Venčanje u Italiji- Matrimonio in Italia

Dragi čitaoci, uskoro cu biti kuma na svadbi najbolje prijateljice. Da li znate kako se ta „uloga“ zove na italijanskom? Tačan odgovor je „Testimone di nozze“.  Ipak, ovde ću na trenutak zastati, da bih u tekst unela neke izmene koje mi je sugerisala Jana Tufegdžić, moja draga koleginica iz fakultetskih dana, koja više od 10 godina živi u Italiji. Dakle, il/la testimone su svedoci na građanskom venčanju.  Koje su obaveze svedoka na venčanju, možete procitati ako kliknete na ovaj link. 
Raduje me i to što ću na jesen biti i "madrina", pošto će se tada roditi jedna divna devojčica, a kako naša tradicija nalaže, trebalo bi da budem njena kuma na krštenju (madrina). Sve to je lepa prilika da napišem ovaj tekst u kojem ću vas upoznati sa italijanskom tradicijom, verovanjima i sujeverjima u vezi sa venčanjima i još  nekim zanimljivostima, s posebnim osvrtom na različitosti u severnim i južnim regijama, kao i sličnostima sa ostalim evropskim zemljama uključujući i našu. 
Na kraju, daću svoj predlog koji film da pogledate za devojačko veče (prevod na italijanski: "addio al nubilato"), ukoliko će neko od vas biti uskoro kum ili kuma. Ovo je tekst posvećen najboljoj profesorki nemačkog na svetu, Tanji Miljanić i svima vama koji želite da saznate nešto više od onog što piše u udžbenicima za nastavu italijanskog! 

Buquet da sposa

Svadba se smatra za najlepši dan u životu. Naravno i za venčanje, kao i za druge značajne događaje u našim životima, vezane su zanimljivosti, običaji, tradicije i naročito sujeverja, prisutna u svim delovima Italije. Neka od njih prisutna su i kod drugih naroda. Evo onih najvažnijih:

- Najpoznatije sujeverje pre svadbe je izbor pravog dana za venčanje. Stara italijanska poslovica kaže “Di Venere e di Marte né si sposa, né si parte” (petkom- venerdì i utorkom- martedì niti se venčava niti se putuje, kreće). Međutim, ovo sujeverje je kroz vreme izgubilo značaj. Kako onda izabrati pravi dan u nedelji? Ponedeljak donosi dobro zdravlje, utorak nosi bogatstvo, sreda je naročito pogodna za venčanja, četvrtak donosi nezadovoljstvo mladi, za petak kažu da donosi nesreću, a za subotu da je najnesrećniji dan...nedelja? Religioznost po sebi neutrališe sujeverje, prema tome, nepotrebno je opterećivati se ovakvim „problemima“.

Svadba u Milanu, photocredit: fotografi-matrimonio.com

- Najviše sujeverja vezano je za vreme neposredno pre ceremonije venčanja. Na primer, da mladenci tog dana ne smeju da se sretnu pre venčanja u crkvi i da mladoženja ni slujajno ne sme da vidi venčanicu pre samog čina venčanja, jer takav čin donosi nesreću. Mlada na dan venčanja ne sme da se gleda u ogledalu, a ako želi da se ogledne, može to učiniti samo ako skine jednu cipelu, minđušu ili rukavicu. U Italiji veruju da donosi nesreću kada se u isti dan kupi vereničko prstenje i venčane burme, a burme se ne smeju nikako nositi pre venčanja. Krevet za mladence nameštaju veče pre svadbe dve neudate devojke, kao znak čistote.

- Važno je da mlada tokom svadbe nosi pet amajlija: mora imati nešto novo, što simbolizuje novi život koji na taj dan započinje, nešto staro- simbol prošlosti koju ostavlja iza sebe, nešto pozajmljeno i nešto poklonjeno, kao simbol ljubavi i naklonosti bliskih osoba i na kraju, mora nositi i nešto plavo, simbol iskrenosti i čistote. 

Ovako uglavnom izgledaju radnje gde mladenci ostavljaju zvanicama spisak poklona koje žele da dobiju

-Evo šta je potrebno poštovati na dan svadbe: ako je mladoženja izašao iz kuće i uputio se ka crkvi, ne sme ni slučajno da se vrati nazad, već ako je nešto zaboravio, bolje da pošalje po to nekog prijatelja ili rođaka. Tokom rituala u crkvi burme ne smeju da padnu na zemlju,  a ako se to desi, može ih pokupiti samo sveštenik koji obavlja čin venčanja.  Mladoženja može tokom ceremonije dati nevesti klas pšenice („spiga di grano“) kao znak  plodnosti. Zvuk horne tokom venčanja ili automobilskih sirena na putu do crkve,  teraju zle duhove. Postoji takođe i izreka: „Sposa bagnata, sposa fortunata“  (mokra mlada, srećna mlada)- kiša, dakle, simbolizuje sreću i izobilje koje pada  na mladence, dakle, ako je dan vašeg venčanja kišan, ne morate da brinete! Spiga di grano- klas pšenice je simbol plodnosti - Postoje i oni rituali koji se upražnjavaju kada mladenci izlaze iz crkve: zvanice posipaju  mladence pirinčem, koji simbolizuje kišu plodnosti, bogatstva i radosti. Kao i u Srbiji,  u Italiji mladoženja mora da prenese mladu preko praga kada prvi put s njom ulazi  u zajednički dom. Stari Rimljani su verovali da je loš znak ako se mlada spotakne  na pragu, pa verovatno još od tada potiče pomenuta tradicija.  PAESE CHE VAI, USANZA CHE TROVI- Put kroz tradiciju od Juga do Severa Italije  SICILIJA: Stare tradicije i danas žive na ovoj antičkoj zemlji uz razne rituale u slavu starih vremena i gde je svadba dan danas povod za okupljanje mnogobrojnih prijatelja i rođaka. Na Siciliji u 19. veku mlade su nosile bele haljine, dok su u gradovima Terrasini i Milazzo venčanice morale biti nebesko plave boje. U nekim krajevima postoji običaj da se posipa vino ispred kuće mladenaca, a negde se na mladence bacalo pšenično brašno umesto pirinča. Sve do osamdesetih godina prošlog veka svadbeno slavlje počinjalo je nekoliko dana pre dana venčanja, mladenci su otvarali kuću zvanicama, u koju su se ređali pokloni koje su rođaci donosili i na svakom je bila čestitka sa imenom onog ko ga poklanja. Na mladenačkom krevetu bila je najkvalitetnija posteljina isključivo bele boje, a u sredini jastuk sa venčanim burmama. Sicilijanci veruju da nije dobro venčavati se u maju i avgustu. Atto di Matrimonio   KALABRIJA: Tradicija koja se i danas poštuje je “Corredo” (oprema, sprema). Bake i majke pripremale su ručno rađene pokrivače i kako bi ćerka stasala za udaju, malo po malo kupovale su svu posteljinu i veš koji će jednog dana biti ćerki potrebni, ne zaboravljajući ni kuhinjske servise:  tanjire za posebne prilike, kristalne čaše, komplete šerpi, servise za čaj i kafu. Danas u Kalabriji devojke same sebi kupuju “spremu”, mada neke predmete često nose u nasledstvo od majki i baki. I u Kalabriji postoji tradicija nameštanja kreveta za mladence dan pre venčanja, u njoj učestvuju sve ženske osobe iz kuće, izuzev buduće mlade. Prema tradiciji, kumovi su ti koji kupuju venčane burme. "Il matrimonio sostenibile"- umesto limuzine na biciklu, photocredit ecoblog.it FRIULI VENECIJA ĐULIJA: U mnogim delovima ove regije postoje tradicije koje su vezane za planinu i seoski život, poput one da se testeriše jedan drveni panj (ceppo d’albero) šumarskom testerom.  Da ovaj običaj itekako živi do današnjih dana, potvrđuje i Jana: " Što se pak cepanja panja tiče tradicija nalaže da prijatelji donesu kladu drveta a mladenci moraju da je dugačkom testerom sa dve drške iseku na dva dela. Poenta je da se u životu moraju udružiti snage kada se naiđe na prepreke i da od tog dana mladenci moraju zajedno da "deluju" u svim sferama života. Vrlo često radi šale prijatelji namerno pokvase kladu i daju mladencima zarđalu ili tupu testeru da bi se oni sto više namučili prilikom njenog testerisanja."  U pojedinim delovima Veneta, burma (fede), zove se “vera”, od slovnesko-venecijanskog naziva, koji znači “vernost”. LIGURIJA: U ovoj pomorskoj regiji važi verovanje da se ne valja ženiti i udavati u septembru, prema jednoj sablasnoj tradiciji po kojoj “rima baciata” kaže: “Sposa settembrina, presto vedovina”. Na dan svadbe ne nose se biseri, jer po tradiciji jedan biser nosi jednu suzu, a ako baš želi da ih nosi, mlada se za bisere mora iskupiti nekim darom. U Liguriji takođe važi pravilo da mlada na dan svadbe mora nositi u cipeli jedan novčić, jer se veruje da to donosi mladencima sreću i blagostanje. VENETO: Jana Tufegdžić nas upoznaje sa nekim zanimljivostima iz ove regije: "U pokrajini Veneto običaj je da mladoženja pokloni mladi svadbeni buket pred ulazak u crkvu. On je čeka sa buketom u ruci, ona dolazi i on joj kao prvi poklon daje buket. Oko izbora cveća koje sačinjava buket se moze pričati dugo, ali, u principu, svaka mlada bira cveće koje joj se najviše sviđa (u mom slucaju "peonie"-odnosno božuri). Tradicija nalaže da buket bude od plavog cveća, ali budući da izbor nije baš neki ko želi da se drži ovog običaja, vezuje plavu tračicu oko drške buketa." Od Jane smo saznali za još neke tradicije iz Južne Italije: "U Napulju je običaj da mladoženjina majka pokloni mladi (budućoj snaji) buket pred odlazak u crkvu, što znači da roditelji budućeg muža svraćaju pre ceremonije u mladinu kuću. Takođe, u Pulji, naročito u Bariju, mladoženja MORA da otpeva serenadu pod prozorom mlade noć pred svadbu.Ako mladenci već žive zajedno, noć pred svadbu spavaju svako kod svojih roditelja, a ako to nije moguće (kao u mom slučaju) spavaju ili kod kumova ili čak u hotelu." VENČANJA U ITALIJANSKOJ KINEMATOGRAFIJI Nadam se da ću ovoj temi posvetiti jedan poseban članak, jer je premalo prostora da se pomenu svi italijanski reditelji koji u svojim filmovima obrađuju temu venčanja. Kao predlog za devojačko veče, moj izbor je pao na komediju iz 2009. Godine “Oggi sposi” reditelja Luke Lućinija, koja će vas nasmejati do suza i pokazati vam koliko su neki arhetipi prisutni kod svih naroda. Uz obaveznu napomenu- ne gledajte ovaj film bez titlova na italijanskom, jer ćete s teškoćom razumeti scene u kojima protagonisti govore sicilijanskim ili apulijskim dijalektima. Svadba u Rimu i neizbežno poziranje kod Koloseuma, photocredit: fotocommunity.com Do sledećeg čitanja, podravlja vas ponosna kuma! PS. Ako se u Srbiji venčavate sa italijanskim državljaninom ili državljankom, ne zaboravite da je na građanskom venčanju obavezan i sudski tumač za italijanski jezik!   Fotografija na kojoj je mlada, kuma i ostale devojke:

Zvanično: sudski tumač za italijanski jezik (od 29.maja 2013.)

Dragi moji čitaoci, želim da podelim s vama važnu vest: dobila sam poziv iz Višeg suda u Novom Sadu, gde ću u sredu 29. maja u podne polagati zakletvu za sudskog tumača za italijanski jezik, a to znači da ću nakon toga moći legitimno da prevodim sve one dokumente na kojima je neophodan pečat sudskog tumača (a kako izgleda moj pečat, vidite na otisku na mojoj ruci). Za mene će to biti značajan čin, a verujem i za moje verne prijatelje koji su od početka sa mnom u svemu ovome, od trenutka kada sam odlučila u potpunosti da se posvetim pozivu profesora/prevodioca za italijanski jezik, do današnjeg dana.

U zgradi Suda nije dozvoljeno fotografisanje, tako da, ukoliko želite sa mnom da obeležite taj značajni dan, javite mi se na vreme, pa ćemo izabrati neku lokaciju za to.
I ono što je važno: nemojte mi ni slučajno poklanjati bukete cveća! Ko me poznaje zna da je moj stav da je cveće uzaludno trošenje novca u nedostatku kreativnijih ideja (iskrena sam pa volim to da kažem direktno).

E da, sećate li se koliko su Italijani sujeverni? Možda sam i ja od njih "pokupila" poneku takvu maniju, te verujem da jedan pozitivan događaj povlači i neke druge...Zato "faciamo le corna" ed "incrociamo le dita" za neke projekte u najavi.  

I za kraj, mali poklon za moje učenike: često se pitate ko je istorijska ličnost čije ime u Italiji nose često glavne ulice i trgovi? Odgovor na to pitanje vam dajem preko multimedijalnog postera Glogster, koji vam od srca savetujem da koristite ukoliko želite da napravite originalnu prezentaciju A za koji dan čitaćete jedan nov tekst, inspirisan mojom najboljom prijateljicom koja mi je velika podrška i razumevanje u svemu.

A presto, cari lettori!

Kreativna saradnja- Collaborazione creativa

U ovom novom oglašavanju na blogu neću se obraćati učenicima sa savetima kako lakše da savladaju italijanski. Pripremila sam i to, biće mnogo korisnih tabela i "direktnih instrumenata" za prvu pomoć pri komunikaciji, pripremanju ispita, prevođenju. Uz malo strpljenja, čitaćete sve već u sledećem tekstu. Ovog puta pišem blog o blogu, odnosno, šta pisanje bloga može da donese jednom profesoru italijanskog jezika?

Profesori italijanskog jezika na seminaru Alma Edizioni u Beogradu

- Pre svega prepoznavanje i "identitet" u virtualnom svetu, društvenim mrežama, grupama. Nedavno sam bila na seminaru na kojem je Chiara Sandri, autor udžbenika izdavačke kuće Alma Edizioni predstavila tečajeve "Chiaro" i "Parla con me". Na seminaru održanom u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu bile su prisutne mnoge koleginice s kojima se "poznajem" baš preko ovih online sredstava komunikacije. Ipak, neposredni kontakti su uvek lepši i nekada takvi susreti mogu motivisati na nove ideje iz kojih se rađaju nove saradnje.

Ja jesam realna, vaša profesorka

- Kontakt sa budućim učenicima. I u ovom slučaju reč "identitet" ima specifičnu težinu, a taj identitet da bi ciljnoj grupi bio zanimljiv, mora biti realan, originalan i bez stereotipa. Učenje italijanskog individualno ili u grupi zahteva interakciju sa nastavnikom, a to nisu sve one lepe razglednice italijanskih gradova, nostalgična muzika i ponovo niz stereotipa o melodičnosti i lakoći učenja italijanskog jezika. Nastavnik je ličnost, živo biće sa svim vrlinama i manama, ima ime i prezime, odraz u ogledalu, nastavnik italijanskog jezika nije personifikacija Italije i kao takav može nekome da se svidi ili ne. Iz tih razloga saradnju uspostavljam tako što neko, ko me već poznaje preko bloga ili stranice na facebook-u, ima priliku da me upozna lično i prisustvuje probnom/besplatnom/demo času da bi se uverio da to što pišem zaista sprovodim u praksi.

- Kontakti sa poslovnim partnerima, koji mogu na biti poslodavci, klijenti ili neko s kim možemo uspostaviti odnos koji se naziva: "affiliazione" (engleski: affiliate) a koji podrazumeva razmenu banera, article marketing ili "gostujuće članke" na sajtu ili blogu. U želji da "otvorim" ovaj blog ka većoj publici i proširim mogućnosti za povezivanje i saradnju, odlučila sam da svoj prostor otvorim onima koji žele da razmenjujemo članke, linove, banere ili koji, ukoliko smatraju da će im takv vid reklame biti efektniji, zakupe prostor na mojim stranicama ili daju neki svoj doprinos nastavnim aktivnostima i promociji učenja italijanskog jezika.


Zato pozivam na saradnju:

1 - Izdavačke kuće koje objavljuju udžbenike za italijanski jezik i njihove distributere u našoj zemlji. Takva saradnja bi mogla da bude zaista plodonosna, jer danas, većina učenika želi sebi da priušti originl knjige a ne da uči iz fotokopija.

2 - Italijanska preduzeća i preduzetnike koji imaju aktivnosti na teritoriji Srbije. Mogućnosti saradnje na ovom polju su velike, počev od promocije proizvoda italijanskih kompanija Made in Serbia, mogućnosti distribucije, ali i stvaranje HR baze, usluge pismenog i usmenog prevođenja i posredovanja u proširenju aktivnosti, što bi bilo najbolji pokazatelj da osobe koje uče  italijanski jezik mogu da ga koriste za potrebe sopstvene karijere.

3- Turističke agencije: cilj ovog povezivanja je predstavljanje turističkih potencijala Italije koje naši turisti mogu da iskoriste u vidu letovanja, ekskurzija, škola jezika. S moje strane mogu da ponudim specijalizovani tečajevi italijanskog jezika za turističke operatere, uz preporuke zadovoljnih polaznika s kojima sam prethodnih godina uspešno sarađivala.

Kakve veze imaju italijanska hrana i Pinokiov nos?

4- Restorane, barove/kafiće, prodavnice koje imaju proizvode MADE IN ITALY. Posebno može biti zanimljiva saradnja sa restoranima, jer polaznici kurseva pokazuju veliko interesovanje za italijansku kuhinju, vino i gastronomsku tradiciju uz veliku želju da se časovi izmeste iz uobičajenih učionica i održe na mestu prikladnom temi o kojoj se govori. U prošlosti smo već imali nekoliko takvih susreta, koji su bili korisni, pozitivni i inspirativni. 





Zato bih od vas, dragi čitaoci, koji ste moja verna publika i moji verni pratioci u svim mojim poduhvatima, tražila i zamolila bih vas, da upravo ovaj tekst prosledite svima koji spadaju u neku od gore opisanih ciljnih grupa, jer nam je svima cilj da se povezujemo sa kvalitetnim saradnicima koji žele dugoročnu i fer saradnju. 

Moj novi sajt, koji je u pripremi i na kojem promovišem usluge prevoda sudskog tumača za italijanski, nudi puno prostora za nove sadržaje i želim da se razvija u smeru pozitivnih saradnji i novih prilika za sve nas.



Hvala vam što pratite moje aktivnosti i pažljivo čitate moje ideje!
Vaša profesorka italijanskog jezika

Prevod sudskog tumača: poezija

Možda niste navikli na ovako duge pauze na mom blogu. One su posledica angažovanja na drugim poljima, svakodnevnog rada i offline aktivnosti, ali evo me ponovo da podelim s vama moje nove misli i ideje. Tekst koji sledi je nešto drugačiji od prethodnih. Baviću se prevođenjem poezije. Hoću li nekada zaista dobiti priliku da stav im svoj prevodilački potpis na neko književno delo? Nismo li se baš za to školovali mi koji imamo zvanje profesora italijanskog jezika i knjževnosti? Hoćemo li nekada ta znanja koja smo stekli iz predmeta italijanske književnosti preneti na druge, iako nismo izabrali univerzitetsku karijeru? Mnogo hipotetičkih pitanja na koja su odgovori negativni, nažalost. 

Zar sve pročitane knjige, prevedeni i analizirani tekstovi i svaki detalj koji smo morali da znamo na ispitima iz italijanske književnosti da nam služi kao pokazatelj opšte kulture i ničega više? Volela bih da mi odgovore na to pitanje ljudi koji su pravili studijske programe na fakultetu i da mi neko pruži mogućnost da nekome držim nastavu italijanske knjževnosti a da to ne bude na Katedri za italijanistiku, jer kako sam napisala ne spadam u one koji su odabrali univerzitetsku karijeru. 

Osim što sam profesor italijanskog jezika i književnosti ja sam i prevodilac, štaviše sudski prevodilac za italijanski jezik ili kako se to u svakodnevnom jeziku kaže, sudski tumač. Ja radim u firmi kao prevodilac, jer obezbediti egzistenciju kao profesor u školi jezika ili kao privatni profesor je nešto teži poduhvat. Ja svakog dana prevodim na italijanski, ponekad i na srpski, ali znatno ređe. Šta prevodim? Ugovore, delove zakona, podzakonske akte, regulative, pravilnike, tehničku dokumentaciju. Tokom svoje karijere imala sam brojna angažovanja i kao usmeni prevodilac i bila su to zanimljiva iskustva. Ali kakva je situacija sa prevođenjem književnih tekstova? Da li se posle fakulteta završava svaki kontakt s njima? Za one koji ne znaju, dok sam ja studirala, prevodi su bili sastavni deo ispita iz jezika i tada nismo prevodili ugovore ili uputstva za upotrebu kombajna, već književne tekstove, odlomke iz dela poznatih pisaca. 

Desilo se da pre dve godine neki gospodin zove sve novosadske škole stranih jezika i da traži prevodioce koji bi neki njegov roman preveli na različite jezike. Koga je izabrao na kraju- ne znam. Jedini kriterijum je bio što niža cena. Takav „paket“ ponudila mu je neka izdavačka kuća. Ok, svako ima svoje kriterijume. Ista priča i kada sam radila kao „correttore di bozze“ jednog prevoda za poljoprivredni fakultet, čiji je cilj bio da se italijanska tehnologija u proizvodnji sira primeni i kod nas. Prevod koji sam dobila na korekturu bio je odvratan. Imala sam utisak da je neko jednostavno provukao tekst kroz automatski prevodilac i tako ga predao nalogodavcu. Pretpostavljate i ovde je finansijski faktor bio presudan, jer zašto bi neko novac predviđen biznis planom dao prevodiocu, kada može sam da ga potroši. Dešava mi se i sada da me pojedini ne pitaju ni da li imam kvalifikacije i znanje da prevedem neki tekst, ni kakve reference imam od ranije, već prvo pitaju za cenu a da mi prethodno i ne pokažu šta bi zapravo trebalo da prevodim. Uglavnom ljudi koji misle da je uraditi prevod isto kao prekucati tekst sa papira u word dokument. Svako ima slobodu izbora i lične kriterijume, to se ne osporava.

S druge strane, tu su brojne saradnje kojih se rado sećam i klijenti s kojima uvek rado poslujem, poput kompanije Zepter, pozorišta Madlenianum i jednog gospodina koji je prevode doveo do najprofesionalnijeg nivoa (bar među onima koje ja poznajem). Njegovo ime je Čedomir Pušica, on takođe piše korisne tekstove na svojim blogovima a stranicu www.lingvista.rs trebalo bi da prouči svako ko namerava da se profesionalno bavi prevodilačkim radom.

U naletu inspiracije želela sam da nahranim svoj poetski duh i da za razliku od dosadašnjih poslova prevedem nešto što mi verovatno niko neće tražiti da prevedem. Prevela sam na italijanski pesmu muzičkog projekta Despot koja je prenekoliko dana premijerno emitovana na radio i TV stanicama. Objavljena je u momentu kada je tema koju obrađuje više nego aktuelna. O muzičkoj vrednosti ove pesme pisaću recenziju za neku drugu web stranicu kada preslušam ceo materijal, ovog puta pokretač mog uspavanok književno-prevodilačkog duha bio je tekst. Lep i dubok. Direktan, koncizan, bez suvišnih alegorija. Epski. Zašto ga prevoditi na italijanski? Jednostavno zato što ima i u Italiji onih koji bi voleli da znaju šta reči znače nakon što čuju pesmu „Tamo (gde vukovi samuju)“. Možda i zato što sam posle prvog slušanja pomislila da bi tu pesmu sjajno otpevao Fabio Lione, ali sam potom shvatila da ovako ima dublji epski karakter i da bi sa lirskim tenorom poput Fabia sve bilo tipično i već viđeno. 

 

Fabio? Ne, ovog puta ne on.

I tako, odlučila sam da, umesto uobičajenih saveta o učenju i nastavi italijanskog jezika, podelim sa vama ovaj prevod. Verovatno nije savršen, ali je moj. Prevodilac, da bi preveo književno delo, mora se saživeti sa autorom, ući u njegov način razmišljanja, uživeti se u emociju koju delo nosi. U suprotnom, bio bi to samo tehnički prevod, korektan i tačan, savršen i bez emocija. Da li sam uspela u nameri ili sam otišla u dobok ofsajd, prosudite sami. Prihvatiću kritike. I pohvale, ako ih bude.

Vaš profesor i prevodilac, u virtualnom svetu poznata pod pseudonimom Oljafiore.....

Tamo gde zima je surova Tamo gde jesen je sumorna Tamo gde čudni su vetrovi Tamo su orlovi leteli Tamo gde carstva su padala Tamo gde nada se rađala Tamo gde stari su zaspali slobodno nebo sanjali Kao molitva širi se glas čekamo spas, slavimo Carstvo Nebesko Kao Božji dar nosimo krst slavimo mir, čekamo Carstvo Nebesko   Tamo gde samuju vukovi Tamo gde bistri su izvori Tamo gde vatra je iskonska Tamo gde pravda je Božija Tamo gde drveće šapuće vekova prošlih legende vapaj o kamen se odbija Nebeska vrata otvara Kao molitva širi se glas čekamo spas, slavimo Carstvo Nebesko Kao Božji dar nosimo krst slavimo mir, čekamo Carstvo Nebesko Tamo gde gase se ognjišta Tamo gde prazna je kolevka Tamo gde suvi su kondiri Tamo gde cvetaju božuri

Lì dove l’inverno è rigido, Lì dove l’autunno è plumbeo, Lì dove son strani i venti, Lì dove volaron le aquile. Lì dove caddero gli imperi, Lì dove naque la speranza, Lì dov’anziani s’addormentarono, Il cielo libero sognarono. Come una preghiera si espande la voce, Aspettiamo la salvezza, celebriamo il Regno dei Cieli, Come un dono di Dio portiamo la croce, Celebriamo la pace, aspettiamo il Regno dei Cieli. Lì dov son i lupi solitari, Lì dove i sorgenti son limpidi, Lì dove il fuoco è primordiale, Lì dov’è la giustizia divina. Lì dove sussurran gli alberi Leggende sui passati secoli, Il pianto che una pietra respinge, la porta dei Cieli si apre. Come una preghiera si espande la voce, Aspettiamo la salvezza, celebriamo il Regno dei Cieli. Come un dono di Dio portiamo la croce, Celebriamo la Pace, aspettiamo il Regno dei Cieli. Lì dove i focolari si spengono, Lì dove la culla è vuota, Lì dove son asciutte le brocche, Lì dove fioriscon le peonie.