Časovi italijanskog jezika po vašoj meri

Dragi čitaoci bloga,

U poslednje vreme sam dosta razmišljala o tome kako poboljšati kvalitet nastave i polaznicima  ponuditi programe u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, a da sve to za sobom ne povlači dodatne troškove i ne zahteva neki poseban napor. Postavićete pitanje: zar udžbenici koji su nam dostupni nisu dovoljni za to, zar već ne nude obilje materijala iz svih oblasti, lepo upakovanih u didaktičke jedinice? Da, tačno je, ali od viška glava ne boli, što bi se u narodu reklo. Koliko god udžbenici bili inovativni, ponekada polaznici pokazuju slabije interesovanje za određene teme, ili način na koji su predstavljeni sadržaji ne odgovaraju njihovim afinitetima, o čemu sam već pisala dajući predloge za uspešan čas konverzacije.

Da li biste želeli da vaša učionica za italijanski jezik izgleda ovako?

 
Uzmimo za primer drugu didaktičku jedinicu iz udžbenika Arrivederci 3, koja govori o volontiranju, učešću u humanitarnim organizacijama, društvenoj odgovornosti. Iako su autori sjajno obradili pomenutu temu, očigledno da je za nju interesovanje u našem društvu malo, te ponekad nedostaju ideje i odgovori na pitanja. Čak i odbojnost od strane učenika, jer se "mladi kod nas suočavaju sa drugačijim problemima nego njihovi vršnjaci u Italiji". I ne samo to, neprobojni zid između predavača i učenika stvara se i kada su na programu neke teme koje su aktuelne u Italiji, ali su našim građanima malo poznate, a odnose se na istoriju (školski predmet koji smo učili pre mnogo godina uglavnom radi dobre ocene), književnost (nedovoljna popularnost savremenih italijanskih pisaca kod nas i ne velika želja za čitanjem) ili na nešto što se po tradiciji vezuje za Italiju i italijanski jezik, ali "današnjim generacijama" to više nije zanimljivo (istorija umetnosti, lirska opera, pojedina razdoblja u istoriji književnosti). Kako postupiti u takvim situacijama? Da li je potrebno da se držimo programa po kojem radimo ili da pojedine didaktičke jedinice zamenimo nekim drugim, za koje će učenici pokazati više interesovanja? Ako neko uči italijanski jezik, da li mora po svaku cenu da voli i da se interesuje za sve ono što se po tradiciji i stereotipima vezuje za Italiju? Zavisi od nastavnika i slobode koju želi da dozvoli sebi i polaznicima kursa, ali uvek u okvirima komunikativnih funkcija i gramatičkih sadržaja koji su planirani.

Kiosk gde se prodaju novine na italijanskom se zove "edicola". Verovatno se sećate vremena kada su italijanski časopisi mogli da se kupe i kod nas, a uz njih ste često dobijali i zanimljive poklone. I Italiji je i danas tako, po pristupačnim cenama na kioscima možete nabaviti knjige, DVD, turističke vodiče, kalendare, rečnike...

Sloboda nema granice ako se pod njom podrazumeva aktivno učešće učenika u kreiranju nastavnih sadržaja. Štaviše, poželjna je, jer za razliku od državnih škola gde se mora raditi po propisanom programu od strane prosvetnih organa, u privatnim školama stranih jezika polaznici su u centru pažnje (znanje je važnije od ocene!), mi smo tu zbog njih i njihove ideje i sugestije su dokaz njihovog aktivnog učešća, zainteresovanosti i želje da prošire znanja, jer ako neko odluči da polaže neki od zvaničnih ispita (Plida, CELI; CILS), mora pokazati i široko opšte znanje i razumevanje u teme iz svih oblasti života i društva.Tako je nastala ideja da preispitam interesovanja polaznika na kurseve italijanskog i dam im mogućnost da sami odaberu materijale i teme koje ih interesuju. Zahvaljujući internetu, na raspolaganju nam je doslovno sve.

Šta je potrebno da uradite? 

- Najpre da posetite stranicu sa koje je moguće besplatno skinuti najnovije italijanske časopise. Nekada smo mogli da ih kupimo i kad nas na kioscima, poslednjih godina njihov izbor je dosta ograničen i svodi se na svega par naslova koji su stari mesecima. Pomenuta stranica se ažurira svakodnevno i zaista nudi za svakoga po nešto: od priča iz života italijanskog džet seta (takozvana "stampa rosa"), do stručnih magazina o medicini, nauci, tehnologiji, biznisu.
- Pronađite nekoliko časopisa koji odgovaraju vašim interesovanjima (maksimalno 3) i prateći link za download skinite ih na vaš kompjuter. Zatim ih pažljivo "prelistajte" i izdvojite tekstove koji bi po vašem mišljenju mogli da se obrade na časovima italijanskog jezika.
- Tekstovi ne smeju biti predugi, idealno bi bilo da su na jednoj strani, sa ilustracijama maksimalno na dve.
- Odabrane tekstove prosledite autorki ovog bloga, koja će ih pretvoriti u nastavne materijale.
- Ako niste sigurni kako identifikovati tekstove, možete pratiti sledeći primer: tekst o tome kakav je radni ambijent u sedištu Google-a.  Pretpostavljam da je zanimljiv kako polaznicima opštih kurseva, tako i  za poslovni italijanski.

Ostali resursi- kako pronaći materijale bez prethodnog downloada?

Pojedini sajtovi nude online čitanje, za pojedine materijale dozvoljen je i download. Osim toga, na njih možete postvaiti i svoje materijale i tako olakšati njihovu dostupnost. Na adresi http://issuu.com/ ukucajte ključne reči za pretrgu "riviste italiane", a potom sami filtrirajte rezultate. Slično je i sa sajtom http://www.slideshare.net/, gde možete pronaći već napravljene multimedijalne prezentacije u Power Point formatu. Ako ste već kliknuli na pomenuti link, iskoristite priliku da skinete materijal o ličnim zamenicama, ponekad je korisno obnoviti ih, bez obzira na vaš nivo.

Kakvi bi to bili časovi italijanskog ako se ne govori o hrani?

Multimedijalni pristup i odgovornost prema životnoj sredini

Živimo u tehnološkoj eri, ali ne zanemarujemo ni prirodne resurse. Sledeći primer izdavačke kuće Edilingua, čije udžbenike štampane na recikliranom papiru rado koristimo u nastavi, apelujemo na vas da štampate samo ono što je zaista neophodno. Iskoristite tehničke mogućnosti koje vam se nude, umesto gomile papira ponesite svoje note book i lap top uređajena časove (možda neko ima sreću i da poseduje tablet), smartphone koji u nedostatku drugih uređaja može biti odlično sredstvo za reprodukciju video i audio materijala. Naravno, tu su i sve čari bežičnog interneta. Ipak, ne zaboravite svesku i olovku, jer uvek je korisno ponešto i na papir zapisati (ako želite može biti Eco friendly, a na linkovanoj reči je još jedan tekst koji može biti tema za konverzaciju).

Da  li ste znali da je italijanski brend Pigna Nature Eco Friendly?

Otkriće u ovoj sferi je i sajt koji nudi mogućnost pravljenja multimedijalnih postera. Predstavljam vam jedan na temu sujeverja kod Italijana!


Sada je red na vas! Pokažite svoju kreativnost i šaljite sve što vam se učini interesantnim i primenljivim u nastavi! Vaše ideje biće pretočene u inovativni multimedijalni priručnik.
E-mail: oljafiore@yahoo.com je otvoren za vas!

Vaša profesorka :)

Pravi heroji su oni koji sebe smatraju običnim ljudima

Izbegavam da se bavim pisanjem, jer kada vidim ko sve sebi daje za pravo da piše i kaže da je novinar, muka mi je. Zato mi je ponekad drago što ne radim više kao novinar, jer je većina medija dno, a da nije pojedinih sportskih dešavanja koja prenose, verovatno malo bi šta normalan čovek mogao da vidi na njihovom programu. Ali zato sam dobro informisana o svemu, jer redovno prelistavam web izdanja pojedinih glasila i dok čekam autobus, bacim pogled na naslovne strane novina koje stoje na kiosku. I sve saznam, bez previše potrošenog vremena pred malim ekranom. Tako jednostavno ne mogu da izbegnem ni ono što je u centru pažnje.

Najavila sam da ću napisati blog i evo, upravo to činim. Neću se ovog puta baviti stručnom tematikom, neću biti ni buntovnik koji će pljuvati po državi, vlasti i takvim strukturama, jer je to uglavnom beznadežno, već ću u ovom tekstu suočiti neke pozitivne i negativne primere iz javnog života. Ne zaboravite, na pozitivnim primerima se uči, a iz negativnih teško da možemo izvući neku pametnu pouku, već se samo iznerviramo i pitamo šta nas još tera da budemo ovde gde smo.

Junakinja moje priče je Anette Olzon, pevačica grupe Nightwish, žena koja je preko trnja stigla do zvezda i izborila se sa svim onim zlim dušebrižnicima koji su je osporavali, pljuvali i napadali, govoreći da će uvek biti u senci svima poznate dive, Tarje Turunen. Živimo u vremenu kada obični ljudi postaju junaci i kada je uzalud klanjati se divama i divovima, jer svi težimo ka normalnom i znamo da život nije latinoamerička telenovela, pa se zato i identifikujemo sa ljudima koji su jedni od nas. Ili bar ja možda tako razmišljam, jer je prava veličina ne izgubiti se u sopstvenoj veličini već sagledati realnost na realan način i prilagoditi joj se.

Naime, već duže naša draga Anette piše blog, koji možete pročitati na sledećoj strani: http://anette-olzon.blogspot.com/ . Kada sam to otkrila, postala sam njen verni čitalac i posetim ga bar jednom ili dva puta nedeljno da pročitam šta ima novo. Pitate se zašto? Pa možda zato što ona, nepterećena slavom i epitetom dive, piše o svakodnevnim stvarima koje joj se dešavaju, preporučuje muziku, raduje se kada sa decom ide na pizzu ili kada sama sebe iznenadi tortom od čokolade. Čitajući njene priče imam utisak kao da pijem kafu sa najboljom prijateljicom i uživam u njenom društvu, jer nije teško biti ono što jesi i nije neophodno pošto po to truditi se da budeš neko drugi.

Eto, za razliku od nje, neke žene same sebe nazivaju divama, ponekad se ponoseći sopstvenom glupošću ili neznanjem. Biti deo javnog života je nekada teško breme, a ko zna da se izbori s tim, uspeće da ga iznese do kraja. i tu je Anette veoma pozitivan primer. Dolazak takve pevačice u Nightwish publika nije očekivala i zato su se mnogi trudili da joj zagorčaju život. Ona nije Tarjina kopija (koju se trude da kopiraju mnoge devojčice poslednjih desetak godina i u pevanju i izgledom), nije ni neka seks bomba sa naslovne strane nekog muškog magazina (pošto i to jako dobro prolazi kod publike), već žena koja je u Nightwish došla posle 35-te godine života, sa solidnim iskustvom na sceni i već izgrađenim stilom. Mnogi su pokazivali prema njoj otvorenu mržnju, a ona je odolevala, pružajući svoj maksimum na svakom koncertu uz puno pozitivne energije i spontanosti. Zamislite, ona čak ceo koncert provede u jednoj haljini, dok se dive moraju presvući bar dva do tri puta! Svemu tome ona nije odolela u Brazilu, 11. novembra 2008. godine, u gradu Belo Horizonte, kada je plačući napustila binu. Trenutak slabosti? Trenutak kada je pokazala da je ranjivo ljudsko biće? Svakako trenutak u kojem je mogu razumeti, jer nikome nije srce od čelika...skoro nikome. 

Za razliku od nje, domaća zvezda pod inicijalima JK, koja sebe naziva divom, na provokacije iz publike odgovara visoko podignutim srednjim prstima i obiljem sočnih psovki, koji dovoljno govore o njenoj veličini, kulturi i domaćem vaspitanju (a šta se može očekivati od pandurskog deteta?). Uz to nakon svega bitku bije sa youtube, kako se snimci njene sramote ne bi više širili i da bi svoju nekulturu nekako mogla da prekrije. „Tako to radi žena s mudima“- kaže ona. Nažalost, u ovoj zemlji gde se kultura mase formira prema ovakvim kulturnim uzorima, u mnogim sferama života uspevaju žene-kučke (valjda su to žene s mudima), pa čak i u muško-ženskim odnosima, jer što je ona gora, on je prati kao pas na povocu. Ljudski je suzu pustiti i pokazati svoje emocije, ali vređati i pokazati se na pomenuti način.....pa kome neko takav može da bude uzor ponašanja i model? U Srbiji očigledno da, jer da nije tako, ko bi dolazio da takve poput pomenute gospođe gleda na koncertima.

Ima i onih koje se trude da budu velike humanitarke (da li moram da napomenem da mi se gade lažni humanitarci, pa čak i oni koji te startuju na ulici i mole da kupis neki čestitku ili slikovnicu pod izgovorom da je to za neku ometenu decu?), pa s tim ciljem se fotografišu s kineskom decom kako bi pomogle narodu Japana. Dakle, još jedan medijski slučaj iz prethodne nedelje o kojem su svi mediji izveštavali. Ta očajna gospođica koja je želela da se predstavi narodu kao dobročinitelj, mogla je da učini zaista nešto pametnije. Eto, kao Anette na primer, koja je stavila na aukciju belu haljinu iz spota „October and April“ sa grupom The Rasmus i ne samo to! Od sada pa ubuduće sav novac od te pesme ićiće za pomoć zemljotresom pogođenom Japanu. Pitam se da li bi se tako nečega setili autori ovdašnjih pesama koje šalju na Eurosong, pošto je novi sistem izbora smišljen samo zato da bi neko od njih „ubirao kajmak“ od autorskih prava, umesto da se dozvoli afirmacija mladim i kreativnim ljudima a ne onima već hiljadu puta viđenima? 

Kada se vratimo na Anettin blog, možda će se nekome to što ona piše učiniti banalnim, jer nema tu neke senzacionalnosti. Majka dvoje dece opisuje svakodnevne događaje, stavi svoje fotografije kada promeni frizuru, preporuči poneki kozmetički proizvod ili pokaže šta je sebi ili deci kupila od odeće. Pa, može se i iz toga nešto naučiti. Ona, iako svoje sinove stalno pominje, nikada ne stavlja neke fotografije poput brojnih „ponosnih“ roditelja, koji se trude da svaki detalj iz života svoje sitne dece podele sa globalnom zajednicom na društvenim mrežama u stilu „Vau, bili smo ovde, najeli smo se i napili, naša ćerka je bila najlepše obučena na dečjem rođendanu ali se posle umusavila jer se ispovraćala od previše hrane...Vau, napravili smo kalendar na kom je naša bebica vau, išli smo na zimovanje, vau spremamo se za more itd...“ E pa, mladi roditelji, postoje neke granice privatnosti i stvari koje ostaju između vas, uostalom, fotografije se čuvaju u starinskim albumima i pokazuju samo dragim gostima koji dođu da vas posete! Ugledajte se na Anette, ima od nje puno toga korisnog da se nauči.

Ne stidim se da kažem da se u mnogim stvarima mogu poistovetiti sa Anette Olzon. Mnogi su se radovali pojedinim njenim propustima, mnogi su se nadali da će posle tog 11. novembra 2008. dobiti šut kartu u Nightwishu, a još su se više tome ponadali kada je po drugi put ostala trudna i kada je odlučila da rodi dete u 39-toj godini života. Ona je bila jaka i pokazala svima da je iznad sitnih duša, zlobnika i onih koji se „slade“ zagorčavajući tuđe živote. Od Nightwisha nije dobila šut-kartu, već razumevanje, jer je postala deo njihove porodice i dala svoj doprinos da se ta porodica proširi i postane još jača. Zato nestrpljivo čekamo njihov novi album i nove koncerte sa starom dobrom Anette Olzon!