Putopisi iz Italije: S Danijelom na jezeru Komo (guest post)

Većini nas, u bilo koje doba godine, prva asocijacija za leto je more. Složićete se, sigurno, da Italiji ne nedostaju atraktivne turističke destinacije na jednom od pet mora koja je zapljuskuju. Međutim, prosečnim stanovnicima naše zemlje letovanje na moru u Italiji nije baš tako pristupačno, pa ni samim Italijanima, koji često biraju Hrvatsku, Grčku ili neke daleke i povoljnije destinacije. 
Ako već nismo u mogućnosti da obiđemo Italiju uzduž i popreko, na Facebook stranici "Italijanski jezik u Novom Sadu" često objavljujem video-putopise, zanimljive tekstove i fotografije iz "neotkrivenih" delova Italije, koji se za sada ne mogu pronaći u ponudi domaćih turističkih agencija. Ipak, uz dobru organizaciju, možete ih posetiti i ako odaberete neku od brojnih ekskurzija u italijanske gradove koje se organizuju tokom cele godine. 

Jednu takvu epizodu odlučila je da sa svima nama podeli Novosađanka Danijela Surtov, dvadesetšestogodišnja profesorka nemačkog jezika. 

Danijela Surtov u mestu Varenna na jezeru Komo

Danijela voli da putuje i otkriva neotkrivene dragulje rasute širom Evrope: "Moja ljubav prema putovanjima počela je pre nekoliko godina, sa mojim prvim putovanjem,  kada sam kao student posetila ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru. Kasnije, mnogobrojna putešestvija inspirisala su me da počnem da pišem vodiče-putopise, kako bih u ljudima probudila želju za putovanjima, želju za otkrivanjem drugih kultura i običaja i kako bih doprinela razbijanju predrasuda koje naši ljudi često imaju prema drugim narodima." 

Nedavno je bila u Italiji prvi put, u svetskoj prestonici mode i najvećem italijanskom ekonomskom i poslovnom centru, Milanu. Pripremajući se za putovanje želela je da nauči neke italijanske fraze za osnovnu komunikaciju, te je tako otkrila moju stranicu posvećenu učenju italijanskog i ovaj blog. Nakon putovanja kontaktirala me je s pitanjem da li bih čitaocima objavila njen putopis, što ja ovom prilikom sa zadovoljstvom činim, uz veliku zahvalnost za divne fotografije i slikovite opise. Spremite se, krećemo s Danijelom u otkrivanje gradića Varenna na jezeru Komo! 

Mapa jezera Severne Italije (photocredit: https://www.susanwornertours.com)

 Varenna – biser Komo jezera

Na samo 61km od Milana, glavnog grada Lombardije, nalazi se mondenski gradić Varenna, koji svojim položajem i lepotom predstavlja pravi dragulj Komo jezera. To je mesto na kome zastaje dah svakom čiji se pogled izgubi u dodiru jezera i čarobnih Alpa, mesto koje, i pored mnogobrojnih posetilaca, odiše mirom. Mir će prekidati samo zvuk talasa i sirena brodića koji neprestano prevoze putnike sa jednog dela jezera na drugo.

Naše putovanje počelo je na glavnoj železničkoj stanici u Milanu (Milano Centrale), gde smo kupili karte za voz u pravcu Tirana (pažnja: ne Torina). Karta do Varenne Esino košta 6,70 evra i može se kupiti na automatu. Ukoliko znate kada ćete se vratiti, možete kupiti i povratnu kartu, u tom slučaju cena je 13,40 evra po osobi.

Do Varenne se putuje nešto više od sat vremena. Vreme će vam proći brzo jer ćete uživati u pogledu na jezero i Alpe, i svaka naredna stanica će biti lepša od prethodne…Voz staje u Monci (Monza) i Leku (Lecco), a zatim stiže u Varennu. 

Varenna

Čim smo izašli iz voza, svratili smo u turističku organizaciju, koja se nalazi odmah na železnickoj stanici. Tu smo dobili mapu sa ucrtanim znamenitostima. (Ukoliko niste kupili povratnu kartu, to možete uraditi ovde, jer na železnilčkoj stanici ne postoje automati. U krajnjem slučaju, kartu možete kupiti u vozu, po malo višoj ceni.)

Odakle početi? Najbolje od Lida – plaže koja se nalazi na par minuta od stanice. To je ustvari plaža koja se nalazi na terasi restorana Lido. Ovde možete provesti dan pod suncobranima, uz piće iz restorana, cene se kreću od 4 evra, u zavisnosti od usluge. Mi se ovde nismo zadržavali jer smo želeli da istražimo gradić, a i znali smo da se sa druge strane nalazi lepša plaža, koja je, uz to, i besplatna.

Lido di Varenna

Prateći mapu, prošetali smo duž jezera, uživajuči u hladu borovine, prolazeči pored vila, restorana, kafića,i bacajući poglede ka uskim, cvećem ukrašenim stepeništima – pasažima, koji su tako savršeno pristajali ovom mestu, čineći ga jos romantičnijim nego čto nam se na prvi pogled činilo.

U jednom trenutku stigli smo do hotela Royal Victoria i primetili da postoji malo stepenište koje vodi ka jezeru. Kada smo se spustili, ugledali smo ušuškanu plažu – to je ona plaža koju su nam meštani spomenuli! Dostupna je za goste hotela, ali i za nas, takoreči obične posetioce. Odlučili smo da ovde provedemo deo dana, uživajući u suncu i jezeru. Postoji i plići deo za manju decu i neplivače, tako da nema razloga da sebe ne počastilte kupanjem na ovom, po mom miišljenju, rajskom mestu. Iza plaže, sa leve strane hotela, nalazi se česma sa izvorskom vodom, gde se možete osvežiti pre nego što nastavite da otkrivate ostale tajne Varenne.

 

Plaža u Varenni

Najbolje je da na trenutak ostavite mapu i prepustite se strmim ulicama, stepeništima iza kojih se kriju čarobni pogledi na jezero i brodove, umetničke galerije, suvenirnice...Tako ćete sigurno doći i do centra Varenne, gde se nalazi crkva, tu možete popiti kafu, pojesti sladoled, ili jednostavno provesti vreme sedeći na nekoj od klupa na trgu. 

 

Castello di Vezio

Naš put dalje vodio je do zamka Castello di Vezio. Do njega vodi strma staza duga 2,5 km, kojom se  kroz šumu stiže  u mesto Perledo. Duž celog puta postoje putokazi i klupe za predah, a na nekoliko mesta čete videti i česme. ( Do zamka se može stići i autom/ taksijem, sa druge strane Varenne, međutim, mi smo želeli da  se malo pomučimo -  a to i vama preporučujem, ponesite samo flašicu sa vodom i udobnu obuću ). Ulaz u dvorište zamka se plaća 4 evra. Razlog zbog koga ljudi posećuju zamak je to što on pruža jedan od najlepših (a možda i najlepši) pogled na jezero Komo. Zamak je u stvari ruševina, videćete njegove zidine, a u središnji deo se hrabriji mogu popeti do samog vrha i uživati u pogledu od 360 stepeni.

Pri silasku smo videli putokaz koji je vodio ka Bellano di Perledo, i odlučili smo da ga ispratimo i spustimo se strmom stazom i vidimo šta nas to tamo očekuje. I osećaj nas nije prevario - na kraju staze bio je mostić, ispod koga se slivalo mnoštvo malih vodopada. Prizor je bio predivan! Od meštana koji su  se ovde kupali saznali smo da nas tek iza krivine, opkoljene strmim i klizavim stenama, čeka iznenađenje – predivni vodopad i kada hladne vode za one željne osveženja!

Nakon posete zamku i uživanju u pogledu na netaknutu prirodu, spustili smo se nazad do Varenne. Sunce je polako zalazilo, i bilo je vreme da se, teška srca, oprostimo od ovog mesta.

 

Uputili smo se ka železničkoj stanici. Napustili smo Varennu, u nadi da će nas put uskoro ponovo naneti u ovaj deo Italije, i da ćemo imati vremena da otkrijemo još neke tajne ovog grada -  a sigurni smo da ih ima još mnoštvo.

Autor: Danijela Surtov

Hvala još jednom Danijeli na ovom divnom tekstu, a ako i neko od čitalaca želi da bude gost na mom blogu ili da mene ugosti na svom, neka se javi preko kontakt formulara koji se nalazi sa desne strane. Za kraj ovog divnog putovanja i video ilustracija ovog čarobnog lombardijskog mesta! 

Intervju sa profesorkom italijanskog jezika

Uvaženi čitaoci,

Ako se sećate pominjala sam ranije u čemu je značaj pisanja bloga i šta može da se postigne kroz ovakvu formu pisanja. U vremenu kada od većine sredstava javnog informisanja dobijamo nekvalitetne, nezanimljive i nepotpune informacije, uz to, vrlo često i nepismene, u internet zajednici pojavili su se nezavisni "blogeri", čiji članci, izjave i teme imaju velikog odjeka u javnom mnjenju. Danas, zahvaljujući njima, sagledavamo informacije iz nekog drugog ugla, pokrećemo razne peticije, saznajemo mnogo toga što nikada neće biti moguće pročitati u novinama ili videti na TV-u.
Ne znam da li je to reakcija na gore opisane medije ili ipak želja da se izrazi kreativnost, jer blog nam dozvoljava da pišemo ono što želimo, nemamo uredničku politiku ili urednike koji nam zadaju teme, već delimo ono što se nama čini korisnim i što verujemo da će se svideti čitalačkoj publici.

Termin "Guest blog" označava gostovanje nekog "eksternog" autora, gosta koji dobije zadatak da napiše i objavi neki tekst na "tuđem" blogu. Takva strategija se praktikuje u SEO, a pošto nam "taj SEO" donosi posetioce, dobro je s vremena na vreme napisati po neki "guest post". Ponudila sam se tako u grupi koja objedinjuje srpske blogere i odmah dobila nekoliko poziva  da  za druge blogove napišem autorske/originalne tekstove. Rado sam ih prihvatila. Prva mi je poziv uputila Rada Čeh, koja je poželela da uradi intervju sa mnom i poslala mi pitanja na koja sam joj odgovorila putem mejla.

Ovog puta preneću samo neke delove iz tog intervjua, a ceo intervju možete pročitati na njenoj "stranici". Moram priznati da sam sa zadovoljstvom odgovarala na njena pitanja, jer mi je pružena prilika da iskažem svoje mišljenje, ideje, poglede na svet i posao. Koliko vas sve to zanima, možemo pitati Radu, jer verujem da prati statistike o posetama na svom blogu. Prenosim vam u nastavku neke delove intervjua:

Zašto sam upisala (i završila, naravno) Italijanistiku:

Ljubav prema italijanskom jeziku rodila se još 1988. godine kada sam aktivno počela da pratim fudbal.  Beše tada Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Italija je imala sjajan tim, ali zbog, po tradiciji, suvišnih poteza pojedinaca i krucijalnih grešaka nisu ostvarili neki uspeh. Ali nastavili su 1990. godine kada su bili domaćini Svetskog prvenstva. Bile su to godine kada nisam propustala ni jednu fudbalsku utakmicu, pratila sam osim italijanskog i nemačko i špansko prvenstvo.
I tako sve do pre nekih 4-5 godina, kada sam ljubav prema fudbalu morala da potisnem u drugi plan, zbog brojnih profesionalnih obaveza, ali i dan danas volim da pogledam dobru utakmicu, sva Svetska i Evropska prvenstva, pa čak i domaći fudbal. Možda mnogima zvuči neverovatno, ali fudbal je bio moj jedini motiv da na Filološkom fakultetu u Beogradu te 1997. godine upišem Italijanistiku.....

O nastavi i učenju/usvajanju jezika: 

....pre nego sto započnem s nekim saradnju u školama u kojima radim, organizujem besplatni demonstrativni čas, gde se upoznam sa zainteresovanim polaznicima, predstavim kurs i trudim se da tačno kažem šta će naučiti i znati nakon 3,4,5 meseci i koliko im je realno vremena potrebno da dostignu određeni nivo znanja i na koji način. Trudim se da programe prilagodim samim polaznicima i njihovim potrebama i da uvek budem realna kada im dajem informacije o tečaju i očekivanom napretku. Strani jezici se uče i usavršavaju celog života i nerealno bi bilo obećati učeniku da će već nakon mesec dana učenja da „nauči jezik“.

O aktivnostima sudskog tumača za italijanski jezik:

Svi misle kako je to lagan posao, gde mi u kompjuteru imamo već obrasce za sve dokumente, izmenimo podatke i to skupo naplatimo, što uopšte nije tačno. Svaki prevod s pečatom je posebna odgovornost, jer mi garantujemo za njegovu verodostojnost. Pri tom se ne prevode samo administrativni dokumenti, već i projekti iz raznih oblasti- tehnička dokumentacija, uputstva za upotrebu, ugovori, itd. Tu je i usmeno prevođenje na suđenjima i u svim prilikama gde je potrebno prisustvo i prevod sudskog tumača. Ako niste znali, ako se venčavate sa stranim državljaninom, na građanskom venčanju takođe morate imati sudskog prevodioca. Cene tih prevoda često diktiraju sami klijenti ili agencije- naručioci posla. 

Ako vas zanima koja mi je još pitanja Rada postavila, molim vas da posetite njenu stranicu i na njoj pročitate ostatak teksta. Takođe, ako imate vremena, posetite i druge rubrike na njenom blogu: Ja joj se i ovom prilikom još jednom zahvaljujem na ukazanom poverenju i izboru da meni "da reč" i sazna moje mišljenje i želim joj da uradi još mnogo lepih intervjua i podeli ih sa svojim vernim čitaocima.

Sve vas voli vaša profesorka italijanskog jezika!