Novu
2016. godinu nećemo početi pričama o novogodišnjim tradicijama u Italiji, jer
je po tom pitanju već sve rečeno i teme su do kraja iscrpljene, bolje je odmah
da počnemo sa temama vezanim za nastavu, jer će verovatno neko poželeti da u
tekućoj godini nauči novi strani jezik, pronađe bolji posao ili se odseli u
inostranstvo. Zato, ako su vam potrebne smernice za učenje italijanskog,
verujem da će vam ovaj tekst biti koristan.
Predstaviću vam novi kurs Edilingue, „Senza frontiere 1“ namenjen odraslima, pre svega strancima koji žive
u Italiji. Izašao
je u drugoj polovini 2015. godine, osim priručnika za studente koji pokriva
nivo A1, u prodaji je i „Avvio all’alfabetizzazione“ namenjen onima koji se prvi put sreću sa latiničnim pismom i kojima e potrebno najpre opismenjavanje,
a potom učenje italijanskog jezika i „Preparazione al Test immigrati“ za nivoA1-A2. Verovatno vam je poznato da imigranti u Italiji, da bi regulisali svoj
boravak i dobili „Carta di soggiorno“ moraju da polažu test koji potvrđuje da su savladali A2 nivo znanja jezika. Naravno, to ne važi za one koji su završili
školu u Italiji ili imaju neki od sertifikata za više nivoe. Iako na sajtu Edilingua nema informacija kada
će biti objavljen drugi deo udžbenika „Senza Frontiere A2“, pretpostavljam da
će se pojaviti sredinom 2016. kako bi bio na raspolaganju onima koji su koristili
ovaj priručnik za A1.
Ko može koristiti udžbenik „Senza frontiere“?
U našim
uslovima italijanski se u državnim školama sve više guši. Iako je na kraju
2015. godine objavljena informacija da je Italija bila najveći izvozni partner
Srbije, prioritet u našem školskom sistemu imaju neki drugi jezici, a deca i
roditelji uglavnom prihvataju da drugi strani jezik bude onaj koji se već predaje
u školi, odnosno, onaj koji će moći da uče i u srednjoj školi. Italijanski je
jezik koji se kod nas najčešće uči u odrasloj dobi, ili kada se ukaže konkretna
prilika za studiranje u Italiji ili posao (sezonski poslovi, negovateljice,
medinsko osoblje, autoprevoznici i drugi poslovi za koje nije potrebno visoko
obrazovanje).
Kod polaznika koji su
prinuđeni da steknu osnovno znanje za ograničeno vreme teško je primeniti neki
od „školskih kurseva“ poput Nuovo Progetto Italiano, Nuovo Espresso, Chiaro i
drugih, gde se jedan nivo radi tokom cele školske godine i čiji je sadržaj
orijentisan više ka opštoj kulturi i ne pruža dovoljno informacija za „preživljavanje“
u Italiji- u smislu kako dobiti zdravstvenu knjižicu i zakazati pregled kod
lekara specijaliste, snaći se sa birokratijom i upoznati funkcionisanje
institucija u Italiji ili školskog sistema. Iz tog razloga, ovaj udžbenik je
dobar za individualnu nastavu ili u manjim grupama, odnosno za intenzivne
kurseve, a polaznici će uz osnovna gramatička znanja steći i veoma bogat
vokabular koji se odnosi na svakodnevni život i koji se može primeniti u
praktičnim situacijama, počev od prvih kontakata do složenijih procedura (Gli
uffici, I servizi, La modulistica...).
Struktura kursa
Nivo A1
podeljen je na 3 modula od kojih svaki objedinjuje u celinu 4 didaktičke
jedinice. Same didaktičke jedinice podeljene su na dve celine i završavaju se
rubrikom „Autovalutazione“ koja služi za proveru i utvrđivanje stečenih znanja.
Drugi deo knjige je radna sveska s vežbama koje se nadovezuju na sadržaj
postojećih didaktičkih jedinica. Njih učenici mogu samostalno raditi kod kuće
ili na času ako su im potrebna dodatna pojašnjenja nastavnika. Knjigu prati
audio CD. Sama naslovna strana udžbenika nagoveštava novi i drugačiji
komunikativni pristup i to s punim pravom: Italija nije više skup stereotipa poput
„mare, sole, musica, amore“, „italiano vero“, „mafina, pizza e spaghetti“, već višenacionalna
sredina svih ljudi koji u njoj žive, u kojoj se susreću različiti narodi,
kulture i običaji i gde se dosta napora ulaže da se imigranti uključe u sve
tokove modernog italijanskog društva. Ti napori ogledaju se i u organizovanju besplatnih
kurseva jezika za strance pri mesnim zajednicama i opštinama, uglavnom u
gradovima Severne Italije, gde je koncentracija emigranata veća nego na Jugu.
Zato u dijalozima u udžbeniku protagonisti vie nisu „omrženi“ Đani i Mario, već
Ana, Amal, Samir, Malika, Irina, Stefan...Dijalozi su jednostavni i odlično se
uklapaju u didaktički okvir, mada, u nekim trenucima kompleksni za osobe koje
nisu svakodnevno okružene italijanskim jezikom, te je u takvim situacijama vrlo
bitna uloga nastavnika, koji će učenicima temeljno objasniti strukture i
olakšati im usvajanje novog vokabulara.
Iako je
cilj da se polaznici osposobe za što bolju komunikaciju, osnovni nedostatak ove
knjige je nedvoljno objašnjenje gramatičkih struktura, jer ne postoje „schede
grammaticali“ na kraju didaktičke jedinice, na koje smo navikli u drugim
udžbenicima. U tom segmentu nastavnik može uvesti dodatne materijale. Iz
dosadašnjeg iskustva smatram da kroz samu komunikaciju polaznici ne mogu usvojiti
i razumeti nove gramatičke strukture, baš zato što ne uče L2 već LS. Uz
adekvatna objašnjenja i konkretna pravila postaje znatno lakše. Novina u ovom
udžbeniku je što se na A1 obrađuje imperativ, ali je izostavljen perfekat (il
passato prossimo), koji je prema drugim udžbenicima sastavni deo A1 nivoa. To
donekle opravdavam činjenicom da je imperativ zastupljen u komunikaciji već od
prvih kontakata. Nadam se da će u drugom delu kursa autori nadoknaditi
nedostatke iz prvog i da će u narednom izdanju biti otklonjene brojne
štamparske greške, koje su u prvom tek tako „prošle kroz štampu“.
Konačna ocena i preporuke za upotrebu
Na skali
od 1 do 10 ovom udžbeniku bih dala ocenu 7. Verujem da će većina učenika dobro
prihvatiti, naročito ako su ranije boravili kod rodbine i prijatelja koji žive
u Italiji, baš zbog realne slike života u Italiji i na kraju će biti zadovoljni
jer su stekli „upotrebljivo“ znanje. Ipak, da bi sve bilo uspešno, neophodno je
znatno veće angažovanje nastavnika i kreativnost, uz obaveznu primenu dodatnih
materijala- gramatičkih, video i interaktivnih, a većina tih materijala je
besplatno i dostupno svima, poput gramatičkih tablica izdavača Loescher, do videokursa Italiano in famiglia, u okviru kojeg možete naći i odlične materijale za
vežbu i gramatičke tabele. Učenici mogu samostalno raditi interaktivne
gramatičke vežbe na raznim sajtovima, gde postoji opcija auto-korekcije
urađenih vežbi. Sve, naravno, u skladu sa njihovim afinitetima, željama i
potrebama.
Udžbenik
„Senza frontiere“ preporučujem iz još jednog razloga- dostupan je kod nas sa
audio CD-om kod distributera Educational Centar iz Beograda i košta oko 1000 dinara. Ukoliko naručujete direktno od izdavača, trenutna cena je 9 evra, a
plaćanje preko sajta i isporuka kurirskom službom su sigurni i efikasni. Nadam
se da nije nepristojno da se izdavaču Edilingua zahvalim što su učinili da
njihova izdanja budu po ceni dostupna i u našim uslovima, ali ću im upututi i
kritiku jer nisu objavili priručnik za nastavnike sa idejama i uputstvima kako
da na najbolji način upotrebimo sadržaje knjige.
Nessun commento:
Posta un commento