mercoledì 3 maggio 2017

Kao hrana iz italijanskog restorana



Dragi čitaoci, ovog puta vam neću govoriti kao to Italijani rade u Italiji. Ranije sam pisala kakve su njihove svakodnevne prehrambene navike. Neću loviti greške u prevodima ili nesrećno napisanim menijima italijanskih restorana kod nas. Tom temom ću se baviti u skorijoj budućnosti. Pokušaću da sa vama podelim neka svoja iskustva i da vam dam korisne savete kako da pripremite hranu koja liči na onu iz Italije.
Zašto sam odabrala baš ovu temu? Razlog je jednostavan- najveća stavka u mesečnom budžetu svake porodice je hrana. Poređenja radi, iznos koji prosečna porodica potroši na prehranu za dva dana jednak je iznosu koji plati za struju za mesec dana. Naravno, ne želim da ukažem kako je kod nas struja jeftina, već koliko je hrana skupa. Reći će te da to nije ništa novo, jer se u poslednje dve decenije snabdevamo na pijacama hranom iz Mađarske. S dolaskom velikih marketa počeli smo da jurimo popuste i molimo Boga da nešto bude na akciji, jer po redovnoj ceni mnogo toga ne možemo da kupimo. Bezobrazno visoke cene uvoznih namirnica poput maslinovog ulja suvišno je komentarisati (svi znamo da se ti isti proizvodi na pijaci prodaju upola jeftinije). 
Takođe, na ovim prostorima polovina stanovništva praktikuje kojekakve dijete i prati savremene trendove u ishrani, dok druga polovina smišlja kako da zakrpi rupe u budžetu i od ničega napravi nešto. 
Photocredit: http://www.improntaunika.it

U želji da se gladni nahrane (u našem slučaju ona druga polovina stanovništva iz prethodne rečenice) nastala je mediteranska dijeta, koja je, po mnogim nutricionistima, razlog dobrog zdravlja i dugovečnosti naroda s rubova Mediterana, odnosno, većeg dela Italije, posebno Juga, gde se vekovima živi prilično skromno i konzumiraju namirnice koje se tu i proizvode. O ovoj dijeti pisane su brojne studije, možete naći mnogo literature na raznim jezicima i naučnih ispitivanja u kojima se objašnjava zašto baš taj način ishrane dobar za zdravlje. Ali, pošto ja nisam nutricionista, već „leteća domaćica“, odnosno zaposlena osoba- profesionalac, profesor i prevodilac, i kao većina savremenih žena, trudim se s manje ili više uspeha da balansiram između posla i kuće i svih drugih obaveza koje s tim u kompletu idu, uključujući i upravljanje kućnim budžetom.
 
Photocredit: http://www.inran.it

I odmah da vam kažem, ja nisam pod pritiskom da moram da se dokažem kao domaćica, neću i nemam vremena da sate provodim u kuhinji, nisam čarobnica s varjačom i oklagijom (istu imam u kući za ne daj Bože kao hladno oružije) i moji „specijaliteti“sa Instagrama ne izgledaju kao na profi fotografijama na Pinterestu ili reklamama, jer mi nije cilj da potrošim na hiljade dinara da bih napravila nešto „vrhunsko“ (uz to masno, hiperkalorično i nezdravo), već želim da sa malim budžetom zadovoljim nutritivne potrebe i da istovremeno to što pripremim bude ukusno. Kako u tome uspeti, uči se iz sopstvenog iskustva i od drugih. Kako u vezi s kuvanjem, tako i o upravljanju budžetom, naučila sam mnogo baš tokom studija u Italiji. Doprinos ovoj temi dale su i koleginice blogerke. Druge blogove čitam i filtriram, te sam na taj način pronašla one iz čijeg sadržaja mogu puno da naučim i čije su mi preporuke i recepti uvek od koristi, poput Mirne koja daje savete kako da uštedite novac, Gage koja deli divne, zdrave i maštovite recepte, Dore- koja zaslužuje posebno da je istaknem, jer nam svima daje odličan primer kako napraviti nedeljni plan ishrane za celu porodicu i Gordane, autorke „Kuhinjskih priča“, koja o svemu ovome govori sa dozom skandinavske jednostavnosti i rasterećenosti.

Sigurna sam da će svako od vas, uz malo inspiracije, pronaći sopstvenu magičnu formulu, možda baš uz malu pomoć i mojih saveta. Daću vam neke konkretne preporuke za kupovinu, ali naglašavam da je to moj sopstveni izbor, a ne reklama za proizvode ili proizvođače. 
Nedavno sam shvatila da je odlazak u velike supermarkete uzaludno gubljenje vremena i novca, jer većinu namirnica mogu da kupim u „komšijskim“ prodavnicama u svojoj ulici, a ako pratim akcije u Univerexportu, Maxi Diskontu i Mikromarketu, mogu i da uštedim. Takva kupovina je mnogo „društvenija“ nego u velikim lancima, jer se uvek sretnu ljudi iz kraja, prozbori sa prodavcima, razmene mišljenja i saveti. 
U pomenutim objektima često je moguće kupiti Barilla testeninu po sniženoj ceni, ali i domaće marke poput Sentella i Renesansa, koje su, po meni, veoma dobre. 
Photocredit: http://www.agrodolce.it/

Kod izbora testenine, opredelite se za najviše tri oblika i tri proizvođača, da ne biste bili u nevolji jer vam je u svakoj kesi ostalo po malo i da ne možete da ih iskoristite. U mom slučaju to su penne rigate, fusilli i s vremena na vreme spaghetti ili tagliatelle, odnosno Renesansa široki rezanci, kad ih nađem.

Uz testeninu je neizbežan pradajz sos. Lično ne volim one industrijske iz teglice, radije kupujem Tomatello iz tetrapaka ili, tokom leta, svež sok koji ljudi cede i pradaju na licu mesta na brojnim lokacijama u gradu. Onda kada vam je dostupno sveže povrće, uz malo vremena i dobre volje, napravite sami sos ili pripremite testeninu sa svežim paradajzom. Uz dodatak maslina, badema, oraha, bosiljka, začinske paprike ili nekog drugog sastojka po volji, dobićete ukusan i lako svarljiv obrok. 

Photocredit: http://www.upsocl.com

Ako mislite da  se od testenine goji,  Italijani će vam reći da to nije tačno, jer se ne goji od same testenine, već od gurmanskih preliva, koji uz nju idu. Zato izbegavajte svaki sos za koji je potrebno više od tri sastojka. Isto važi i za mnoga druga jela, uključujući i slatkiše, jer što je manje sastojaka potrebno, to je lakša i brža priprema. Za slatkiše ne morate da tražite neke posebne recepte, dovoljno je da se setite šta su vaše bake pripremale, kada nije bilo svega kao danas.
Godišnji odmor obavezno iskoristite da se snabdete maslinovim uljem, naročito ako putujete u Grčku, gde kantica od 5 litara ekstra devičanskog ulja dobrog kvaliteta košta između 23 i 30 evra. Sada vam je jasno zašto nas ovde prave budalama u velikim marketima, gde je litar italijanskog ulja između 11 i 15 evra, koje je neuporedivo lošije od grčkog! 
Photocredit: Pinterest.com

U periodu kada sveže povrće nije dostupno po normalnim cenama, kupujem u lokalnoj piljarnici zaleđeno povrće, kako rinfuzno, tako i već upakovane mešavine, od kojih mi je omiljeni Baby mix sa mini šargarepama, brokolijem i karfiolom. Samo malo dalje, u drugoj piljarnici prodaju domaće krompire i jaja. 
Šetajući kroz ulicu Cara Dušana u prodavnici mlečnih proizvoda pronašla sam i sir „Čarnok“ koji se proizvodi u Vrbasu i odlična je zamena za parmezan! 
Od Italijana sam naučila i to da je najbolji proizvod onaj koji se prodaje na 0 kilometara od kuće, dakle, kupovinom od lokalnih proizvođača pomažete njihov razvoj i poslovanje, a idealne prilike da pronađete takve proizvođače su poljoprivredni sajmovi. Naravno, morate da napravite razliku između proizvoda koji su samo „za turiste“ i pravih domaćih.

O svemu ovome mogla bih da pišem naširoko, ali bih više volela da se vi nadovežete i podelite vaša iskustva. Do tada, napravila sam listu praktičnih saveta koju možete zalepiti na frižider ili negde u kuhinji:

1- Pripremite onoliko hrane koliko ćete pojesti. Ako kuvate na više, hranu podelite u više delova i zamrznite, dobro će vam doći kada ne budete imali vremena za kuvanje.

2- Pre velikih nabavki ili kad vam je budžet pri kraju, potrošite ono što već imate u kući i pripremajte obroke isključivo od sastojaka koje već imate.

3- Kupujte „lokalno“ jer ćete na taj način štedeti i vreme i novac. Tačno ćete znati gde šta kupujete i gde se to nalazi, za razliku od velikih marketa gde se doslovno izgubite i provedete par sati tražeći desetak namirnica. 

4- Ako vam dolaze gosti, umesto slanih grickalica pripremite „bruschette“- tostirajte hleb i začinite ga sitno iseckanim svežim paradajzom, maslinama, maslinovim uljem i bosiljkom.

5- Zasejte začinske biljke u saksije. Ako nemate strpljenja za to, saksije sa već izraslim začninskim biljem prodaju se u Mikromarketu.

6- Ako su vam dosadili grašak i pasulj, isprobajte sočivo. Nije skupo, hranljivo je, brzo se priprema a veruje se i da donosi novac onom ko ga jede.

7- Kada ne znate šta da pripremite, ukucajte u Google pretragu sastojke koje imate na raspolaganju (na primer „pomodoro, olive, pane“). Rezultat pretrage će vam dati brojne upotrebljive ideje.

9- Ne kreirajte ishranu prema trendovima, već prema sopstvenim nutritivnim potrebama i finansijskim mogućnostima, uz maksimalno iskorišćenje resursa koje imate.

10- Nemojte težiti da dostignete profesionalne kuvare, jer njima je to posao, a vama verovatno potreba ispred zadovoljstva. Uživajte u malim stvarima i ne zaboravite krilaticu Modestia est virtus. 

Toliko od mene za sada. A za recepte sa Instagrama, slobodno mi pišite preko kontakt formulara!

giovedì 26 gennaio 2017

Hoćete da naučite italijanski? Evo šta NE BI TREBALO da radite!

Često me ljudi pitaju da im preporučim kako najbrže da nauče italijanski jezik sami, dakle bez nastavnika. Ovde se time neću baviti, već ću odgovor napisati nekom drugom prilikom i u nekom drugom tekstu.
Često ljudi zaista veruju propagandnim tekstovima koji italijanski predstavljaju kao lak za učenje i kao jezik koji može da se savlada za neko kratko vreme. Ništa se ne dešava preko noći, pa se ni visok nivo znanja ne može dostići za mesec-dva, već nakon znato dužeg vremena pune posvećenosti i napornog rada.
Često se ti ljudi uvere koliko su bili u zabludi kada zaista krenu na ozbiljan kurs i kod ozbiljnog profesora, ali već sam pisala o tome pisala, pa ako kliknete ovde, podsetićete se šta sam imala da kažem na tu temu.
Ovog puta vam prenosim moje komentare na tekst sa Babel Magazine-a "Kako da postanete Italijani u 10 koraka", koji je, moram priznati simpatičan i zabavan, ali s tačke gledišta jednog profesora, previše komercijalan. Pošto nije redak slučaj da se na ovom području obožava sve što je italijansko, odlučila sam da napišem svoje komentare na svih 10 tačaka iz pomenutog teksta, jer, onaj ko sledi ta pravila, neće postati Italijan, već, u najmanju ruku smešan ljudima oko sebe.

Napomena: Da biste razumeli objašnjenja, čitajte paralelno i izvorni tekst na koji se pozivam, ja ga neću kopirati, već ću u nastavku dati samo prevod podnaslova po koracima.

Korak 1: Jedno misli, a sto radi!
Objašnjenje: Recimo da je ovo donekle pozitivno, dobro je biti snalažljiv i multitasking tip.

Korak 2: Vozi kao na pisti Formule 1.
Objašnjenje: Brza vožnja ugrožava i vas i ostale učesnike u saobraćaju, a svako prekoračenje brzine i nepoštovanje saobraćajnih propisa neće vas napraviti Italijanom, već neodgovornom budalom.



Korak 3: "Pričajte" rukama jer tako to rade Italijani.
Objašnjenje: Ako ste sigurni u svoje znanje, ne morate da mlatite rukama da bi to što saopštavate bilo autentičnije. Svakome se može desiti da se u trenutku ne može setiti neke reči ili izraza, ali bi bilo mnogo bolje da vaš govor, mimika i gestikulacija budu prilagođene samoj situaciji.



Korak 4: Italijanski je k'o muzika
Objašnjenje: Italijanski nije težak za izgovor, to je činjenica, ali da je lak "k'o pesma" je najgora laž koja se koristi u reklamama za učenje jezika. Ako želite da vam muzika pomogne kod učenja jezika, možda ćete u ćete u mom starijem tekstu pronaći neke ideje.

Korak 5: Poliglote u duši
Objašnjenje: Stereotip koji se može primeniti na sve narode, a ne samo na Italijane, kod nas kažu "govori srpski da te ceo svet razume".

Korak 6: Pratite modu da biste bili kao Italijani.
Objašnjenje:  Kao i svuda, i u Italiji postoje ljudi koji drže do mode i koji to ne čine. Stoga je ovo primer generalizovanja. Umesto slepog praćenja mode i kupovine markirane odeće i obuće, korisnije je od Italijana naučiti kako da nešto jednostavno izgleda kao posebno.

Korak 7: Bunite se za sve, pa potom zaboravite.
Objašnjenje:  Ovo je tačno i to morate znati ako poslujete s Italijanima. Desiće vam se da se jednog dana posvađate na "krv i nož", a da se sledećeg svi ponašaju kao da ništa nije bilo. Ali to je i za očekivati, jer su još stari Latini govorili da "pas koji laje, ne ujeda".

Korak 8: Ono što mama i baba skuvaju uvek je prste da poližeš!
Objašnjenje:  Donekle tačno, ali to nije slučaj samo sa Italijanima, već manje-više sa svim muškarcima iz južnoevropskih zemalja, među kojima su i balkanske, gde je prisutan rivalitet snaje i svekrve, odnosno netrpeljivost tašte i zeta. I Italijani na tu temu imaju vrlo duhovite viceve!


Korak 9: Solidarna politika- kritikujemo sebe, ali ne smeju da nas kritikuju drugi.
Objašnjenje: Tačno je sve sem da Italijani postaju nacionalisti kada ih neko drugi kritikuje. Naprotiv, pametni ljudi prihvataju kritike i trude se da poboljšaju ono što se poboljšati može. Pre će se uvrediti ako im kažete da je "bljak" svaki dan jesti testeninu, nego da im ne funkcioniše dobro birokratija. 

Korak 10: Kuhinjska pravila
Objašnjenje: Ova pravilo savetujem da primenite, jer je kuhinja neizostavni deo kulture jedne zemlje, te se očekuje da poznajete neka osnovna pravila.Bar dok ste u Italiji. Uostalom, i kada stanci kod nas dođu, lepo je kada poruče našu hranu i trude se da jedu i piju kao i mi. 


 Kakva su vaša praktična iskustva? Da li se slažete sa mnom ili sam postala profesionalna razbijačica stereotipa?
Si è verificato un errore nel gadget