Italijanski na poslu- od „nule“ do konkretne upotrebe

Sećate li se kada sam pisala o tome ko uči italijanski jezik u Srbiji i kako se uči? Naravno, nisu svi čitaoci mogli da razumeju taj tekst jer je napisan na italijanskom, ali se većina kolega složila sa mojim konstatacijama- pre svega, da je italijanski nedovoljno zastupljen u našem obrazovnom sistemu, a da se, s druge strane, sve više traži i to na profesionalnom-ekspertskom nivou. Naravno, da bi neko mogao da radi sa italijanskim, mora stići bar do nivoa B2 i steći široko opšte znanje koje je preduslov da se kasnije posveti jeziku struke. Većina kolega se seća da sam na seminarima italijanskih izdavačkih kuća, koje prodaju svoja izdanja na našem tržištu, uvek ukazivala na nedostatak priručnika za stručni jezik, jer, koliko god pojedini udžbenici bili dobri, savremeni i kreativni, njihova ciljna grupa su školarci ili studenti, a ne zaposleni ljudi od koji se očekuje da strani jezik savladaju u što kraćem roku i da ga svakodnevno koriste na poslu.

Photocredit: Umbriajournal.com

U tom slučaju intenzivni kursevi nisu najbolje rešenje, jer se od zaposlenih ne može očekivati da za 4 meseca savladaju gradivo koje se normalno radi oko 2 godine (kompletni nivoi A1, A2, B1). Zapostavlja se činjenica da takvi polaznici uz učenje i rade, imaju porodice i druge obaveze van polsa, samim tim prolaze kroz dovoljno stresa i opterećenja, pa ako izostanu rezultati ne mogu se kriviti ni oni ni profesor, već ostali faktori koji uslovljavaju opisane teškoće kod usvajanja novih znanja. I sam profesor prolazi kroz stresne situacije, jer mora zadovoljiti i naručioca posla i učenike,  didaktičke jedinice mora da prilagodi njihovim potrebama koje se  nekada ne poklapaju sa nastavnim sadržajima i temama. Na sreću, izdavačka kuća iz Torina, Loescher Editore krajem 2015. godine izdala je priručnik „AL LAVORO- Corso di italiano per stranieri in contesto lavorativo“, a kad sam prelistala knjigu u digitalnom formatu, imala sam utisak da su mi pročitali misli i uslišili želje da se na tržištu baš takav priručnik pojavi.

 

Photocredit: Issuu.com

Nivo A1 podeljen je u 20 kraćih didaktičkih jedinica, kroz čije sadržaje se prelazi sve ono što i na „opštim“ ili „školskim“ kursevima A1 nivoa, ali je sve u poslovnom kontekstu. Prvi utisak je da svaka jedinica obiluje aktivnostima za slušanje-što je i logično, jer polaznik mora da se navikne na govorni jezik, usresredi na informacije koje dobija u razgovoru od poslodavca i da na iste da adekvatne odgovore ili izvrši dodeljene zadatke. Na taj način simulira se prirodno radno okruženje. Nakon svake didaktičke jedinice smenjuju se posebne sekcije: „Lessico“ posle neparnih i „Abilità“ posle parnih jedinica, prve, naravno, namenjene bogaćenju vokabulara a druge razvijanju veština čitanja, slušanja, govora i pisanja na italijanskom jeziku. U ovkiru knjige je i radna sveska, a sve ostalo može se skinuti sa digitalne platforme kojoj se pristupa s kodom koji dobijate kada kupite knjigu, uključujući audio fajlove, dodatne vežbe, transkripcije dijaloga, testove i obilje besplatnih materijala koje izdavač objavljuje na svom sajtu. 

Photocredit: Issuu.com

Nastavnici mogu da konsultuju većinu Loescher izdanja preko aplikacije „Scuolabook“ ili bolje reći, imaju pristup svim sadržajima udžbenika te, ako odluče da ih kupe, ne kupuju mačku u džaku već tačno znaju šta ih očekuje od prve do poslednje strane. Nakon kupovine, uz pomenutu šifru za pristup digitalnoj platformi ImparoSulWeb, besplatno dobijate i aplikaciju poput interaktivne table, odnosno knjigu u digitalnom izdanju, koja funkcioniše i na android uređajima. 

U redovnoj prodaji knjiga AL LAVORO  košta oko 15 evra, ali kod nas nema distributera. Najekonomičnije je da vam izdanja od Loescher Editore neko kupi u Italiji i donese ili pošalje, u suprotnom, uz cenu knjige, snosićete troškove kurirske dostave iz inostranstva i bankarske transakcije prema inostranstvu (knjige se šalju na adresu tek nakon prispele uplate), a možda i još neke troškove o kojima nisam dovoljno informisana (PDV, carina), pa vam ne mogu da vam pouzdano napišem da li se i koliko plaćaju ili ne. 

Photocredit: Issuu.com

Knjigu AL LAVORO preporučujem učenicima koji imaju konkretan cilj ili potrebu da italijanski koriste u poslovnom okruženju. Ko želi da italijanski nauči iz ljubavi ili u nekom širem kontekstu, možda bi bilo bolje da se opredeli za neki drugi udžbenik, a pošto redovno kupujem nova izdanja i imam širok opseg kurseva i literature za sve nivoe, ako imate bilo kakve nedoumice oko izbora udžbenika, slobodno mi pišite, potrudiću se da vam odgovorim na sva pitanja.

Photocredit: Scuolazoo.com

Na kraju, zanimljivo je reći da je u kontekstu italijanskog jezika za strance izdavačka kuća Loescher veoma poznata po udžbeniku Contatto, koji pokriva nivoe od A1 zaključno sa C1 i koji se vrlo često koristi na tečajevima za strance na italijanskim univerzitetima. Njihova cena je nešto viša od onih na koje smo navikli, ali je srazmerna kvalitetu i kvanitetu sadržaja. Ja sam iskoristila priliku da preko svojih učenika iz Italije kupim i udžbenike „Spazio Italia“ nivo B2 i „Nuovo Contatto C1“, o kojima ću pisati nakon što ih praktično primenim u nastavi i upredim sa drugim izdanjima za pomenute nivoe. 

Iskreno bih volela da ovaj izdavač uđe i na naše tržište, jer ako postoji mogućnost izbora i ako se obezbedi adekvatna podrška i obuka nastavnika za korišćenje novih priručnika, poboljšaće se i kvalitet nastave, što je najbolja preporuka svima onima koji se dvoume da li da izaberu italijanski ili neki drugi jezik u školi, na fakultetu ili na kursevima jezika. Naravno, bilo bi lepo i da na instutucionalnom niovu shvate da se italijanski uči iz realne potrebe a ne „zato što je lak“ ili zbog šoping ekskurzija i pomodarstva.  

Učenje italijanskog bez granica- „Senza frontiere 1“- Edilingua

Novu 2016. godinu nećemo početi pričama o novogodišnjim tradicijama u Italiji, jer je po tom pitanju već sve rečeno i teme su do kraja iscrpljene, bolje je odmah da počnemo sa temama vezanim za nastavu, jer će verovatno neko poželeti da u tekućoj godini nauči novi strani jezik, pronađe bolji posao ili se odseli u inostranstvo. Zato, ako su vam potrebne smernice za učenje italijanskog, verujem da će vam ovaj tekst biti koristan. 

Predstaviću vam novi kurs Edilingue, „Senza frontiere 1“ namenjen odraslima, pre svega strancima koji žive u Italiji. Izašao je u drugoj polovini 2015. godine, osim priručnika za studente koji pokriva nivo A1, u prodaji je i „Avvio all’alfabetizzazione“ namenjen onima koji se prvi put sreću sa latiničnim pismom i kojima e potrebno najpre opismenjavanje, a potom učenje italijanskog jezika i „Preparazione al Test immigrati“ za nivoA1-A2. Verovatno vam je poznato da imigranti u Italiji, da bi regulisali svoj boravak i dobili „Carta di soggiorno“ moraju da polažu test koji potvrđuje da su savladali A2 nivo znanja jezika. Naravno, to ne važi za one koji su završili školu u Italiji ili imaju neki od sertifikata za više nivoe.  Iako na sajtu Edilingua nema informacija kada će biti objavljen drugi deo udžbenika „Senza Frontiere A2“, pretpostavljam da će se pojaviti sredinom 2016. kako bi bio na raspolaganju onima koji su koristili ovaj priručnik za A1.

Ko može koristiti udžbenik „Senza frontiere“?

U našim uslovima italijanski se u državnim školama sve više guši. Iako je na kraju 2015. godine objavljena informacija da je Italija bila najveći izvozni partner Srbije, prioritet u našem školskom sistemu imaju neki drugi jezici, a deca i roditelji uglavnom prihvataju da drugi strani jezik bude onaj koji se već predaje u školi, odnosno, onaj koji će moći da uče i u srednjoj školi. Italijanski je jezik koji se kod nas najčešće uči u odrasloj dobi, ili kada se ukaže konkretna prilika za studiranje u Italiji ili posao (sezonski poslovi, negovateljice, medinsko osoblje, autoprevoznici i drugi poslovi za koje nije potrebno visoko obrazovanje). 

Kod polaznika koji su prinuđeni da steknu osnovno znanje za ograničeno vreme teško je primeniti neki od „školskih kurseva“ poput Nuovo Progetto Italiano, Nuovo Espresso, Chiaro i drugih, gde se jedan nivo radi tokom cele školske godine i čiji je sadržaj orijentisan više ka opštoj kulturi i ne pruža dovoljno informacija za „preživljavanje“ u Italiji- u smislu kako dobiti zdravstvenu knjižicu i zakazati pregled kod lekara specijaliste, snaći se sa birokratijom i upoznati funkcionisanje institucija u Italiji ili školskog sistema. Iz tog razloga, ovaj udžbenik je dobar za individualnu nastavu ili u manjim grupama, odnosno za intenzivne kurseve, a polaznici će uz osnovna gramatička znanja steći i veoma bogat vokabular koji se odnosi na svakodnevni život i koji se može primeniti u praktičnim situacijama, počev od prvih kontakata do složenijih procedura (Gli uffici, I servizi, La modulistica...).

Struktura kursa

Nivo A1 podeljen je na 3 modula od kojih svaki objedinjuje u celinu 4 didaktičke jedinice. Same didaktičke jedinice podeljene su na dve celine i završavaju se rubrikom „Autovalutazione“ koja služi za proveru i utvrđivanje stečenih znanja. Drugi deo knjige je radna sveska s vežbama koje se nadovezuju na sadržaj postojećih didaktičkih jedinica. Njih učenici mogu samostalno raditi kod kuće ili na času ako su im potrebna dodatna pojašnjenja nastavnika. Knjigu prati audio CD. Sama naslovna strana udžbenika nagoveštava novi i drugačiji komunikativni pristup i to s punim pravom: Italija nije više skup stereotipa poput „mare, sole, musica, amore“, „italiano vero“, „mafina, pizza e spaghetti“, već višenacionalna sredina svih ljudi koji u njoj žive, u kojoj se susreću različiti narodi, kulture i običaji i gde se dosta napora ulaže da se imigranti uključe u sve tokove modernog italijanskog društva. Ti napori ogledaju se i u organizovanju besplatnih kurseva jezika za strance pri mesnim zajednicama i opštinama, uglavnom u gradovima Severne Italije, gde je koncentracija emigranata veća nego na Jugu. Zato u dijalozima u udžbeniku protagonisti vie nisu „omrženi“ Đani i Mario, već Ana, Amal, Samir, Malika, Irina, Stefan...Dijalozi su jednostavni i odlično se uklapaju u didaktički okvir, mada, u nekim trenucima kompleksni za osobe koje nisu svakodnevno okružene italijanskim jezikom, te je u takvim situacijama vrlo bitna uloga nastavnika, koji će učenicima temeljno objasniti strukture i olakšati im usvajanje novog vokabulara.  

Iako je cilj da se polaznici osposobe za što bolju komunikaciju, osnovni nedostatak ove knjige je nedvoljno objašnjenje gramatičkih struktura, jer ne postoje „schede grammaticali“ na kraju didaktičke jedinice, na koje smo navikli u drugim udžbenicima. U tom segmentu nastavnik može uvesti dodatne materijale. Iz dosadašnjeg iskustva smatram da kroz samu komunikaciju polaznici ne mogu usvojiti i razumeti nove gramatičke strukture, baš zato što ne uče L2 već LS. Uz adekvatna objašnjenja i konkretna pravila postaje znatno lakše. Novina u ovom udžbeniku je što se na A1 obrađuje imperativ, ali je izostavljen perfekat (il passato prossimo), koji je prema drugim udžbenicima sastavni deo A1 nivoa. To donekle opravdavam činjenicom da je imperativ zastupljen u komunikaciji već od prvih kontakata. Nadam se da će u drugom delu kursa autori nadoknaditi nedostatke iz prvog i da će u narednom izdanju biti otklonjene brojne štamparske greške, koje su u prvom tek tako „prošle kroz štampu“. 

Konačna ocena i preporuke za upotrebu

Na skali od 1 do 10 ovom udžbeniku bih dala ocenu 7. Verujem da će većina učenika dobro prihvatiti, naročito ako su ranije boravili kod rodbine i prijatelja koji žive u Italiji, baš zbog realne slike života u Italiji i na kraju će biti zadovoljni jer su stekli „upotrebljivo“ znanje. Ipak, da bi sve bilo uspešno, neophodno je znatno veće angažovanje nastavnika i kreativnost, uz obaveznu primenu dodatnih materijala- gramatičkih, video i interaktivnih, a većina tih materijala je besplatno i dostupno svima, poput gramatičkih tablica izdavača Loescher, do videokursa Italiano in famiglia, u okviru kojeg možete naći i odlične materijale za vežbu i gramatičke tabele. Učenici mogu samostalno raditi interaktivne gramatičke vežbe na raznim sajtovima, gde postoji opcija auto-korekcije urađenih vežbi. Sve, naravno, u skladu sa njihovim afinitetima, željama i potrebama. 

Udžbenik „Senza frontiere“ preporučujem iz još jednog razloga- dostupan je kod nas sa audio CD-om kod distributera Educational Centar iz Beograda i košta oko 1000 dinara. Ukoliko naručujete direktno od izdavača, trenutna cena je 9 evra, a plaćanje preko sajta i isporuka kurirskom službom su sigurni i efikasni. Nadam se da nije nepristojno da se izdavaču Edilingua zahvalim što su učinili da njihova izdanja budu po ceni dostupna i u našim uslovima, ali ću im upututi i kritiku jer nisu objavili priručnik za nastavnike sa idejama i uputstvima kako da na najbolji način upotrebimo sadržaje knjige.

Šta mi nedostaje iz Italije- I deo- učenje na dobrim primerima

Nakon poslednjih tema na blogu koje su bile strogo profesionalne, odlučila sam da napišem nešto iz kategorije kultura ili lični doživljaj. Možda ću i ovog puta razbiti stereotipe vezane za Italiju, a možda ću vam dati ideju da šta da radite, gde da idete i šta da kupite kada sledeći put otputujete na Apenine.

Kada ljudi koji me upoznaju čuju da sam profesorka italijanskog, njihova najčešća reakcija je da je Italija prelepa, da je obožavaju, da im je italijanski jezik lep, milozvučan, melodičan i lak za učenje (a vi znate da to poslednje nije tako). Italija jeste prelepa, ali njenu lepotu morate prepoznati van turističkih okvira. Da biste otkrili ne samo njenu lepotu, već sve njene dobre i loše strane, morate u njoj provesti duže od sedmodnevne ekskurzije. Za vreme studija imala sam priliku da u Italiji provedem duži vremenski period, pa zato želim da vam prenesem svoje utiske. O prvom delu priče govoriću o nekim opštim stvarima, a u drugom o proizvodima „Made in Italy“. 

Mapa italijanskih stereotipa, photocredit: www.algheroeco.com

PRIRODNE LEPOTE ITALIJE

Dovoljno je pogledati geografsku mapu i shvatiti da je u Italiji moguće pronaći sve: azurno more, planinske vrhove obavijene oblacima, bajkovita jezera, nacionalne parkove sa retkim biljnim i životinjskim vrstama, sela koja izgledaju kao da je u njima vreme stalo pre par vekova, i naravno- moderne gradove i kulturno-istorijsko nasleđe iz svih epoha. Neko će reći da i mi u Srbiji imamo puno prirodnih lepota, ali ključna razlika u odnosu na Italiju je što do sada nismo uspeli da napravimo nacionalni ili lokalni brend i samim tim privučemo strane turiste. Prilikom mog prvog boravka u Italiji impesionirali su me planinski predeli Istočnih Alpa i neverovatna boja Tirenskog mora, od Napulja pa do Mesinskog moreuza. Brdsko-planinski predeli Toskane i Centralne Italije nisu na mene ostavili poseban utisak, jer slične predele imamo i u Šumadiji. 

Tarvizio zimi, photocredit: ©  Claudio Costerni - www.alpinow.com

 

PRETVARANJE LOKALNOG U GLOBALNO

U Italiji nije sramota biti lokal-patriota i ulagati u lokalnu zajednicu, izdvojiti ono najbolje što lokalna sredina nudi i predstaviti ga na originalan način drugima. Budite sigurni da će vam stanovnik Milana ili Rima pokazati najlepše delove tih gradova i ispričati priče koje nećete naći u turističkim brošurama. Takođe, sa ponosom će vam govoriti o svom poreklu i slikovito opisati mesta odakle su se njegovi preci doselili u veliki grad, a njihove porodice nastaviće da neguju tradicije regija iz kojih potiču. Ukoliko je neko baš „lokalac“, sa „svojima“ će pričati na dijalektu jer su i dijalekti znak raspoznavanja neke zajednice. Uostalom i veliki italijanski pisci koristili su u svojim delima dijalektalne izraze, baš da bi slikovitije preneli čitaocima atmosferu u kojoj je smeštena radnja njihovih priča. Bez toga, verujte, Pirandelove novele ili romani Gracije Delede na „standardnom“ jeziku ličili bi na neki sezonski bestseler. 

Castello Sforzesco, Milano, photocredit: expo2015all.org

 KULTURNA INTEGRACIJA I OSEĆAJ PRIPADNOSTI ZAJEDNICI

Ako danas povedete s nekim Italijanom razgovor o kvalitetu života u Italiji, žaliće vam se da su se zbog golobalne krize promenile navike stanovništva, da se danas živi sa mnogo manje novca nego ranije i da je mnogo toga što je nekada bilo normalno danas luksuz, poput porodičnog odlaska u restoran jednom nedeljno. U poslednje dve decenije znatno se povećao broj stranaca u Italiji. Prema zvaničnim statistikama od 1. januara 2015. godine, u Italiji živi 5 miliona stranaca, odnosno 8,2% od ukupnog broja stanovnika. Da bi opstali i uspeli u novoj sredini, neophodno je da joj se prilagode, savladaju jezik i osposobe da sami sebe izdržavaju. Proces integracije nije lak, a njegov uspeh zavisi od toga koliko smo spremni da prihvatimo vrednosti i običaje zemlje u koju smo došli, a da pri tom ne zaboravimo svoje, jer ne zaboravite, ako poštujete druge, poštovaće i oni vas. Složićete se, ni kod nas ni u Italiji nije sve savršeno uređeno, uvek postoje dobre i loše strane. Što duže boravite u Italiji, verovatno ćete osetiti na sebi uticaj sredine, možda ćete početi da govorite kao oni, da se identifikujete sa Italijanima u svakodnevnim problemima, da se borite za iste ciljeve. Ipak, ne bi trebalo zaboravite svoje poreklo, jezik i tradiciju. 

Photocredit: www.stranieriinitalia.it

 ŽIVOTNI STIL, A NE „DOLCE VITA“

Verujem da se svima poznati italijanski životni stil zasniva na jednostavnosti i načinu na koji se ta jednostavnost konzumira. Najukusnija jela italijanske kuhinje kombinuju jako malo sastojaka ali su začinjena na pravi način, italijanski dizajn je poznat po jednostavnim i prepoznatljivim linijama, a samim tim i funkcionalan. Italijanske žene možda nisu sve savršene prirodne lepotice, ali se oblače sa stilom i znaju kako da istaknu ono najbolje i začine ga intelektom bez kojeg sve pada u vodu. Besmisleno bi bilo kopirati po svaku cenu „Italian life style“ ili bilo koje druge zemlje, jer onda sve postaje bleda kopija i neuspeli pokušaj originala.  Suština je uzeti od drugih, usvojiti i primeniti ono što je dobro u sopstvenoj svakodnevici, a u isto vreme ostati „svoj“. 

Photocredit: www.loitalia.com