Šta mi nedostaje iz Italije- I deo- učenje na dobrim primerima

Nakon poslednjih tema na blogu koje su bile strogo profesionalne, odlučila sam da napišem nešto iz kategorije kultura ili lični doživljaj. Možda ću i ovog puta razbiti stereotipe vezane za Italiju, a možda ću vam dati ideju da šta da radite, gde da idete i šta da kupite kada sledeći put otputujete na Apenine.

Kada ljudi koji me upoznaju čuju da sam profesorka italijanskog, njihova najčešća reakcija je da je Italija prelepa, da je obožavaju, da im je italijanski jezik lep, milozvučan, melodičan i lak za učenje (a vi znate da to poslednje nije tako). Italija jeste prelepa, ali njenu lepotu morate prepoznati van turističkih okvira. Da biste otkrili ne samo njenu lepotu, već sve njene dobre i loše strane, morate u njoj provesti duže od sedmodnevne ekskurzije. Za vreme studija imala sam priliku da u Italiji provedem duži vremenski period, pa zato želim da vam prenesem svoje utiske. O prvom delu priče govoriću o nekim opštim stvarima, a u drugom o proizvodima „Made in Italy“. 

Mapa italijanskih stereotipa, photocredit: www.algheroeco.com

PRIRODNE LEPOTE ITALIJE

Dovoljno je pogledati geografsku mapu i shvatiti da je u Italiji moguće pronaći sve: azurno more, planinske vrhove obavijene oblacima, bajkovita jezera, nacionalne parkove sa retkim biljnim i životinjskim vrstama, sela koja izgledaju kao da je u njima vreme stalo pre par vekova, i naravno- moderne gradove i kulturno-istorijsko nasleđe iz svih epoha. Neko će reći da i mi u Srbiji imamo puno prirodnih lepota, ali ključna razlika u odnosu na Italiju je što do sada nismo uspeli da napravimo nacionalni ili lokalni brend i samim tim privučemo strane turiste. Prilikom mog prvog boravka u Italiji impesionirali su me planinski predeli Istočnih Alpa i neverovatna boja Tirenskog mora, od Napulja pa do Mesinskog moreuza. Brdsko-planinski predeli Toskane i Centralne Italije nisu na mene ostavili poseban utisak, jer slične predele imamo i u Šumadiji. 

Tarvizio zimi, photocredit: ©  Claudio Costerni - www.alpinow.com

 

PRETVARANJE LOKALNOG U GLOBALNO

U Italiji nije sramota biti lokal-patriota i ulagati u lokalnu zajednicu, izdvojiti ono najbolje što lokalna sredina nudi i predstaviti ga na originalan način drugima. Budite sigurni da će vam stanovnik Milana ili Rima pokazati najlepše delove tih gradova i ispričati priče koje nećete naći u turističkim brošurama. Takođe, sa ponosom će vam govoriti o svom poreklu i slikovito opisati mesta odakle su se njegovi preci doselili u veliki grad, a njihove porodice nastaviće da neguju tradicije regija iz kojih potiču. Ukoliko je neko baš „lokalac“, sa „svojima“ će pričati na dijalektu jer su i dijalekti znak raspoznavanja neke zajednice. Uostalom i veliki italijanski pisci koristili su u svojim delima dijalektalne izraze, baš da bi slikovitije preneli čitaocima atmosferu u kojoj je smeštena radnja njihovih priča. Bez toga, verujte, Pirandelove novele ili romani Gracije Delede na „standardnom“ jeziku ličili bi na neki sezonski bestseler. 

Castello Sforzesco, Milano, photocredit: expo2015all.org

 KULTURNA INTEGRACIJA I OSEĆAJ PRIPADNOSTI ZAJEDNICI

Ako danas povedete s nekim Italijanom razgovor o kvalitetu života u Italiji, žaliće vam se da su se zbog golobalne krize promenile navike stanovništva, da se danas živi sa mnogo manje novca nego ranije i da je mnogo toga što je nekada bilo normalno danas luksuz, poput porodičnog odlaska u restoran jednom nedeljno. U poslednje dve decenije znatno se povećao broj stranaca u Italiji. Prema zvaničnim statistikama od 1. januara 2015. godine, u Italiji živi 5 miliona stranaca, odnosno 8,2% od ukupnog broja stanovnika. Da bi opstali i uspeli u novoj sredini, neophodno je da joj se prilagode, savladaju jezik i osposobe da sami sebe izdržavaju. Proces integracije nije lak, a njegov uspeh zavisi od toga koliko smo spremni da prihvatimo vrednosti i običaje zemlje u koju smo došli, a da pri tom ne zaboravimo svoje, jer ne zaboravite, ako poštujete druge, poštovaće i oni vas. Složićete se, ni kod nas ni u Italiji nije sve savršeno uređeno, uvek postoje dobre i loše strane. Što duže boravite u Italiji, verovatno ćete osetiti na sebi uticaj sredine, možda ćete početi da govorite kao oni, da se identifikujete sa Italijanima u svakodnevnim problemima, da se borite za iste ciljeve. Ipak, ne bi trebalo zaboravite svoje poreklo, jezik i tradiciju. 

Photocredit: www.stranieriinitalia.it

 ŽIVOTNI STIL, A NE „DOLCE VITA“

Verujem da se svima poznati italijanski životni stil zasniva na jednostavnosti i načinu na koji se ta jednostavnost konzumira. Najukusnija jela italijanske kuhinje kombinuju jako malo sastojaka ali su začinjena na pravi način, italijanski dizajn je poznat po jednostavnim i prepoznatljivim linijama, a samim tim i funkcionalan. Italijanske žene možda nisu sve savršene prirodne lepotice, ali se oblače sa stilom i znaju kako da istaknu ono najbolje i začine ga intelektom bez kojeg sve pada u vodu. Besmisleno bi bilo kopirati po svaku cenu „Italian life style“ ili bilo koje druge zemlje, jer onda sve postaje bleda kopija i neuspeli pokušaj originala.  Suština je uzeti od drugih, usvojiti i primeniti ono što je dobro u sopstvenoj svakodnevici, a u isto vreme ostati „svoj“. 

Photocredit: www.loitalia.com