mercoledì 1 ottobre 2014

Škola italijanske kuhinje: Spaghetti al pomodoro

PRIČA O UČENJU, KUVANJU I DRUŠTVENIM PROBLEMIMA SA TAČKE GLEDIŠTA JEDNE PRIVATNE PROFESORKE

Možda će se mnogi pitati "otkud ovako banalan tekst na početku školske godine". Ako ga pročitate do kraja, videćete da i nije tako banalan, već će vas navesti da postavite sebi brojna pitanja i razmislite po ko zna koji put u kakvom okruženju mi to živimo.

U vreme kada strani mediji našu zemlju predstavljaju kao fenomenalno i sigurno mesto, mi koji smo unutar granica ćemo se složiti da je baš u ovom trenutku kriza možda na svom vrhuncu, da život uopšte nije jeftin, a da je naša kupovna moć sve manja. Ovog leta smo se u to uverili, jer smo voće i povrće na pijacama kupovali po astronomskim cenama! Poplave, izvoz u Rusiju ili ko zna šta sve ne, doveli su do toga. Kvalitet istog voća i povrća bio je znatno lošiji nego prethodnih godina, uprkos visokim cenama. Da jedemo svakako moramo, a kada je kriza, šta mislite, šta ćemo prvo sebi uskratiti? Garderobu i obuću? Pa, pokušaćeno da uštedimo, ali na način da naš kompletan "look" ne bude oskudniji od onog na šta je svet navikao. Ulepšavanje? Većina ženskog sveta će se radije odreći svega drugog, ali ne lepe odeće, frizure, manikira...Većina sveta neće odustati ni od modernog mobilnog telefona i ostalih tehničkih uređaja koji su danas više deo stila, nego realne potrebe, ali nam olakšavaju život. Nažalost, ljudi odustaju od intelektualnih usluga i ulaganja u sebe same, jer je situacija takva da pre nego što izdvojimo novac za kurs znanja ili veština, pitamo se, hoćemo li stečeno znanje moći da upotrebimo.

Promenili su se i trendovi u učenju jezika, a prva koja je u Srbiji imala hrabrosti da ponudi je koleginica Marina Jeremić-Rabrenović, osnivač edukativnog centra "Contatto" u Beogradu, koja se i sama suočava sa problemima koje kod nas imaju mali preduzetinici, naročito ŽENE, jer brojne stvari samo otežavaju razvoj ženskog preduzetništva kod nas. Ona je ponudila svojim učenicima da nauče i italijanski jezik i da kuvaju, a utisci polaznika su fenomenalni. Ja se nadam da ćemo uspeti da realizujemo tako nešto i kod nas, a do tada, evo da naučimo  i da skuvano nešto! Na primer, "spaghetti al pomodoro", lagano, brzo, zdravo, po želji posno i vegan jelo! 

Previše jednostavno, toliko jednostavno da ga možete naći na stranici 32 udžbenika Piazza Navona, o kojem sam već pisala na blogu:
Jedna vredna učenica i sama u slobodno vreme blogerka, fotograf i zaljubljenik u italijansku kuhinju, Jelena Repac, odlučila je da tokom letenjeg kursa italijanskog jezika na Univerzitetu "Dante Alighieri" u Ređo Kalabriji, ovaj recept spovede u delo, služeći se beleškama sa naših časova. Viđeno objektivom njenog foto-aparata to izgleda ovako:

Ali, da bi sve ispalo dobro, moramo upotrebiti i dobre i kvalitetne sastojke. Tu se suočavamo sa prvim problemom, žao mi je ali tako je- domaći proizvođači testenine nisu u stanju da proizvedu testeninu koja se po kvalitetu može meriti sa italijanskom! Zašto je tako, ne znam, verovatno je u pitanju tehnologija ili sam kvalitet zrna pšenice, nadam se da će na to pitanje odgovoriti neki stručnjak prehrambenih tehnologija. U redu, nije problem, testenina iz Italije može da se kupi i kod nas, ali po kojim cenama??? E, tu je momenat kada shvatimo koliko je u Srbiji život skup! Primera radi, ilustrujem vam isečkom iz kataloga jednog supermarketa iz Italije (Izvor: Carrefour):


U pitanju je aktuelna promocija za oktobar 2014, a kao što vidite, kilogram testenine košta 0,99 € a litar ekstradevičanskog maslinovog ulja 2,99 €. E sada, proverite koliko navedeni proizvodi koštaju kod nas, po supermarketima i drugim radnjama? Da li smo zaista ovce za šišanje ili nas neko kažnjava na taj način kada hoćemo da kupimo strane proizvode?

U svakom slučaju, hvala Bogu te postoji pijaca! Na Ribljoj pijaci u Novom Sadu kilogram testenine iz Italije košta 160 dinara, a na Kvantašu kilogram testenine Barilla je 250. Takođe, sasvim dobro italijansko ekstradevičansko maslinovo ulje na Ribljoj košta 650 dinara, a na Kvantašu 750. Neko će misliti da sam snob jer ne koristim suncokretovo ulje "kao sav normalan svet", ali ja odgovorno tvrdim da mediteranska kuhinja bez maslinovog ulja je samo bleda i neukusna replika. Poruka ili pouka trgovcima: ako se već bavite uvozom, nabavite nešto što stvarno možemo da kupimo, jer bolje je zaraditi na prodatoj količini!

MOJ RECEPT I IDEJA KAKO DA GA REALIZUJETE

Sastojci za 3 porcije:
Spaghetti- 300 grama
desetak zelenih i desetak crnih maslina
oko 800 grama svežeg paradajza
bosiljak
ekstradevičansko maslinovo ulje
so ili vegeta

Izbor sastojaka: ako imate mogućnost, povrće nabavljajute uvek sa sela i direktno od proizvođača, ukoliko nemate sopstvenu baštu. Ovogodišnji iz moje bašte izgleda ovako (nažalost, fotografije su rađene skromnim Samsung telefonom, pa je i kvalitet takav):
Naravno, za domaći sos, neophodno je da ga isečete na kockice ("tagliare a cubetti):
Sos pripremamo na sledeći način: usitnimo masline i odstranimo koštice i propržimo ih na maslinovom ulju. Dodajemo so ili vegetu, po ukusu (ja lično preferiram vegetu, dok krupnu morsku so koristim za salate).Na kraju, pre dodavanja sečenog paradajza, dodajemo kašiku suvog usitnjenog bosiljka ili listove svežeg, jer volim da se i bosiljak kuva sa sosom i da mu prepoznatljiv ukus. Nakon što dodate paradajz, kuvajte sos oko 15 minuta.
Dok se kuva sos, imate vremena da skuvate i testeninu. Zahvaljujući promocijama u Univerexportu, nabavila sam testeninu Barilla- bila je neèto vièe od 100 dinara za 500 grama i maslinovo ulje iz Grčke- na promociji 409 dinara za 750 ml, za koje odgovorno tvrdim da je bolje nego italijansko. Inače, pomenuti lanac supermarketa ima razne promocije, a da biste bili u toku šta je na akciji, pratite objave na njihovoj stranici i idite u kupovinu odmah kad počne promocija, jer se dobri proizvodi i po povoljnoj ceni vrlo brzo prodaju, a ne dopunjavaju se novima (bar je takva situacija u objektu u ulici Cara Dušana u Novom Sadu).

Prema nekim autorima, za kuvanje testenine potrebna je samo voda, bez dodavanja soli i ulja. Kuvajte onoliko dugo koliko piše na pakovanju, a ako želite da bude al dente, 1-2 minuta kraće. Bolje je svakako da bude tvrđa jer će se dodatno umekšati kada se doda sos.
Konačn rezultat možete videti na fotografiji koja sledi. Ako niste vegan ili ako ne postite, radi boljeg ukusa možete dodati sir po želji iseckan na kockice.


Varijacija na temu je mnogo, a na vama je da eksperimentišete sa ukusima i sastojcima koje sami volite.  A ako rešite da se družite sa mnom i naučite i italijanski jezik i tajne italijanske kuhinje, imam nameru da u ovoj školskoj godini realizujem takav kurs, čije ćete detalje pronaći na ovom linku. Naravno, na raspolaganju sam vam i rado ću dati odgovore na sva vaša pitanja. Prema tome,

BUON APPETITO E IN BOCCA AL LUPO!






Nessun commento:

Posta un commento