Letovanje u Italiji- Čarobna Sicilija iz ugla turističkog vodiča (Intervju sa Nikolom Ćućuzom)

Photo credit:  Sve fotografije objavljene kao ilustracije u ovom intervjuu su iz privatne kolekcije Nikole Ćućuza

Raditi kao profesor i prevodilac znači raditi s ljudima i upoznavati ljude najrazličitijih profila. Naročito kroz nastavu. S nekim učenicima krećemo od nule, pratimo ih dok usvajaju nove jezičke veštine, sve do dostizanja naprednog nivoa znanja. Takav učenik je Nikola Ćućuz, tridesetdvogodišnji licencirani turistički vodič. Tema neće biti nastava italijanskog, već upoznavanje Sicilije kroz njegovo profesionalno i lično iskustvo. 

 

Zastava Sicilije

Letnja sezona je pri kraju, danas je Nikola na aerodrumu dočekao poslednju grupu srpskih turista, koji letuje na ovom čarobnom ostrvu. Juče je imao pune ruke posla, pošto je jedan turista završio u bolnici zbog srčanog urada, ali je tokom noći našao vremena da mi odgovori na pitanja, rado prihvativši ideju da intervju s njim objavim na blogu. 

Nikola Ćućuz je diplomirani turizmolog, već 10 godina radi kao turistički vodič, specijalizovan za zemlje Zapadne, Južne i Centralne Evrope, mada mu je sad da se u budućnosti oproba i na interkontinentalnim putovanjima. „Sicilija me je naučila da život ne može da se planira, nego da se živi sa onim što u tom trenutku imaš kao resurs – partnera, porodicu, prijatelje i novac.“ Kaže Nikola. 

Već drugu godinu provodiš celo leto na Siciliji kao „domaćin“ srpskim turistima. Budući da imaš bogato iskustvo kao turistički vodič, možeš li da kažeš, da li je Sicilija po meri naših turista? S kakvim predznanjima dolaze i u kojoj meri ti, kao domaćin i vodič, možeš da ih upoznaš sa lokalnim znamenitostima i probudiš njihova interesovanja za neke aspekte koji su im manje poznati?

Nikola: Sicilija je mesto po meri apsolutno svakog turiste bez obzira na uzrast, pol, starost ili pripadnost određenom narodu. Uglavnom je našim turistima nepoznata, mistična i ne znaju šta od nje da očekuju... i po pravilu joj se uvek vraćaju. Ne osvaja svakog na prvu loptu i dokaz je da se prvi utisak itekako može promeniti. Uvek su iznenađeni njenom veličinom, misle da je puno manja i posle par dana shvate da i ako je svaki dan obilaze, da nju prosto ne mogu uhvatiti... Sicilija je najčarobniji deo Italije i u stanju je da svaku svoju manu pretvori u vrlinu. Ona je duša Italije. Što se tiče predznanja prosečnog turiste, ona se uglavnom svode na Etnu i mafiju, ali  vrlo brzo shvate da je Sicilija mnogo više od toga. Sicilija je i divlja i pitoma i svaki njen gost joj se prilagođava. Ove godine mi je bila jedna gošća koja je pisac i koja mi je na aerodromu rekla u odlasku da posle info sastanka nije verovala da je Sicilija toliko autentična, da se danas mnoga mesta na svetu prodaju kao autentična jer je to u eri masovnog turizma postalo popularno, ali da vas ovde jednostavno na ulici sačeka život. Sicilija je ista sa i bez turista.

Doručak na Siciliji s pogledom na more

Da li je moguće spojiti odmor more i kulturu, budući da Sicilija nudi i jedno i drugo? 

Nikola: Upravo to i jeste poenta Sicilije. Imamo 3 mora, 3 metropole i ogroman broj spomenika što iz grčkog, što iz arapsko-normanskog perioda, što iz perioda posle velikih zemljotresa i erupcija. Ako tome dodamo aktivne vulkane, eksplozije istih i apsolutno fenomenalnu hranu, more, dobijamo ceo paket u kome prosto ne može nešto da vam se ne svidi.

Nakon impresija turista, moram te pitati da nam dočaraš tvoj subjektivni doživljaj Sicilije. Pošto tamo provodiš četvrtinu godine, a možda i više, da li si usvojio neke njihove običaje i saživeo se s lokalnim stanovništvom?

Nikola: Apsolutno... njih ne možeš da pobediš, možeš samo da im se priključiš. Patlidžan mogu da jedem i dan i noć, tikvice isto, rikotu, sabljarku, kaponatu... Sve je to ušlo na listu nečega bez čega ne mogu da funkcionišem. O poslastici kanoli da ne govorimo. Najmanje 3 kafe na dan. Naučio sam da zastanem, da usporim, da odvojim bitno od nebitnog i da poštujem nekog sa kim radim bez obzira ako neko drugi nudi nešto bolje, jeftinije i slično. Jedina stvar koju ne mogu je da jedem sladoled sa hlebom i da ujutro jedem granitu od kafe sa šlagom i da u sve to umačem slatko pecivo, mislim da bih se prevrnuo od šećera. Ali sam zato gladan u 12 i tada ručam. Doduše posle 14h više i nema ništa u restornima. 

Ragusa, Sicilia

Polako se budi interesovanje i za destinacije u Pulji. Ipak, utisak je da tamošnje cene nisu u skladu sa mogućnostima nekog srednjeg sloja, koji najčešće letuje u Grčkoj. Kakve su tvoje prognoze po tom pitanju?

Nikola: Bez uvrede, Italija nije za svakoga, pri tom ne mislim na novac, već na stil života i životnu filozofiju. Ja bih pre bio gladan 3 dana u Italiji nego sit 15 dana u Grčkoj. Mnoge zemlje imaju lepša mora, bolje usluge, hotele, ali niko od njih i dalje nije u Italiji i to je kraj priče. Pulja je lepa i skupa, kao i Sardinija. Sicilija je pristupačna. Mišljenja sam da će ljudima pre ili kasnije dosaditi rizorti, odmor nije rezervat, odmor je da izađeš iz svoje svakodnevnice, da se upoznaš sa nečim drugačijim, da nešto pojedeš i popiješ, upoznaš nekog ko živi drugačije od tebe i ima drugačije poglede na svet... Hvala Bogu, živimo u vremenu gde svako sebi može da izabere šta mu prija. Ja sam srećan što u jednoj nedelji tokom sezone imamo 2 čartera za Kataniju, 1 za Palermo, 1 za Kalabriju i 1 za Rimini. Dakle to je 5 aviona za letovanje u Italiji sa malog tržista kao što je Srbija, tako da, zašto da ne, da u budućnosti krene i Pulja, Sardinija...

Cannoli

Od aranžmana za Italiju vrlo su popularne i školske ekskurzije, odnosno kraće ekskurzije prilikom kojih se obilaze destinacije na Severu. Budući da je Milano odlično povezan sa svim okolnim mestima, o čemu je pisala nedavno Danijela u svom putopisu, koju bi ti destinaciju preporučio ljudima da obiđu na tom potezu?

Nikola: U Italiji bih preporučio sve. Za Sever postoji mnogo aranžmana... Ja lično uživam na putovanju u Cinque terre, a to je predivan nacionalni park i preporučujem ga van velikih praznika ili na jezerima kao što su Garda, Komo, Mađore... Milano je dobra polazna tačka. Što se tiče đačkih ekskurzija, one u najvećoj meri zavise od stava škole i profesora, da li će to biti edukativno putovanje sa elementima zabave ili odlazak od tačke A do tačke B uz pokušaj da svi ostanu na broju.  Kod takvih putovanja vodič ima samo jednu mogućnost a to je da se prilagodi grupi i njenim interesovanjima i da kod dece izazove zainteresovanost za Italiju. Nove generacije su brze, kratka im je koncentracija i informacija mora biti sažvakana, obrađena i jasna, a sva sreća teme koje tinejdžerima drže pažnju u Italiji su brojne. Afere u kalču, modi, mafiji, Berluskonijevim ženama i slično su teme kojima im se privlači paznja, a onda uz to se provlače i ozbiljnije teme i upoznavanje sa zemljom. Ukoliko toj publici počne prva priča o nečemu što im je dosadno, stavljaju slušalice u uši i više ih nemaš kao publiku. Zato dobar vodič mora da ima svakoj grupi drugačiji pristup.  

Kada kiša iznenadi na ekskurziji u Veneciji

  

Koliko je bitno da turistički vodič zna jezik zemlje u koju vodi turiste? Možeš li nam reći iz iskustva, da li je zaista engleski „lingua franca“ i na putovanjima kroz Italiju, Francusku, Španiju ili je neophodno bar imati neko osnovno znanje italijanskog, španskog i francuskog?

 

Nikola: Vodiči ne mogu da govore sve jezike zemalja kroz koje putuju ali je poželjno da poznaju osnovne reči i fraze. Putnici više veruju vodičima koji govore ili se služe jezikom lokalne zemlje. Da ne govorimo o situacijama koje su sastavni deo posla, a to su bolnice, policijske stanice i slično. Što se tiče Italije, potpuno je drugačiji pristup Italijana nekome ko govori jezik. Sve je mnogo lakše. 

 

Isole Eolie

Nikola, tečno govoriš engleski, italijanski i španski, a francuski razumeš kada pročitaš. Koliko ti je pomoglo naše „školsko“ znanje u praktičnim situacijama?

Nikola: Pomoglo mi je mnogo, zato što mnoge stvari koje smo učili kroz knjige, vežbe i konverzaciju su bile i situacije u kojima sam se nalazio u svakodnevnici u Italiji.

 

Za kraj, koji su tvoji saveti za turiste koji kreću put Italije, kako da planiraju odmor i koje prioritete da postave, u želji da sami taj odmor maksimalno iskoriste? 

Nikola: Neka ne planiraju avgust...Šalim se, lep je i avgust, ima čari kada je 40 miliona Italijana na plaži. Ali tada nema gužve u velikim gradovima. Prioritet je kao i u svemu u životu da odrediš šta je to što tebi prija, a za ostalo će se pobrinuti Italija. Italija ima najlepše gradove na svetu i najbolju hranu. Gde god da odu neće pogrešiti.

Italijanski na poslu- od „nule“ do konkretne upotrebe

Sećate li se kada sam pisala o tome ko uči italijanski jezik u Srbiji i kako se uči? Naravno, nisu svi čitaoci mogli da razumeju taj tekst jer je napisan na italijanskom, ali se većina kolega složila sa mojim konstatacijama- pre svega, da je italijanski nedovoljno zastupljen u našem obrazovnom sistemu, a da se, s druge strane, sve više traži i to na profesionalnom-ekspertskom nivou. Naravno, da bi neko mogao da radi sa italijanskim, mora stići bar do nivoa B2 i steći široko opšte znanje koje je preduslov da se kasnije posveti jeziku struke. Većina kolega se seća da sam na seminarima italijanskih izdavačkih kuća, koje prodaju svoja izdanja na našem tržištu, uvek ukazivala na nedostatak priručnika za stručni jezik, jer, koliko god pojedini udžbenici bili dobri, savremeni i kreativni, njihova ciljna grupa su školarci ili studenti, a ne zaposleni ljudi od koji se očekuje da strani jezik savladaju u što kraćem roku i da ga svakodnevno koriste na poslu.

Photocredit: Umbriajournal.com

U tom slučaju intenzivni kursevi nisu najbolje rešenje, jer se od zaposlenih ne može očekivati da za 4 meseca savladaju gradivo koje se normalno radi oko 2 godine (kompletni nivoi A1, A2, B1). Zapostavlja se činjenica da takvi polaznici uz učenje i rade, imaju porodice i druge obaveze van polsa, samim tim prolaze kroz dovoljno stresa i opterećenja, pa ako izostanu rezultati ne mogu se kriviti ni oni ni profesor, već ostali faktori koji uslovljavaju opisane teškoće kod usvajanja novih znanja. I sam profesor prolazi kroz stresne situacije, jer mora zadovoljiti i naručioca posla i učenike,  didaktičke jedinice mora da prilagodi njihovim potrebama koje se  nekada ne poklapaju sa nastavnim sadržajima i temama. Na sreću, izdavačka kuća iz Torina, Loescher Editore krajem 2015. godine izdala je priručnik „AL LAVORO- Corso di italiano per stranieri in contesto lavorativo“, a kad sam prelistala knjigu u digitalnom formatu, imala sam utisak da su mi pročitali misli i uslišili želje da se na tržištu baš takav priručnik pojavi.

 

Photocredit: Issuu.com

Nivo A1 podeljen je u 20 kraćih didaktičkih jedinica, kroz čije sadržaje se prelazi sve ono što i na „opštim“ ili „školskim“ kursevima A1 nivoa, ali je sve u poslovnom kontekstu. Prvi utisak je da svaka jedinica obiluje aktivnostima za slušanje-što je i logično, jer polaznik mora da se navikne na govorni jezik, usresredi na informacije koje dobija u razgovoru od poslodavca i da na iste da adekvatne odgovore ili izvrši dodeljene zadatke. Na taj način simulira se prirodno radno okruženje. Nakon svake didaktičke jedinice smenjuju se posebne sekcije: „Lessico“ posle neparnih i „Abilità“ posle parnih jedinica, prve, naravno, namenjene bogaćenju vokabulara a druge razvijanju veština čitanja, slušanja, govora i pisanja na italijanskom jeziku. U ovkiru knjige je i radna sveska, a sve ostalo može se skinuti sa digitalne platforme kojoj se pristupa s kodom koji dobijate kada kupite knjigu, uključujući audio fajlove, dodatne vežbe, transkripcije dijaloga, testove i obilje besplatnih materijala koje izdavač objavljuje na svom sajtu. 

Photocredit: Issuu.com

Nastavnici mogu da konsultuju većinu Loescher izdanja preko aplikacije „Scuolabook“ ili bolje reći, imaju pristup svim sadržajima udžbenika te, ako odluče da ih kupe, ne kupuju mačku u džaku već tačno znaju šta ih očekuje od prve do poslednje strane. Nakon kupovine, uz pomenutu šifru za pristup digitalnoj platformi ImparoSulWeb, besplatno dobijate i aplikaciju poput interaktivne table, odnosno knjigu u digitalnom izdanju, koja funkcioniše i na android uređajima. 

U redovnoj prodaji knjiga AL LAVORO  košta oko 15 evra, ali kod nas nema distributera. Najekonomičnije je da vam izdanja od Loescher Editore neko kupi u Italiji i donese ili pošalje, u suprotnom, uz cenu knjige, snosićete troškove kurirske dostave iz inostranstva i bankarske transakcije prema inostranstvu (knjige se šalju na adresu tek nakon prispele uplate), a možda i još neke troškove o kojima nisam dovoljno informisana (PDV, carina), pa vam ne mogu da vam pouzdano napišem da li se i koliko plaćaju ili ne. 

Photocredit: Issuu.com

Knjigu AL LAVORO preporučujem učenicima koji imaju konkretan cilj ili potrebu da italijanski koriste u poslovnom okruženju. Ko želi da italijanski nauči iz ljubavi ili u nekom širem kontekstu, možda bi bilo bolje da se opredeli za neki drugi udžbenik, a pošto redovno kupujem nova izdanja i imam širok opseg kurseva i literature za sve nivoe, ako imate bilo kakve nedoumice oko izbora udžbenika, slobodno mi pišite, potrudiću se da vam odgovorim na sva pitanja.

Photocredit: Scuolazoo.com

Na kraju, zanimljivo je reći da je u kontekstu italijanskog jezika za strance izdavačka kuća Loescher veoma poznata po udžbeniku Contatto, koji pokriva nivoe od A1 zaključno sa C1 i koji se vrlo često koristi na tečajevima za strance na italijanskim univerzitetima. Njihova cena je nešto viša od onih na koje smo navikli, ali je srazmerna kvalitetu i kvanitetu sadržaja. Ja sam iskoristila priliku da preko svojih učenika iz Italije kupim i udžbenike „Spazio Italia“ nivo B2 i „Nuovo Contatto C1“, o kojima ću pisati nakon što ih praktično primenim u nastavi i upredim sa drugim izdanjima za pomenute nivoe. 

Iskreno bih volela da ovaj izdavač uđe i na naše tržište, jer ako postoji mogućnost izbora i ako se obezbedi adekvatna podrška i obuka nastavnika za korišćenje novih priručnika, poboljšaće se i kvalitet nastave, što je najbolja preporuka svima onima koji se dvoume da li da izaberu italijanski ili neki drugi jezik u školi, na fakultetu ili na kursevima jezika. Naravno, bilo bi lepo i da na instutucionalnom niovu shvate da se italijanski uči iz realne potrebe a ne „zato što je lak“ ili zbog šoping ekskurzija i pomodarstva.