Kao hrana iz italijanskog restorana

Dragi čitaoci, ovog puta vam neću govoriti kao to Italijani rade u Italiji. Ranije sam pisala kakve su njihove svakodnevne prehrambene navike. Neću loviti greške u prevodima ili nesrećno napisanim menijima italijanskih restorana kod nas. Tom temom ću se baviti u skorijoj budućnosti. Pokušaću da sa vama podelim neka svoja iskustva i da vam dam korisne savete kako da pripremite hranu koja liči na onu iz Italije.

Zašto sam odabrala baš ovu temu? Razlog je jednostavan- najveća stavka u mesečnom budžetu svake porodice je hrana. Poređenja radi, iznos koji prosečna porodica potroši na prehranu za dva dana jednak je iznosu koji plati za struju za mesec dana. Naravno, ne želim da ukažem kako je kod nas struja jeftina, već koliko je hrana skupa. Reći će te da to nije ništa novo, jer se u poslednje dve decenije snabdevamo na pijacama hranom iz Mađarske. S dolaskom velikih marketa počeli smo da jurimo popuste i molimo Boga da nešto bude na akciji, jer po redovnoj ceni mnogo toga ne možemo da kupimo. Bezobrazno visoke cene uvoznih namirnica poput maslinovog ulja suvišno je komentarisati (svi znamo da se ti isti proizvodi na pijaci prodaju upola jeftinije). 
Takođe, na ovim prostorima polovina stanovništva praktikuje kojekakve dijete i prati savremene trendove u ishrani, dok druga polovina smišlja kako da zakrpi rupe u budžetu i od ničega napravi nešto. 

Photocredit: http://www.improntaunika.it

U želji da se gladni nahrane (u našem slučaju ona druga polovina stanovništva iz prethodne rečenice) nastala je mediteranska dijeta, koja je, po mnogim nutricionistima, razlog dobrog zdravlja i dugovečnosti naroda s rubova Mediterana, odnosno, većeg dela Italije, posebno Juga, gde se vekovima živi prilično skromno i konzumiraju namirnice koje se tu i proizvode. O ovoj dijeti pisane su brojne studije, možete naći mnogo literature na raznim jezicima i naučnih ispitivanja u kojima se objašnjava zašto baš taj način ishrane dobar za zdravlje. Ali, pošto ja nisam nutricionista, već „leteća domaćica“, odnosno zaposlena osoba- profesionalac, profesor i prevodilac, i kao većina savremenih žena, trudim se s manje ili više uspeha da balansiram između posla i kuće i svih drugih obaveza koje s tim u kompletu idu, uključujući i upravljanje kućnim budžetom.
 

Photocredit: http://www.inran.it

I odmah da vam kažem, ja nisam pod pritiskom da moram da se dokažem kao domaćica, neću i nemam vremena da sate provodim u kuhinji, nisam čarobnica s varjačom i oklagijom (istu imam u kući za ne daj Bože kao hladno oružije) i moji „specijaliteti“sa Instagrama ne izgledaju kao na profi fotografijama na Pinterestu ili reklamama, jer mi nije cilj da potrošim na hiljade dinara da bih napravila nešto „vrhunsko“ (uz to masno, hiperkalorično i nezdravo), već želim da sa malim budžetom zadovoljim nutritivne potrebe i da istovremeno to što pripremim bude ukusno. Kako u tome uspeti, uči se iz sopstvenog iskustva i od drugih. Kako u vezi s kuvanjem, tako i o upravljanju budžetom, naučila sam mnogo baš tokom studija u Italiji. Doprinos ovoj temi dale su i koleginice blogerke. Druge blogove čitam i filtriram, te sam na taj način pronašla one iz čijeg sadržaja mogu puno da naučim i čije su mi preporuke i recepti uvek od koristi, poput Mirne koja daje savete kako da uštedite novac, Gage koja deli divne, zdrave i maštovite recepte, Dore- koja zaslužuje posebno da je istaknem, jer nam svima daje odličan primer kako napraviti nedeljni plan ishrane za celu porodicu i Gordane, autorke „Kuhinjskih priča“, koja o svemu ovome govori sa dozom skandinavske jednostavnosti i rasterećenosti.

Sigurna sam da će svako od vas, uz malo inspiracije, pronaći sopstvenu magičnu formulu, možda baš uz malu pomoć i mojih saveta. Daću vam neke konkretne preporuke za kupovinu, ali naglašavam da je to moj sopstveni izbor, a ne reklama za proizvode ili proizvođače. 
Nedavno sam shvatila da je odlazak u velike supermarkete uzaludno gubljenje vremena i novca, jer većinu namirnica mogu da kupim u „komšijskim“ prodavnicama u svojoj ulici, a ako pratim akcije u Univerexportu, Maxi Diskontu i Mikromarketu, mogu i da uštedim. Takva kupovina je mnogo „društvenija“ nego u velikim lancima, jer se uvek sretnu ljudi iz kraja, prozbori sa prodavcima, razmene mišljenja i saveti. 
U pomenutim objektima često je moguće kupiti Barilla testeninu po sniženoj ceni, ali i domaće marke poput Sentella i Renesansa, koje su, po meni, veoma dobre. 

Photocredit: http://www.agrodolce.it/

Kod izbora testenine, opredelite se za najviše tri oblika i tri proizvođača, da ne biste bili u nevolji jer vam je u svakoj kesi ostalo po malo i da ne možete da ih iskoristite. U mom slučaju to su penne rigate, fusilli i s vremena na vreme spaghetti ili tagliatelle, odnosno Renesansa široki rezanci, kad ih nađem.

Uz testeninu je neizbežan pradajz sos. Lično ne volim one industrijske iz teglice, radije kupujem Tomatello iz tetrapaka ili, tokom leta, svež sok koji ljudi cede i pradaju na licu mesta na brojnim lokacijama u gradu. Onda kada vam je dostupno sveže povrće, uz malo vremena i dobre volje, napravite sami sos ili pripremite testeninu sa svežim paradajzom. Uz dodatak maslina, badema, oraha, bosiljka, začinske paprike ili nekog drugog sastojka po volji, dobićete ukusan i lako svarljiv obrok. 

Photocredit: http://www.upsocl.com

Ako mislite da  se od testenine goji,  Italijani će vam reći da to nije tačno, jer se ne goji od same testenine, već od gurmanskih preliva, koji uz nju idu. Zato izbegavajte svaki sos za koji je potrebno više od tri sastojka. Isto važi i za mnoga druga jela, uključujući i slatkiše, jer što je manje sastojaka potrebno, to je lakša i brža priprema. Za slatkiše ne morate da tražite neke posebne recepte, dovoljno je da se setite šta su vaše bake pripremale, kada nije bilo svega kao danas.

Godišnji odmor obavezno iskoristite da se snabdete maslinovim uljem, naročito ako putujete u Grčku, gde kantica od 5 litara ekstra devičanskog ulja dobrog kvaliteta košta između 23 i 30 evra. Sada vam je jasno zašto nas ovde prave budalama u velikim marketima, gde je litar italijanskog ulja između 11 i 15 evra, koje je neuporedivo lošije od grčkog! 

Photocredit: Pinterest.com

U periodu kada sveže povrće nije dostupno po normalnim cenama, kupujem u lokalnoj piljarnici zaleđeno povrće, kako rinfuzno, tako i već upakovane mešavine, od kojih mi je omiljeni Baby mix sa mini šargarepama, brokolijem i karfiolom. Samo malo dalje, u drugoj piljarnici prodaju domaće krompire i jaja. 
Šetajući kroz ulicu Cara Dušana u prodavnici mlečnih proizvoda pronašla sam i sir „Čarnok“ koji se proizvodi u Vrbasu i odlična je zamena za parmezan! 

Od Italijana sam naučila i to da je najbolji proizvod onaj koji se prodaje na 0 kilometara od kuće, dakle, kupovinom od lokalnih proizvođača pomažete njihov razvoj i poslovanje, a idealne prilike da pronađete takve proizvođače su poljoprivredni sajmovi. Naravno, morate da napravite razliku između proizvoda koji su samo „za turiste“ i pravih domaćih.

O svemu ovome mogla bih da pišem naširoko, ali bih više volela da se vi nadovežete i podelite vaša iskustva. Do tada, napravila sam listu praktičnih saveta koju možete zalepiti na frižider ili negde u kuhinji:

1- Pripremite onoliko hrane koliko ćete pojesti. Ako kuvate na više, hranu podelite u više delova i zamrznite, dobro će vam doći kada ne budete imali vremena za kuvanje.

2- Pre velikih nabavki ili kad vam je budžet pri kraju, potrošite ono što već imate u kući i pripremajte obroke isključivo od sastojaka koje već imate.

3- Kupujte „lokalno“ jer ćete na taj način štedeti i vreme i novac. Tačno ćete znati gde šta kupujete i gde se to nalazi, za razliku od velikih marketa gde se doslovno izgubite i provedete par sati tražeći desetak namirnica. 

4- Ako vam dolaze gosti, umesto slanih grickalica pripremite „bruschette“- tostirajte hleb i začinite ga sitno iseckanim svežim paradajzom, maslinama, maslinovim uljem i bosiljkom.

5- Zasejte začinske biljke u saksije. Ako nemate strpljenja za to, saksije sa već izraslim začninskim biljem prodaju se u Mikromarketu.

6- Ako su vam dosadili grašak i pasulj, isprobajte sočivo. Nije skupo, hranljivo je, brzo se priprema a veruje se i da donosi novac onom ko ga jede.

7- Kada ne znate šta da pripremite, ukucajte u Google pretragu sastojke koje imate na raspolaganju (na primer „pomodoro, olive, pane“). Rezultat pretrage će vam dati brojne upotrebljive ideje.

9- Ne kreirajte ishranu prema trendovima, već prema sopstvenim nutritivnim potrebama i finansijskim mogućnostima, uz maksimalno iskorišćenje resursa koje imate.

10- Nemojte težiti da dostignete profesionalne kuvare, jer njima je to posao, a vama verovatno potreba ispred zadovoljstva. Uživajte u malim stvarima i ne zaboravite krilaticu Modestia est virtus. 

Toliko od mene za sada. A za recepte sa Instagrama, slobodno mi pišite preko kontakt formulara!

Italijanski na poslu- od „nule“ do konkretne upotrebe

Sećate li se kada sam pisala o tome ko uči italijanski jezik u Srbiji i kako se uči? Naravno, nisu svi čitaoci mogli da razumeju taj tekst jer je napisan na italijanskom, ali se većina kolega složila sa mojim konstatacijama- pre svega, da je italijanski nedovoljno zastupljen u našem obrazovnom sistemu, a da se, s druge strane, sve više traži i to na profesionalnom-ekspertskom nivou. Naravno, da bi neko mogao da radi sa italijanskim, mora stići bar do nivoa B2 i steći široko opšte znanje koje je preduslov da se kasnije posveti jeziku struke. Većina kolega se seća da sam na seminarima italijanskih izdavačkih kuća, koje prodaju svoja izdanja na našem tržištu, uvek ukazivala na nedostatak priručnika za stručni jezik, jer, koliko god pojedini udžbenici bili dobri, savremeni i kreativni, njihova ciljna grupa su školarci ili studenti, a ne zaposleni ljudi od koji se očekuje da strani jezik savladaju u što kraćem roku i da ga svakodnevno koriste na poslu.

Photocredit: Umbriajournal.com

U tom slučaju intenzivni kursevi nisu najbolje rešenje, jer se od zaposlenih ne može očekivati da za 4 meseca savladaju gradivo koje se normalno radi oko 2 godine (kompletni nivoi A1, A2, B1). Zapostavlja se činjenica da takvi polaznici uz učenje i rade, imaju porodice i druge obaveze van polsa, samim tim prolaze kroz dovoljno stresa i opterećenja, pa ako izostanu rezultati ne mogu se kriviti ni oni ni profesor, već ostali faktori koji uslovljavaju opisane teškoće kod usvajanja novih znanja. I sam profesor prolazi kroz stresne situacije, jer mora zadovoljiti i naručioca posla i učenike,  didaktičke jedinice mora da prilagodi njihovim potrebama koje se  nekada ne poklapaju sa nastavnim sadržajima i temama. Na sreću, izdavačka kuća iz Torina, Loescher Editore krajem 2015. godine izdala je priručnik „AL LAVORO- Corso di italiano per stranieri in contesto lavorativo“, a kad sam prelistala knjigu u digitalnom formatu, imala sam utisak da su mi pročitali misli i uslišili želje da se na tržištu baš takav priručnik pojavi.

 

Photocredit: Issuu.com

Nivo A1 podeljen je u 20 kraćih didaktičkih jedinica, kroz čije sadržaje se prelazi sve ono što i na „opštim“ ili „školskim“ kursevima A1 nivoa, ali je sve u poslovnom kontekstu. Prvi utisak je da svaka jedinica obiluje aktivnostima za slušanje-što je i logično, jer polaznik mora da se navikne na govorni jezik, usresredi na informacije koje dobija u razgovoru od poslodavca i da na iste da adekvatne odgovore ili izvrši dodeljene zadatke. Na taj način simulira se prirodno radno okruženje. Nakon svake didaktičke jedinice smenjuju se posebne sekcije: „Lessico“ posle neparnih i „Abilità“ posle parnih jedinica, prve, naravno, namenjene bogaćenju vokabulara a druge razvijanju veština čitanja, slušanja, govora i pisanja na italijanskom jeziku. U ovkiru knjige je i radna sveska, a sve ostalo može se skinuti sa digitalne platforme kojoj se pristupa s kodom koji dobijate kada kupite knjigu, uključujući audio fajlove, dodatne vežbe, transkripcije dijaloga, testove i obilje besplatnih materijala koje izdavač objavljuje na svom sajtu. 

Photocredit: Issuu.com

Nastavnici mogu da konsultuju većinu Loescher izdanja preko aplikacije „Scuolabook“ ili bolje reći, imaju pristup svim sadržajima udžbenika te, ako odluče da ih kupe, ne kupuju mačku u džaku već tačno znaju šta ih očekuje od prve do poslednje strane. Nakon kupovine, uz pomenutu šifru za pristup digitalnoj platformi ImparoSulWeb, besplatno dobijate i aplikaciju poput interaktivne table, odnosno knjigu u digitalnom izdanju, koja funkcioniše i na android uređajima. 

U redovnoj prodaji knjiga AL LAVORO  košta oko 15 evra, ali kod nas nema distributera. Najekonomičnije je da vam izdanja od Loescher Editore neko kupi u Italiji i donese ili pošalje, u suprotnom, uz cenu knjige, snosićete troškove kurirske dostave iz inostranstva i bankarske transakcije prema inostranstvu (knjige se šalju na adresu tek nakon prispele uplate), a možda i još neke troškove o kojima nisam dovoljno informisana (PDV, carina), pa vam ne mogu da vam pouzdano napišem da li se i koliko plaćaju ili ne. 

Photocredit: Issuu.com

Knjigu AL LAVORO preporučujem učenicima koji imaju konkretan cilj ili potrebu da italijanski koriste u poslovnom okruženju. Ko želi da italijanski nauči iz ljubavi ili u nekom širem kontekstu, možda bi bilo bolje da se opredeli za neki drugi udžbenik, a pošto redovno kupujem nova izdanja i imam širok opseg kurseva i literature za sve nivoe, ako imate bilo kakve nedoumice oko izbora udžbenika, slobodno mi pišite, potrudiću se da vam odgovorim na sva pitanja.

Photocredit: Scuolazoo.com

Na kraju, zanimljivo je reći da je u kontekstu italijanskog jezika za strance izdavačka kuća Loescher veoma poznata po udžbeniku Contatto, koji pokriva nivoe od A1 zaključno sa C1 i koji se vrlo često koristi na tečajevima za strance na italijanskim univerzitetima. Njihova cena je nešto viša od onih na koje smo navikli, ali je srazmerna kvalitetu i kvanitetu sadržaja. Ja sam iskoristila priliku da preko svojih učenika iz Italije kupim i udžbenike „Spazio Italia“ nivo B2 i „Nuovo Contatto C1“, o kojima ću pisati nakon što ih praktično primenim u nastavi i upredim sa drugim izdanjima za pomenute nivoe. 

Iskreno bih volela da ovaj izdavač uđe i na naše tržište, jer ako postoji mogućnost izbora i ako se obezbedi adekvatna podrška i obuka nastavnika za korišćenje novih priručnika, poboljšaće se i kvalitet nastave, što je najbolja preporuka svima onima koji se dvoume da li da izaberu italijanski ili neki drugi jezik u školi, na fakultetu ili na kursevima jezika. Naravno, bilo bi lepo i da na instutucionalnom niovu shvate da se italijanski uči iz realne potrebe a ne „zato što je lak“ ili zbog šoping ekskurzija i pomodarstva.