lunedì 10 settembre 2012

Italijanski jezik kroz kulturu i društvo- stereotipi o Italiji i Italijanima- 2. deo



Kada sam pisala prvi deo ovog članka, nisam ni slutila da ce komentari i reakcije stići od brojnih čitalaca. Možda nekima i dalje nije jasno zašto bi časovi italijanskog jezika imali veze sa ovom temom? Da li su to neke suvišne informacije zbog kojih se samo izgubi vreme tokom nastave? Možda i ne, rekla bih, mada sve to zavisi od načina na koji usvajate informacije, naročito kako najlakše učite nove reči. Dok sam bila student, često sam nove reči povezivala sa sadržajima ili sa situacijama. Razmislite, ako bi se o ovome raspravljalo na času konverzacije, verujem da biste naučili mnogo novih reči, koje biste mogli da koristite u raznim kontekstima, jer cilj i jeste da ovladate živim jezikom, a ne samo da znate da izmenjate sve nepravilne glagole bez mogućnosti da ih upotrebite u govoru? Izbor je vaš, komentarima, predlozima i sugestijama doprinećete da se i nastava italijanskog jezika prilagodi vašim potrebama i željama, jer ste vi u centru pažnje, a ne predavač, knjiga po kojoj se radi ili „obaveza“ da se dobije diploma određenog nivoa.

Vratimo se, ipak, onom što željno očekujete da pročitate i da se suočimo sa još nekim stereotipima koji nisu odlika jednino Italijana!


 
Italijani i građanske dužnosti 

Uglavnom ne poštuju zakon, lako gube strpljenje jer imaju previše birokratije. Prodavci u radnjama su nestrpljivi i ponekad neljubazni. Uprkos zabranama, Italijani previše puše i voze kao ludi, nikada ne propuštaju pešake. Autoputevi su prepuni brzih automobila, koji jure 300 na sat, a karabinjeri više brinu o svojim lepim uniformama nego o tome šta se događa na svakom koraku.

Stereotip ili ne: Birokratiju kod nas boolje da ne pominjemo, sami sigurno znate pregršt viceva na temu šaltera, čekanja, redova. Policija k’o policija u svakoj zemlji, a da nema kršenja Zakona, čime bi se advokati bavili?

Italijani na godišnjem odmoru u inostranstvu

Ne govore engleski, ali za razliku od drugih, nekako uspevaju da ih svi razumeju. Kad se udvaraju devojkama strankinjama, to čine na najprimitivniji način. Obično idu na odmor sa celom porodicom, rođacima, prijateljima. Uvek su bučni i urlaju čak i u muzejima! 


Stereotip ili ne: Porodična letovanja pripadaju prošlosti, logično pitanje je zašto bi Italijani išli na odmor u inostranstvo ako u sopstvenoj zemlji imaju toliko turističkih mesta, prirodnih lepota i kulturnih znamenitosti? Zbog provoda i neodoljivih strankinja? Ili zato što se i italijanske navike menjaju držeći korak s vremenom. Mada, poznajem takve slučajeve i kod nas, iako nas agencije bombarduju Last minute ponudama za strane destinacije, ima onih koji se nikada neće odreći odmora u Crnoj Gori. Stara navika i nespremnost na promene?



Italijani u Italiji

Citiramo stari vic: “Znaš li šta će se desiti ako jednom Italijanu vežeš ruke? Postaće nem.” Praktično, Italijani ne mogu bez gestikulacije. Italijanski jezik je lak, dovoljno je sve reči završiti vokalom. Ako ne znaš pesmu “L’italiano” od Tota Kotunja, onda nisi Italijan. Nažalost, mnogi stranci veruju da je to italijanska himna.

Stereotip ili ne: Mediteranski narodi jesu živahni, sugestivni, a jezik gestova odavno je ušao i u udžbenike italijanskog za strance. Žalosno je što kod nas mnogi aspekti italijanske kulture nisu poznati, počev od muzike, jer ono što se smatra za italijansku muziku u našoj sredini, ima premalo dodirnih tačaka sa realnom italijanskom muzičkom scenom. I ne samo to, velika dela operskih velikana bivaju zaboravljena zbog “instant” hitova sa San Rema ili onih koji su opersko pevanje banalizovali u službi pop muzike. 



Italijani i posao

Uvek spremni da izbegnu sve aktivnosti koje podrazumevaju fizički napor. Govore "Broken Engish", preteruju u korišćenju mobilnih telefona (svaki pojedinac ima bar dva), ne znaju da koriste internet. Ne koriste javni prevoz jer loše funkcioniše, preferiraju male gradske automobile. 

Stereotip ili ne: Ovde ne mogu naći adekvatan primer iz meni bliske sredine da bih opovrgla pomenuti stereotip, čini mi se da je bolje setiti se viceva o Crnogorcima, bar kada su u pitanju mobilni telefoni i fizički poslovi.

Lista stereotipa bi mogla biti i duža, mada, već sam pomenula da nije cilj veličati neku naciju na osnovu njih ili se rugati tim narodima, već shvatiti koliko smo svi slični i koliko je teško iskoreniti neke osobine iz kolektivnog duha. Vaša vizija Italije može biti sasvim drugačija, a ovo je samo vodič da ne upadnete u zamke ustaljenih predrasuda.

Nessun commento:

Posta un commento

Si è verificato un errore nel gadget