Venčanje u Italiji- Matrimonio in Italia

Dragi čitaoci, uskoro cu biti kuma na svadbi najbolje prijateljice. Da li znate kako se ta „uloga“ zove na italijanskom? Tačan odgovor je „Testimone di nozze“.  Ipak, ovde ću na trenutak zastati, da bih u tekst unela neke izmene koje mi je sugerisala Jana Tufegdžić, moja draga koleginica iz fakultetskih dana, koja više od 10 godina živi u Italiji. Dakle, il/la testimone su svedoci na građanskom venčanju.  Koje su obaveze svedoka na venčanju, možete procitati ako kliknete na ovaj link. 
Raduje me i to što ću na jesen biti i "madrina", pošto će se tada roditi jedna divna devojčica, a kako naša tradicija nalaže, trebalo bi da budem njena kuma na krštenju (madrina). Sve to je lepa prilika da napišem ovaj tekst u kojem ću vas upoznati sa italijanskom tradicijom, verovanjima i sujeverjima u vezi sa venčanjima i još  nekim zanimljivostima, s posebnim osvrtom na različitosti u severnim i južnim regijama, kao i sličnostima sa ostalim evropskim zemljama uključujući i našu. 
Na kraju, daću svoj predlog koji film da pogledate za devojačko veče (prevod na italijanski: "addio al nubilato"), ukoliko će neko od vas biti uskoro kum ili kuma. Ovo je tekst posvećen najboljoj profesorki nemačkog na svetu, Tanji Miljanić i svima vama koji želite da saznate nešto više od onog što piše u udžbenicima za nastavu italijanskog! 

Buquet da sposa

Svadba se smatra za najlepši dan u životu. Naravno i za venčanje, kao i za druge značajne događaje u našim životima, vezane su zanimljivosti, običaji, tradicije i naročito sujeverja, prisutna u svim delovima Italije. Neka od njih prisutna su i kod drugih naroda. Evo onih najvažnijih:

- Najpoznatije sujeverje pre svadbe je izbor pravog dana za venčanje. Stara italijanska poslovica kaže “Di Venere e di Marte né si sposa, né si parte” (petkom- venerdì i utorkom- martedì niti se venčava niti se putuje, kreće). Međutim, ovo sujeverje je kroz vreme izgubilo značaj. Kako onda izabrati pravi dan u nedelji? Ponedeljak donosi dobro zdravlje, utorak nosi bogatstvo, sreda je naročito pogodna za venčanja, četvrtak donosi nezadovoljstvo mladi, za petak kažu da donosi nesreću, a za subotu da je najnesrećniji dan...nedelja? Religioznost po sebi neutrališe sujeverje, prema tome, nepotrebno je opterećivati se ovakvim „problemima“.

Svadba u Milanu, photocredit: fotografi-matrimonio.com

- Najviše sujeverja vezano je za vreme neposredno pre ceremonije venčanja. Na primer, da mladenci tog dana ne smeju da se sretnu pre venčanja u crkvi i da mladoženja ni slujajno ne sme da vidi venčanicu pre samog čina venčanja, jer takav čin donosi nesreću. Mlada na dan venčanja ne sme da se gleda u ogledalu, a ako želi da se ogledne, može to učiniti samo ako skine jednu cipelu, minđušu ili rukavicu. U Italiji veruju da donosi nesreću kada se u isti dan kupi vereničko prstenje i venčane burme, a burme se ne smeju nikako nositi pre venčanja. Krevet za mladence nameštaju veče pre svadbe dve neudate devojke, kao znak čistote.

- Važno je da mlada tokom svadbe nosi pet amajlija: mora imati nešto novo, što simbolizuje novi život koji na taj dan započinje, nešto staro- simbol prošlosti koju ostavlja iza sebe, nešto pozajmljeno i nešto poklonjeno, kao simbol ljubavi i naklonosti bliskih osoba i na kraju, mora nositi i nešto plavo, simbol iskrenosti i čistote. 

Ovako uglavnom izgledaju radnje gde mladenci ostavljaju zvanicama spisak poklona koje žele da dobiju

-Evo šta je potrebno poštovati na dan svadbe: ako je mladoženja izašao iz kuće i uputio se ka crkvi, ne sme ni slučajno da se vrati nazad, već ako je nešto zaboravio, bolje da pošalje po to nekog prijatelja ili rođaka. Tokom rituala u crkvi burme ne smeju da padnu na zemlju,  a ako se to desi, može ih pokupiti samo sveštenik koji obavlja čin venčanja.  Mladoženja može tokom ceremonije dati nevesti klas pšenice („spiga di grano“) kao znak  plodnosti. Zvuk horne tokom venčanja ili automobilskih sirena na putu do crkve,  teraju zle duhove. Postoji takođe i izreka: „Sposa bagnata, sposa fortunata“  (mokra mlada, srećna mlada)- kiša, dakle, simbolizuje sreću i izobilje koje pada  na mladence, dakle, ako je dan vašeg venčanja kišan, ne morate da brinete! Spiga di grano- klas pšenice je simbol plodnosti - Postoje i oni rituali koji se upražnjavaju kada mladenci izlaze iz crkve: zvanice posipaju  mladence pirinčem, koji simbolizuje kišu plodnosti, bogatstva i radosti. Kao i u Srbiji,  u Italiji mladoženja mora da prenese mladu preko praga kada prvi put s njom ulazi  u zajednički dom. Stari Rimljani su verovali da je loš znak ako se mlada spotakne  na pragu, pa verovatno još od tada potiče pomenuta tradicija.  PAESE CHE VAI, USANZA CHE TROVI- Put kroz tradiciju od Juga do Severa Italije  SICILIJA: Stare tradicije i danas žive na ovoj antičkoj zemlji uz razne rituale u slavu starih vremena i gde je svadba dan danas povod za okupljanje mnogobrojnih prijatelja i rođaka. Na Siciliji u 19. veku mlade su nosile bele haljine, dok su u gradovima Terrasini i Milazzo venčanice morale biti nebesko plave boje. U nekim krajevima postoji običaj da se posipa vino ispred kuće mladenaca, a negde se na mladence bacalo pšenično brašno umesto pirinča. Sve do osamdesetih godina prošlog veka svadbeno slavlje počinjalo je nekoliko dana pre dana venčanja, mladenci su otvarali kuću zvanicama, u koju su se ređali pokloni koje su rođaci donosili i na svakom je bila čestitka sa imenom onog ko ga poklanja. Na mladenačkom krevetu bila je najkvalitetnija posteljina isključivo bele boje, a u sredini jastuk sa venčanim burmama. Sicilijanci veruju da nije dobro venčavati se u maju i avgustu. Atto di Matrimonio   KALABRIJA: Tradicija koja se i danas poštuje je “Corredo” (oprema, sprema). Bake i majke pripremale su ručno rađene pokrivače i kako bi ćerka stasala za udaju, malo po malo kupovale su svu posteljinu i veš koji će jednog dana biti ćerki potrebni, ne zaboravljajući ni kuhinjske servise:  tanjire za posebne prilike, kristalne čaše, komplete šerpi, servise za čaj i kafu. Danas u Kalabriji devojke same sebi kupuju “spremu”, mada neke predmete često nose u nasledstvo od majki i baki. I u Kalabriji postoji tradicija nameštanja kreveta za mladence dan pre venčanja, u njoj učestvuju sve ženske osobe iz kuće, izuzev buduće mlade. Prema tradiciji, kumovi su ti koji kupuju venčane burme. "Il matrimonio sostenibile"- umesto limuzine na biciklu, photocredit ecoblog.it FRIULI VENECIJA ĐULIJA: U mnogim delovima ove regije postoje tradicije koje su vezane za planinu i seoski život, poput one da se testeriše jedan drveni panj (ceppo d’albero) šumarskom testerom.  Da ovaj običaj itekako živi do današnjih dana, potvrđuje i Jana: " Što se pak cepanja panja tiče tradicija nalaže da prijatelji donesu kladu drveta a mladenci moraju da je dugačkom testerom sa dve drške iseku na dva dela. Poenta je da se u životu moraju udružiti snage kada se naiđe na prepreke i da od tog dana mladenci moraju zajedno da "deluju" u svim sferama života. Vrlo često radi šale prijatelji namerno pokvase kladu i daju mladencima zarđalu ili tupu testeru da bi se oni sto više namučili prilikom njenog testerisanja."  U pojedinim delovima Veneta, burma (fede), zove se “vera”, od slovnesko-venecijanskog naziva, koji znači “vernost”. LIGURIJA: U ovoj pomorskoj regiji važi verovanje da se ne valja ženiti i udavati u septembru, prema jednoj sablasnoj tradiciji po kojoj “rima baciata” kaže: “Sposa settembrina, presto vedovina”. Na dan svadbe ne nose se biseri, jer po tradiciji jedan biser nosi jednu suzu, a ako baš želi da ih nosi, mlada se za bisere mora iskupiti nekim darom. U Liguriji takođe važi pravilo da mlada na dan svadbe mora nositi u cipeli jedan novčić, jer se veruje da to donosi mladencima sreću i blagostanje. VENETO: Jana Tufegdžić nas upoznaje sa nekim zanimljivostima iz ove regije: "U pokrajini Veneto običaj je da mladoženja pokloni mladi svadbeni buket pred ulazak u crkvu. On je čeka sa buketom u ruci, ona dolazi i on joj kao prvi poklon daje buket. Oko izbora cveća koje sačinjava buket se moze pričati dugo, ali, u principu, svaka mlada bira cveće koje joj se najviše sviđa (u mom slucaju "peonie"-odnosno božuri). Tradicija nalaže da buket bude od plavog cveća, ali budući da izbor nije baš neki ko želi da se drži ovog običaja, vezuje plavu tračicu oko drške buketa." Od Jane smo saznali za još neke tradicije iz Južne Italije: "U Napulju je običaj da mladoženjina majka pokloni mladi (budućoj snaji) buket pred odlazak u crkvu, što znači da roditelji budućeg muža svraćaju pre ceremonije u mladinu kuću. Takođe, u Pulji, naročito u Bariju, mladoženja MORA da otpeva serenadu pod prozorom mlade noć pred svadbu.Ako mladenci već žive zajedno, noć pred svadbu spavaju svako kod svojih roditelja, a ako to nije moguće (kao u mom slučaju) spavaju ili kod kumova ili čak u hotelu." VENČANJA U ITALIJANSKOJ KINEMATOGRAFIJI Nadam se da ću ovoj temi posvetiti jedan poseban članak, jer je premalo prostora da se pomenu svi italijanski reditelji koji u svojim filmovima obrađuju temu venčanja. Kao predlog za devojačko veče, moj izbor je pao na komediju iz 2009. Godine “Oggi sposi” reditelja Luke Lućinija, koja će vas nasmejati do suza i pokazati vam koliko su neki arhetipi prisutni kod svih naroda. Uz obaveznu napomenu- ne gledajte ovaj film bez titlova na italijanskom, jer ćete s teškoćom razumeti scene u kojima protagonisti govore sicilijanskim ili apulijskim dijalektima. Svadba u Rimu i neizbežno poziranje kod Koloseuma, photocredit: fotocommunity.com Do sledećeg čitanja, podravlja vas ponosna kuma! PS. Ako se u Srbiji venčavate sa italijanskim državljaninom ili državljankom, ne zaboravite da je na građanskom venčanju obavezan i sudski tumač za italijanski jezik!   Fotografija na kojoj je mlada, kuma i ostale devojke: