u uši i više ih nemaš kao publiku. Zato dobar vodič mora da ima svakoj grupi drugačiji pristup.  

Kada kiša iznenadi na ekskurziji u Veneciji

  

Koliko je bitno da turistički vodič zna jezik zemlje u koju vodi turiste? Možeš li nam reći iz iskustva, da li je zaista engleski „lingua franca“ i na putovanjima kroz Italiju, Francusku, Španiju ili je neophodno bar imati neko osnovno znanje italijanskog, španskog i francuskog?

 

Nikola: Vodiči ne mogu da govore sve jezike zemalja kroz koje putuju ali je poželjno da poznaju osnovne reči i fraze. Putnici više veruju vodičima koji govore ili se služe jezikom lokalne zemlje. Da ne govorimo o situacijama koje su sastavni deo posla, a to su bolnice, policijske stanice i slično. Što se tiče Italije, potpuno je drugačiji pristup Italijana nekome ko govori jezik. Sve je mnogo lakše. 

 

Isole Eolie

Nikola, tečno govoriš engleski, italijanski i španski, a francuski razumeš kada pročitaš. Koliko ti je pomoglo naše „školsko“ znanje u praktičnim situacijama?

Nikola: Pomoglo mi je mnogo, zato što mnoge stvari koje smo učili kroz knjige, vežbe i konverzaciju su bile i situacije u kojima sam se nalazio u svakodnevnici u Italiji.

 

Za kraj, koji su tvoji saveti za turiste koji kreću put Italije, kako da planiraju odmor i koje prioritete da postave, u želji da sami taj odmor maksimalno iskoriste? 

Nikola: Neka ne planiraju avgust...Šalim se, lep je i avgust, ima čari kada je 40 miliona Italijana na plaži. Ali tada nema gužve u velikim gradovima. Prioritet je kao i u svemu u životu da odrediš šta je to što tebi prija, a za ostalo će se pobrinuti Italija. Italija ima najlepše gradove na svetu i najbolju hranu. Gde god da odu neće pogrešiti.

Učenje italijanskog jezika u Italiji- kratak vodič za nezaboravno iskustvo

Kada vidite naslov, verovatno ćete pomisliti zašto nisam napisala ovakav tekst na početku “sezone”, kada se planiraju letnji odmori i eventualna studijska putovanja. Za sve postoji razlog, a moj je da vam dam dovoljno vremena da razmislite, istražite šta vam se nudi i eventualno, konkurišete za neku od stipendija koje nude škole italijanskog jezika u Italiji, ali i da imate dovoljno vremena za pravljenje finansijske konstrukcije za takvo putovanje, jer mesec dana učenja jezika u stranoj zemlji, odmah da vam kažem, uopšte nije povoljno. 

 

Takođe, želim da istaknem da ovaj tekst nije sponzorisan, već da su svi podaci na osnovu mog iskustva i iskustva ljudi koje poznajem, a koji su pohađali neki od kurseva jezika u Italiji. Pošto u Italiji skoro svako selo ima školu jezika za strance- svaki vid promocije bi im dobrodošao, ali ja ne mogu da preporučim nekoga za koga ne mogu da tvrdim da radi dobro i kvalitetno, isto tako ne želim da prihvatim njihove “marketinške” uslove- jer većina škola nudi nastavnicima procenat ukoliko im pošalju određeni broj učenika. Ja nisam trgovac, već profesor italijanskog jezika i prema svojim učenicima imam takav odnos da im za uloženi novac pružam najbolje, pa mi nije interes da zaradim pedesetak evra jer će oni u nekoj školi u Italiji uplatiti kurs u vrednosti od 800 evra ili više za mesec dana (da ne pominjem troškove putovanja, smeštaja, hrane..), već da im predočim kakve su im mogućnosti da dobiju stipendiju, da pronađu školu koja ispunjava njihova očekivanja i da spoje lepo i korisno, kako bi proširili znanje i opštu kulturu. Odakle krenuti, pitanje je sad?

Na početku- definišite koji su vaši prioriteti. Da li želite da usavršite italijanski jer ga već studirate na Filološkom, ili ga učite u školi, na fakultetu ili kod privatnog profesora kao strani jezik, ili možda želite da se preselite u Italiju radi posla ili daljih studija. U skladu sa podelama pokušaću da vam dam što adekvatnije informacije.

Kako da pronađem adekvatnu školu?

Jedina merodavna institucija koja će vam preporučiti pouzdane škole jezika je Italijanski institut za kulturu u Beogradu. Obratite se Odeljenju za školstvo pri Institutu, zakažite sastanak, ponesite preporuke profesora, poslodavaca i ostalo što mislite da bi vam bilo korisno (diplome sa takmičenja, licence itd.) i raspitajte se da li postoji mogućnost da konkurišete za neku od stipendija koje te škole dodeljuju svake godine italijanskim institucijama u inostranstvu. Takođe, možete i sami kontaktirati škole koje nađete na internetu ili pitati svog profesora italijanskog za preporuku, naravno, ako između vas postoji međusobno poverenje ako znate da vam neće preporučiti “sponzorisanu” školu.

Ako studirate italijanski ili ste profesor italijanskog

Pravi izbor za vas su Univerziteti za strance u Sjeni, Peruđi i Ređo Kalabriji, na kojima se tokom cele godine organizuju kursevi za različite nivoe, a među docentima su brojni autori udžbenika italijanskog za strance, istaknuti lingvisti i stručnjaci za metodiku nastave. Univerziteti za strance su pouzdani jer na njima postoje kursevi za sve nivoe, pa ako već studirate jezik, bićete sigurni da ćete pohađati nivo u skladu sa vašim predznanjem i da će u vašoj grupi biti osobe iz celog sveta koje su na istom nivou, čemu će biti prilagođena i nastava. Stipendije koje nude uglavnom pokrivaju troškove kursa. Koliki su ostali troškovi najbolje je da se raspitate na studentskim forumima na internetu, ili kod osoba koje su već bile tamo. Univerzitet Dante Aligijeri u Ređo Kalabriji ima po celom svetu svoje promotere, koji će vam u ovom procesu biti kao “lični asistenti”, ili je bar takva Kristina iz Novog Sada, koja je studentima uvek dostupna za sve što ih interesuje i za svaku pomoć. Da je kvalitet nastave u Ređo Kalabriji na visokom nivou, potvrduću vam ja lično, jer sam na tom univerzitetu 2001. godine pohađala jednosemestralni specijalistički kurs za obuku nastavnika italijanskog kao stranog (“Corso di formazione dei docenti d’italiano LS”) i smatram da su mi znanja stečena na njemu mnogo pomogla da se razvijem kao nastavnik i dostignem znanje italijanskog na nivou maternjeg govornika (kolege profesori izvorni govornici tako tvrde, ja lično mislim da uvek može bolje).

Reggio Calabria, photo credit: http://www.italymagazine.com/

Na pomenutim univerzitetima se periodično organizuju i obuke za nastavnike, odnosno “Corsi di aggiornamento”, koji predstavljaju unapređenje znanja i upoznavanje noviteta u oblasti nastave jezika.2014. godine na takvom kursu u Peruđi boravila je koleginica iz Kikinde, Marijana Iličin, koja nam prenosi svoje utiske: “Nastava je trajala 3 nedelje i 80 časova je podeljeno na 3 modula (kultura, lingvistika, glotodidaktika). Predavači su pripremali nastavu i nastavne materijale. Teme i načini prezentovanja su bili različiti, a sama predavanja su bila više ili manje zanimljiva i primenljiva u praksi. Ocena nastave zavisi od individulanog očekivanja polaznika. Ja sam zadovoljna, jer razmena iskustava i znanja sa iskusnim predavačima, ali i polaznicima iz više od 20 zemalja, dakako doprinosi usvajanju novih i korisnih znanja. Smeštaj smo nalazili sami. Vrlo sam zadovoljna smestajem koji sam našla u reprezentativnom apartmanu na samo 100 metara od Unverziteta. Univerzitet je organizovao i obilazak grada, posetu Manastiru, Vinariji... U Peruđi sam bila i kao student nakon prve godine studija, te je bilo zanimljivo porediti iskustva od pre gotovo 25 godina. Naravno, da su  i znanje i očekivanje, ali i intimni doživljaj Italije, Peruđe i Univerziteta sasvim različiti. Veoma sam zadovoljna i prošlogodišnjim boravkom, ali bih Univerzitet u Peruđi pre preporučila studentima nego profesorima. Uvek bih se vraćala Peruđi i Univerzitetu u Peruđi, ali pre zbog kosmopolitskog duha nego zbog samih predavanja.”

Marijana Iličin sa kolegama iz celog sveta

 Osim na Univerzitetima za strance, adekvatni kursevi se mogu pronaći i u proverenim školama. Studentkinja italijanistike, Ivana Jovanović, opisuje svoje iskustvo iz Rima, gde je pohađala letnji kurs u školi “Scud’It” nivo B2:  “Odlučila sam se slučajno, tražila sam kurseve na internetu sa drugaricom, meni se svidela njihova ponuda. Smatram da sam dosta poboljšala konverzaciju, opustila sam se i mnogo lakše krećem da pričam, bez ustezanja da ću da pogrešim. Gramatiku sam već prešla na prvoj godini, tako da mi je to bilo poznato, ali mi je značilo da slušam profesore kojima je maternji italijanski, a mislim da sam malo poboljšala i dikciju. Kurs je trajao 3 nedelje. Nivo moje grupe je bio odgovarajući, bilo je osoba koje već godinama uče italijanski i zaista mi je bilo drago da mogu da čujem njih kako pričaju i naučim nesto.”

Ivana i Valentina sa diplomom škole Scud'It

 Ako ste zaljubljenik u Italiju

Onda je za vas najbitnije odabrati destinaciju, naravno i školu, kako biste spojili želju da usavršite italijanski i upoznate određeni italijanski grad ili regiju. Pri odabiru škole vodite se uputstvima koje sam vam na početku napisala, a ako to putovanje želite da iskoristite na najbolji mogući način, raspitajte se detaljno šta vam određena škola nudi (tražite da vam pošalju plan i program nastave, literaturu koju koriste, najbolju ponudu za smeštaj itd..), saberite troškove i otisnite se u avanturu. Nekada slike govore bolje od pisanih reči, pa vam dajem neke predloge u tom obliku. 

Firenca, photo credit: www.toscanaovunquebella.it

 

Venecija, photo credit: http://www.vivovenetia.com/

Taormina, Sicilija, photo credit: siciliacam.it

Ako nameravate da studirate, živite i radite u Italiji

Ako se već nalazite u Italiji, možete se opredeliti za besplatne ili vrlo povoljne kurseve koje za strance organizuju opštine ili mesne zajednice, jer je njima u interesu što brža integracija stranaca u lokalnu sredinu. Mada vam niko ne garantuje da će takvi kursevi ispuniti vaša očekivanja, jer imajte u vidu da su polaznici iz različitih delova sveta, sa različitim predznanjem i sposobnostima usvajanja novih sadržaja, a većina njih pohađa kurseve da bi položila nivo ispit koji im omogućava da produže boravak (“Carta di soggiorno”). Ovde su linkovani primeri tog ispita iz prethodnih godina. Moja učenica Svetlana, diplomirani tehnolog, koja se sa porodicom preselila u Vićencu, pohađala je jedan takav kurs, ali se po završetku opredelila da nastavimo časove preko Skype-a, kako bi se što bolje pripremila za polaganje ispita CILS za nivo B2. 

Procenat stranaca u Italiji po regijama i okruzima

Student iz Zrenjanina, Ivan, pohađa master na Politecnico di Milano i takođe savetuje osobama sa ograničenim budžetom da pronađu kurseve koje organizuje opština i koji su uglavnom besplatni, a i ulaganja u didaktičke materijale su minimalna. Obično profesori sve donose unapred pripremljeno učenicima, a sami predavači su često volonteri ili nastavnici u penziji. Prema njegovim rečima, postoje i “konverzacijski  klubovi”, gde izvorni govornici jednom nedeljno drže radionice za strance, na kojima je cilj da se što više komunicira. 

Naravno, ako nameravate da nastavite studije u Italiji na engleskom jeziku, većina visokoškolskih ustanova organizuje i tečajeve italijanskog. Za studije na italijanskom razmišljajte unapred, jer je za to neophodno znanje jezika na nivou primene (B2). 

Još neki (korisni) saveti

- Ako želite da učite jezik u inostranstvu, nemojte krenuti “od nule”. Potrudite se da u svojoj zemlji završite bar A2 nivo, jer će vam biti lakse i korisnije. Pripremite se da će predavanja biti od starta na italijanskom. Da li će vam predavač objasniti na nekom drugom jeziku ili prevesti reč koju ne razumete, zavisi od njega samog i njegovog poznavanja drugih jezika.

- Raspitajte se da li uz kurseve jezika škola organizuje i neke dodatne kurseve, kao što je italijanska kuhinja, istorija umetnosti, kreativno pisanje, pozorište itd...

- Smeštaj koji vam ponudi škola jezika nije uvek najbolji smeštaj. Povežite se sa italijanskim studentima i lokalnim stanovništvom i lokalnim turističkim operaterima, pitajte ih za savete i tražite od njih ponude i preporuke. Isto važi i za ekskurzije, jer će vam možda lokalne agencije ponuditi sadržajnije i povoljnije programe od onih koje nudi škola.

- Ako vam smeštaj obezbeđuje škola, insistirajte da stan delite sa osobama koje ne govore vaš maternji jezik ili neki strani jezik kojim već dobro vladate. Kada ste u Italiji, uvek komunicirajte na italijanskom, čak i onda kada niste sigurni “kako se to kaže”.

- Ako je željena škola u manjem mestu, raspitajte se postoji li javni prevoz i kakva je povezanost sa okolnim mestima i većim gradovima, jer ako su veze loše, a nemate sopstveni automobil, osećaćete se kao odsečeni od sveta.

- Ne očekujte da na svakom koraku i u svakoj kafani pronađete besplatni internet. Kupite italijansku SIM karticu za mobilni telefon onog operatera koji vam ponudi najpovoljniji prenos podataka.

-  Obavezno uplatite putno zdravstveno osiguranje. Pre putovanja posetite stomatologa i ako imate neki problem sa zubima, sredite to pre nego što krenete na put. U Italiji su stomatološke usluge izuzetno skupe.

- Zaboravite sve stereotipe. Italija nije skup opštih mesta, kako je najčešće predstavljena (kuhinja, muzika, ljubav, romantika, “dolce vita”). Prava Italija je spoj onog što tamo stvarno sretnete i načina na koji ćete to doživeti i zabeležiti u sećanjima.