lunedì 22 aprile 2013

Prevod sudskog tumača: poezija



Možda niste navikli na ovako duge pauze na mom blogu. One su posledica angažovanja na drugim poljima, svakodnevnog rada i offline aktivnosti, ali evo me ponovo da podelim s vama moje nove misli i ideje. Tekst koji sledi je nešto drugačiji od prethodnih. Baviću se prevođenjem poezije. Hoću li nekada zaista dobiti priliku da stav im svoj prevodilački potpis na neko književno delo? Nismo li se baš za to školovali mi koji imamo zvanje profesora italijanskog jezika i knjževnosti? Hoćemo li nekada ta znanja koja smo stekli iz predmeta italijanske književnosti preneti na druge, iako nismo izabrali univerzitetsku karijeru? Mnogo hipotetičkih pitanja na koja su odgovori negativni, nažalost. 


Zar sve pročitane knjige, prevedeni i analizirani tekstovi i svaki detalj koji smo morali da znamo na ispitima iz italijanske književnosti da nam služi kao pokazatelj opšte kulture i ničega više? Volela bih da mi odgovore na to pitanje ljudi koji su pravili studijske programe na fakultetu i da mi neko pruži mogućnost da nekome držim nastavu italijanske knjževnosti a da to ne bude na Katedri za italijanistiku, jer kako sam napisala ne spadam u one koji su odabrali univerzitetsku karijeru. 

Osim što sam profesor italijanskog jezika i književnosti ja sam i prevodilac, štaviše sudski prevodilac za italijanski jezik ili kako se to u svakodnevnom jeziku kaže, sudski tumač. Ja radim u firmi kao prevodilac, jer obezbediti egzistenciju kao profesor u školi jezika ili kao privatni profesor je nešto teži poduhvat. Ja svakog dana prevodim na italijanski, ponekad i na srpski, ali znatno ređe. Šta prevodim? Ugovore, delove zakona, podzakonske akte, regulative, pravilnike, tehničku dokumentaciju. Tokom svoje karijere imala sam brojna angažovanja i kao usmeni prevodilac i bila su to zanimljiva iskustva. Ali kakva je situacija sa prevođenjem književnih tekstova? Da li se posle fakulteta završava svaki kontakt s njima? Za one koji ne znaju, dok sam ja studirala, prevodi su bili sastavni deo ispita iz jezika i tada nismo prevodili ugovore ili uputstva za upotrebu kombajna, već književne tekstove, odlomke iz dela poznatih pisaca. 

Desilo se da pre dve godine neki gospodin zove sve novosadske škole stranih jezika i da traži prevodioce koji bi neki njegov roman preveli na različite jezike. Koga je izabrao na kraju- ne znam. Jedini kriterijum je bio što niža cena. Takav „paket“ ponudila mu je neka izdavačka kuća. Ok, svako ima svoje kriterijume. Ista priča i kada sam radila kao „correttore di bozze“ jednog prevoda za poljoprivredni fakultet, čiji je cilj bio da se italijanska tehnologija u proizvodnji sira primeni i kod nas. Prevod koji sam dobila na korekturu bio je odvratan. Imala sam utisak da je neko jednostavno provukao tekst kroz automatski prevodilac i tako ga predao nalogodavcu. Pretpostavljate i ovde je finansijski faktor bio presudan, jer zašto bi neko novac predviđen biznis planom dao prevodiocu, kada može sam da ga potroši. Dešava mi se i sada da me pojedini ne pitaju ni da li imam kvalifikacije i znanje da prevedem neki tekst, ni kakve reference imam od ranije, već prvo pitaju za cenu a da mi prethodno i ne pokažu šta bi zapravo trebalo da prevodim. Uglavnom ljudi koji misle da je uraditi prevod isto kao prekucati tekst sa papira u word dokument. Svako ima slobodu izbora i lične kriterijume, to se ne osporava.

S druge strane, tu su brojne saradnje kojih se rado sećam i klijenti s kojima uvek rado poslujem, poput kompanije Zepter, pozorišta Madlenianum i jednog gospodina koji je prevode doveo do najprofesionalnijeg nivoa (bar među onima koje ja poznajem). Njegovo ime je Čedomir Pušica, on takođe piše korisne tekstove na svojim blogovima a stranicu www.lingvista.rs trebalo bi da prouči svako ko namerava da se profesionalno bavi prevodilačkim radom.

U naletu inspiracije želela sam da nahranim svoj poetski duh i da za razliku od dosadašnjih poslova prevedem nešto što mi verovatno niko neće tražiti da prevedem. Prevela sam na italijanski pesmu muzičkog projekta Despot koja je prenekoliko dana premijerno emitovana na radio i TV stanicama. Objavljena je u momentu kada je tema koju obrađuje više nego aktuelna. O muzičkoj vrednosti ove pesme pisaću recenziju za neku drugu web stranicu kada preslušam ceo materijal, ovog puta pokretač mog uspavanok književno-prevodilačkog duha bio je tekst. Lep i dubok. Direktan, koncizan, bez suvišnih alegorija. Epski. Zašto ga prevoditi na italijanski? Jednostavno zato što ima i u Italiji onih koji bi voleli da znaju šta reči znače nakon što čuju pesmu „Tamo (gde vukovi samuju)“. Možda i zato što sam posle prvog slušanja pomislila da bi tu pesmu sjajno otpevao Fabio Lione, ali sam potom shvatila da ovako ima dublji epski karakter i da bi sa lirskim tenorom poput Fabia sve bilo tipično i već viđeno. 
 
Fabio? Ne, ovog puta ne on.
I tako, odlučila sam da, umesto uobičajenih saveta o učenju i nastavi italijanskog jezika, podelim sa vama ovaj prevod. Verovatno nije savršen, ali je moj. Prevodilac, da bi preveo književno delo, mora se saživeti sa autorom, ući u njegov način razmišljanja, uživeti se u emociju koju delo nosi. U suprotnom, bio bi to samo tehnički prevod, korektan i tačan, savršen i bez emocija. Da li sam uspela u nameri ili sam otišla u dobok ofsajd, prosudite sami. Prihvatiću kritike. I pohvale, ako ih bude.
Vaš profesor i prevodilac, u virtualnom svetu poznata pod pseudonimom Oljafiore.....




Tamo gde zima je surova
Tamo gde jesen je sumorna
Tamo gde čudni su vetrovi
Tamo su orlovi leteli

Tamo gde carstva su padala
Tamo gde nada se rađala
Tamo gde stari su zaspali
slobodno nebo sanjali


Kao molitva širi se glas
čekamo spas, slavimo Carstvo Nebesko
Kao Božji dar nosimo krst
slavimo mir, čekamo Carstvo Nebesko

 
Tamo gde samuju vukovi
Tamo gde bistri su izvori
Tamo gde vatra je iskonska
Tamo gde pravda je Božija

Tamo gde drveće šapuće
vekova prošlih legende
vapaj o kamen se odbija
Nebeska vrata otvara

Kao molitva širi se glas
čekamo spas, slavimo Carstvo Nebesko
Kao Božji dar nosimo krst
slavimo mir, čekamo Carstvo Nebesko



Tamo gde gase se ognjišta
Tamo gde prazna je kolevka
Tamo gde suvi su kondiri
Tamo gde cvetaju božuri
Lì dove l’inverno è rigido,
Lì dove l’autunno è plumbeo,
Lì dove son strani i venti,
Lì dove volaron le aquile.

Lì dove caddero gli imperi,
Lì dove naque la speranza,
Lì dov’anziani s’addormentarono,
Il cielo libero sognarono.

Come una preghiera si espande la voce,
Aspettiamo la salvezza, celebriamo il Regno dei Cieli,
Come un dono di Dio portiamo la croce,
Celebriamo la pace, aspettiamo il Regno dei Cieli.

Lì dov son i lupi solitari,
Lì dove i sorgenti son limpidi,
Lì dove il fuoco è primordiale,
Lì dov’è la giustizia divina.

Lì dove sussurran gli alberi
Leggende sui passati secoli,
Il pianto che una pietra respinge,
la porta dei Cieli si apre.

Come una preghiera si espande la voce,
Aspettiamo la salvezza, celebriamo il Regno dei Cieli.
Come un dono di Dio portiamo la croce,
Celebriamo la Pace, aspettiamo il Regno dei Cieli.

Lì dove i focolari si spengono,
Lì dove la culla è vuota,
Lì dove son asciutte le brocche,
Lì dove fioriscon le peonie.



Si è verificato un errore nel gadget