Photo credit: Sve fotografije objavljene kao ilustracije u ovom intervjuu su iz privatne kolekcije Nikole Ćućuza
Raditi
kao profesor i prevodilac znači raditi s ljudima i upoznavati ljude
najrazličitijih profila. Naročito kroz nastavu. S nekim učenicima krećemo od
nule, pratimo ih dok usvajaju nove jezičke veštine, sve do dostizanja naprednog
nivoa znanja. Takav učenik je Nikola Ćućuz, tridesetdvogodišnji licencirani
turistički vodič. Tema neće biti nastava italijanskog, već upoznavanje Sicilije
kroz njegovo profesionalno i lično iskustvo.
Letnja
sezona je pri kraju, danas je Nikola na aerodrumu dočekao poslednju grupu
srpskih turista, koji letuje na ovom čarobnom ostrvu. Juče je imao pune ruke
posla, pošto je jedan turista završio u bolnici zbog srčanog urada, ali je
tokom noći našao vremena da mi odgovori na pitanja, rado prihvativši ideju da
intervju s njim objavim na blogu.
Nikola
Ćućuz je diplomirani turizmolog, već 10 godina radi kao turistički vodič,
specijalizovan za zemlje Zapadne, Južne i Centralne Evrope, mada mu je sad da
se u budućnosti oproba i na interkontinentalnim putovanjima. „Sicilija me je naučila da život ne može da
se planira, nego da se živi sa onim što u tom trenutku imaš kao resurs –
partnera, porodicu, prijatelje i novac.“ Kaže Nikola.
Već
drugu godinu provodiš celo leto na Siciliji kao „domaćin“ srpskim turistima.
Budući da imaš bogato iskustvo kao turistički vodič, možeš li da kažeš, da li
je Sicilija po meri naših turista? S kakvim predznanjima dolaze i u kojoj meri
ti, kao domaćin i vodič, možeš da ih upoznaš sa lokalnim znamenitostima i
probudiš njihova interesovanja za neke aspekte koji su im manje poznati?
Nikola: Sicilija je mesto po meri apsolutno svakog
turiste bez obzira na uzrast, pol, starost ili pripadnost određenom narodu.
Uglavnom je našim turistima nepoznata, mistična i ne znaju šta od nje da očekuju...
i po pravilu joj se uvek vraćaju. Ne osvaja svakog na prvu loptu i dokaz je da
se prvi utisak itekako može promeniti. Uvek su iznenađeni njenom veličinom,
misle da je puno manja i posle par dana shvate da i ako je svaki dan obilaze,
da nju prosto ne mogu uhvatiti... Sicilija je najčarobniji deo Italije i u
stanju je da svaku svoju manu pretvori u vrlinu. Ona je duša Italije. Što se
tiče predznanja prosečnog turiste, ona se uglavnom svode na Etnu i mafiju,
ali vrlo brzo shvate da je Sicilija
mnogo više od toga. Sicilija je i divlja i pitoma i svaki njen gost joj se
prilagođava. Ove godine mi je bila jedna gošća koja je pisac i koja mi je na
aerodromu rekla u odlasku da posle info sastanka nije verovala da je Sicilija toliko
autentična, da se danas mnoga mesta na svetu prodaju kao autentična jer je to u
eri masovnog turizma postalo popularno, ali da vas ovde jednostavno na ulici
sačeka život. Sicilija je ista sa i bez turista.
Doručak na Siciliji s pogledom na more |
Da
li je moguće spojiti odmor more i kulturu, budući da Sicilija nudi i jedno i
drugo?
Nikola: Upravo to i jeste poenta Sicilije. Imamo 3 mora,
3 metropole i ogroman broj spomenika što iz grčkog, što iz arapsko-normanskog
perioda, što iz perioda posle velikih zemljotresa i erupcija. Ako tome dodamo
aktivne vulkane, eksplozije istih i apsolutno fenomenalnu hranu, more, dobijamo
ceo paket u kome prosto ne može nešto da vam se ne svidi.
Nakon
impresija turista, moram te pitati da nam dočaraš tvoj subjektivni doživljaj
Sicilije. Pošto tamo provodiš četvrtinu godine, a možda i više, da li si
usvojio neke njihove običaje i saživeo se s lokalnim stanovništvom?
Nikola: Apsolutno... njih ne možeš da pobediš, možeš
samo da im se priključiš. Patlidžan mogu da jedem i dan i noć, tikvice isto,
rikotu, sabljarku, kaponatu... Sve je to ušlo na listu nečega bez čega ne mogu
da funkcionišem. O poslastici kanoli da ne govorimo. Najmanje 3 kafe na dan.
Naučio sam da zastanem, da usporim, da odvojim bitno od nebitnog i da poštujem
nekog sa kim radim bez obzira ako neko drugi nudi nešto bolje, jeftinije i slično.
Jedina stvar koju ne mogu je da jedem sladoled sa hlebom i da ujutro jedem
granitu od kafe sa šlagom i da u sve to umačem slatko pecivo, mislim da bih se
prevrnuo od šećera. Ali sam zato gladan u 12 i tada ručam. Doduše posle 14h
više i nema ništa u restornima.
Ragusa, Sicilia |
Polako
se budi interesovanje i za destinacije u Pulji. Ipak, utisak je da tamošnje
cene nisu u skladu sa mogućnostima nekog srednjeg sloja, koji najčešće letuje u
Grčkoj. Kakve su tvoje prognoze po tom pitanju?
Nikola: Bez uvrede, Italija nije za svakoga, pri tom ne
mislim na novac, već na stil života i životnu filozofiju. Ja bih pre bio gladan
3 dana u Italiji nego sit 15 dana u Grčkoj. Mnoge zemlje imaju lepša mora,
bolje usluge, hotele, ali niko od njih i dalje nije u Italiji i to je kraj priče.
Pulja je lepa i skupa, kao i Sardinija. Sicilija je pristupačna. Mišljenja sam
da će ljudima pre ili kasnije dosaditi rizorti, odmor nije rezervat, odmor je da izađeš iz svoje
svakodnevnice, da se upoznaš sa nečim drugačijim, da nešto pojedeš i popiješ,
upoznaš nekog ko živi drugačije od tebe i ima drugačije poglede na svet...
Hvala Bogu, živimo u vremenu gde svako sebi može da izabere šta mu prija. Ja
sam srećan što u jednoj nedelji tokom sezone imamo 2 čartera za Kataniju, 1 za
Palermo, 1 za Kalabriju i 1 za Rimini. Dakle to je 5 aviona za letovanje u
Italiji sa malog tržista kao što je Srbija, tako da, zašto da ne, da u budućnosti
krene i Pulja, Sardinija...
Cannoli |
Od
aranžmana za Italiju vrlo su popularne i školske ekskurzije, odnosno kraće
ekskurzije prilikom kojih se obilaze destinacije na Severu. Budući da je Milano
odlično povezan sa svim okolnim mestima, o čemu je pisala nedavno Danijela u
svom putopisu, koju bi ti destinaciju preporučio ljudima da obiđu na tom potezu?
Nikola: U Italiji bih preporučio sve. Za Sever postoji
mnogo aranžmana... Ja lično uživam na putovanju u Cinque terre, a to je predivan
nacionalni park i preporučujem ga van velikih praznika ili na jezerima kao što
su Garda, Komo, Mađore... Milano je dobra polazna tačka. Što se tiče đačkih
ekskurzija, one u najvećoj meri zavise od stava škole i profesora, da li će to
biti edukativno putovanje sa elementima zabave ili odlazak od tačke A do tačke
B uz pokušaj da svi ostanu na broju. Kod
takvih putovanja vodič ima samo jednu mogućnost a to je da se prilagodi grupi i
njenim interesovanjima i da kod dece izazove zainteresovanost za Italiju. Nove
generacije su brze, kratka im je koncentracija i informacija mora biti sažvakana,
obrađena i jasna, a sva sreća teme koje tinejdžerima drže pažnju u Italiji su
brojne. Afere u kalču, modi, mafiji, Berluskonijevim ženama i slično su teme
kojima im se privlači paznja, a onda uz to se provlače i ozbiljnije teme i
upoznavanje sa zemljom. Ukoliko toj publici počne prva priča o nečemu što im je
dosadno, stavljaju slušalice u uši i više ih nemaš kao publiku. Zato dobar
vodič mora da ima svakoj grupi drugačiji pristup.
Kada kiša iznenadi na ekskurziji u Veneciji |
Koliko
je bitno da turistički vodič zna jezik zemlje u koju vodi turiste? Možeš li nam
reći iz iskustva, da li je zaista engleski „lingua franca“ i na putovanjima
kroz Italiju, Francusku, Španiju ili je neophodno bar imati neko osnovno znanje
italijanskog, španskog i francuskog?
Nikola: Vodiči ne mogu da govore sve jezike zemalja kroz
koje putuju ali je poželjno da poznaju osnovne reči i fraze. Putnici više
veruju vodičima koji govore ili se služe jezikom lokalne zemlje. Da ne govorimo
o situacijama koje su sastavni deo posla, a to su bolnice, policijske stanice i
slično. Što se tiče Italije, potpuno je drugačiji pristup Italijana nekome ko
govori jezik. Sve je mnogo lakše.
Nikola,
tečno govoriš engleski, italijanski i španski, a francuski razumeš kada
pročitaš. Koliko ti je pomoglo naše „školsko“ znanje u praktičnim situacijama?
Nikola: Pomoglo mi je mnogo, zato što mnoge stvari koje
smo učili kroz knjige, vežbe i konverzaciju su bile i situacije u kojima sam se
nalazio u svakodnevnici u Italiji.
Nikola: Neka ne planiraju avgust...Šalim se, lep je i
avgust, ima čari kada je 40 miliona Italijana na plaži. Ali tada nema gužve u
velikim gradovima. Prioritet je kao i u svemu u životu da odrediš šta je to što
tebi prija, a za ostalo će se pobrinuti Italija. Italija ima najlepše gradove
na svetu i najbolju hranu. Gde god da odu neće pogrešiti.
"[...] lep je i avgust, ima čari kada je 40 miliona Italijana na plaži. Ali tada nema gužve u velikim gradovima.[...]
RispondiEliminaE pa ovog leta sam se uverila da ni to vise ne vazi. Milano je vrveo od Koreanaca, kao i brojni drugi veliki gradovi. Iskrcavaju ih autobusima pred turisticke atrakcije, a onda se razmile kud koji, i prepune sve. Bukvalno sve. Ne pamtim da sam morala da rezervisem restoran u Parizu u avgustu, isti slucaj i s Italijom (osim u letovalistima, npr Sirmione). Nazalost, manje le lokalnih, onih koji nam zaista docaraju zemlju kroz koju putujemo...
Divno vidjenje turizma i predivan entuzijazam!
In bocca al lupo za sledece aranzmane u stikli ;-)